Razumem razočaranje ali nismo mi odgovorni za to

Još 17. septembra, prvog dana dugo očekivanog međustranačkog dijaloga vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova, uz posredovanje evroparlamentaraca Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, te bivših poslanika Evropskog parlamenta Eduarda Kukana i Knuta Flekenštajna, propala je šansa za dogovor kojim će svi biti zadovoljni. Već na startu od daljih razgovora odustali su SSP, DS, PSG i PZP, koji su prošle nedelje sa Narodnom strankom najavili zajednički nastup na izborima 3. aprila 2022. S druge strane, 29. oktobra, bez posredovanja stranaca, SNS, SPS, Dveri, DJB, Zavetnici, SRS, DSS, Zdrava Srbija i POKS potpisali su Sporazum o unapređenju izbornih uslova. Kako posle svega što se desilo ocenjuje svoj angažman i da li su evroparlamentarci mogli da urade više? O tome i o drugim temama vezanim za izborne uslove u Srbiji za NIN govori Knut Flekenštajn, koji je sa kolegom Eduardom Kukanom prošle nedelje razgovarao sa predsednikom Skupštine Ivicom Dačićem i predstavnicima opozicije. Da li je deo srpske opozicije i javnosti očekivao previše od međustranačkog dijaloga koji je održan uz posredovanje evroparlamentaraca? Deo opozicije nas je video kao svoje zagovornike, što kao socijaldemokrata inače volim da budem, ali to nam ovde nije bio posao. Naš zadatak je bio da ustanovimo oko čega je moguće postići dogovor i da kroz procene učesnika – šta je u redu, šta je korak unapred, a šta je neprihvatljivo – postignemo nekakav okvir za unapređenje izbornog procesa. Razumem razočaranje onih koji misle da je moglo da se uradi više, ali ne mislim da smo mi odgovorni za to. Mi nismo pregovarači, mi smo posrednici. Da li bi konačni sporazum bio drugačiji da je cela opozicija ostala da pregovara? Očekivao sam da opozicija, kad smo se sreli u septembru, načelno pristane na neki vid sporazuma, ali da predstavi svoje zahteve. NJihov pritisak bi možda doprineo boljem ishodu i krivo mi je što je on izostao, ali to je bila stvar njihove procene koju poštujem. Iskazali su razočaranje vašim predlogom sporazuma, jer nije ponudio konkretne mehanizme za poboljšanje izbornog procesa. Kao političari, moramo da budemo u stanju da gradimo konsenzus i kompromis. A kompromis znači da nijedna strana neće biti u potpunosti zadovoljna i da bi neke mogle da budu razočarane. Da podsetim da smo upravo stavili na papir ono što je izgledalo kao kompromis svih predloga. Sada smo ovde u Beogradu da vidimo da li će tih 16 dogovorenih tačaka ostati mrtvo slovo na papiru ili će biti implementirani. Zato danas (petak 26. novembra -prim. aut.) razgovaramo sa većinom sagovornika koji su uključeni u proces, pa i sa nekim strankama koje su napustile pregovore. Te stranke ipak jesu predstavile svoj predlog sporazuma. U čemu se on razlikovao od vašeg i šta je to bilo neprihvatljivo u njihovom predlogu? Veoma je važno shvatiti da kada uđete u dijalog sa ciljem da postignete konsenzus ili sporazum, svaka strana bi trebalo da bude u stanju da koristi manevarski prostor oko svojih crvenih linija. Verujem da je dobijanje neke vrste privremenih izvršnih ovlašćenja možda bila jedna od tih crvenih linija. Kada je reč o Privremenom nadzornom telu, činjenica da nema izvršna ovlašćenja ne znači da to telo nema svoju svrhu, kao što su primetile neke političke stranke, jer informisanje javnosti može da dovede do stvaranja pozitivnog pritiska na političare i može doprineti pozitivnim promenama u medijskom prostoru. U slučaju da implementacija ne bude izvršena kako treba ili da drastično zakasni, kakva će biti reakcija Evrope? Facilitatori Evropskog parlamenta kontinuirano prate implementaciju i stanje. Posle ove posete Beogradu, izvestićemo kofacilitatore u Briselu kakvi su nalazi. Doći ćemo ponovo pre pokretanja zvanične izborne kampanje i održati što je više moguće sastanaka sa svim zainteresovanim stranama kako bismo imali bolju sliku o ukupnoj implementaciji i političkim kontekstima u kojima se ta implementacija obavlja. Ako implementacija zakaže, to neće proći nezapaženo u evropskim institucijama. Ponavljam, mi smo u Srbiji facilitatori procesa dijaloga i ne možemo mnogo više od toga. Ali imajte na umu da međustranački dijalog podržava ne samo Evropski parlament, već i Evropska komisija i države članice. Međutim, Skupština Srbije uvek može da zatraži pomoć Brisela za posredovanje i dijalog. Pregovori o proširenju su nešto drugačiji. Tu je nosilac Komisija. Za to bi trebalo da pitate komesara EU za proširenje i susedstvo Olivera Varheljija, jer on ima i štap i šargarepu. Evropski parlament nije pregovarač o procesu proširenja, a evroparlamentarci mogu u najboljem slučaju da pomognu partnerima da grade konsenzus. Pregovori su za vas neuspešni? Na pitanje ne mogu da odgovorim jednoznačno. Nisu ni neuspešni ni uspešni, ili, bolje rečeno, i neuspešni i uspešni su. S jedne strane, pregovori nisu uspeli, jer nisu svi politički akteri ostali za pregovaračkim stolom. Samim tim, nije ustanovljeno ni zajedničko polazište. S druge strane, pravovremena implementacija 16 usvojenih tačaka bi poboljšala izborne uslove, što su nam potvrdili i neki sagovornici koji nisu samo iz vladajuće većine ili političkog miljea. S jedne strane su Vladimir Bilčik i Eduard Kukan kao predstavnici Evropske narodne stranke, čija je članica i SNS, a s druge ste Tanja Fajon i vi, kao predstavnici Partije evropskih socijalista. Da li je ovakva struktura evroparlamentaraca imala uticaja na tok pregovora? Zaista verujem da nije. Dešavalo se da jedni druge moramo da podsetimo da nismo pregovarači, već medijatori. Nismo nastupali kao predstavnici grupa partija, što nam je usložnjavalo situaciju. Ni sa jednom nismo imali nesuglasice, niti smo nastupali navijački prema vlasti ili opoziciji. Nasuprot ovom sporazumu stoje sporazumi u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, koji deluju konkretnije. Deo javnosti je u tome video da EU sprečava stabilokratiju u okolnim zemljama, ali da joj ne smeta autoritarnost u Srbiji? Ne slažem se. Nismo zadovoljni ni situacijom u Srbiji, ni u okolnim zemljama. Izveštaji EK to pokazuju. Moramo da makar probamo da budemo objektivni i da pozitivne pomake prepoznamo kao pozitivne, a da negativne kritikujemo. Ni u drugim zemljama zapadnog Balkana ni u Srbiji neće sve biti rešeno pukom implementacijom potpisanih sporazuma. Mislim da čak i SNS zna da je Srbiji ostalo još mnogo posla do članstva u EU. Na stranu problemi unutar same EU. Svaka zemlja ima određeni unutrašnji politički kontekst i zato ne možemo jednostavno da uporedimo napore EU za posredovanje i dijalog. Nisam bio uključen u pregovore u Crnoj Gori, ali znam da je u Severnoj Makedoniji na desetine hiljada ljudi na ulicama zahtevalo promene, a da se opozicija uključila u izbornu trku za skupštinsku većinu. U Srbiji je situacija drugačija, jer je deo opozicije odlučio da bojkotuje prošle parlamentarne izbore. Raduje me činjenica da ovaj put bojkota neće biti, jer vaninstitucionalno delovanje jednostavno nema istu težinu kao nastupanje iz institucija. U izveštaju EK za Srbiju za 2020, kada su se odigrali prošli parlamentarni izbori, piše da su izbori ispunili osnovne demokratske zahteve, ali da je integritet izbornog procesa narušen. Očekujete li da će16 usvojenih tačaka dovesti do drugačijeg izveštaja EK za 2022? Nadamo se da hoće. Pored nekih manje važnih tačaka koje se tiču finansiranja i biračkih spiskova, glavni uspeh je formiranje privremenog nadzornog tela. Iako nema izvršna ovlašćenja, trebalo bi da popravi stanje u medijskom izveštavanju. Znam da neki u tom telu vide alibi, kako za vlast, tako i za nas kao medijatore, ali neki korak je napravljen. Pa opet, konstituisanje tog tela kasnilo je mesec dana. Jeste, ali neki predstavnici dela opozicije nisu bili predložili svoje članove. Od preostalih 16 tačaka mnoge nisu ni počele implementaciju, a izbori se bliže. Zato smo tu, da na sastancima s predstavnicima vlasti, opozicije, civilnog sektora, pa i privremenog nadzornog tela, vidimo kako se odvija proces implementacije. Predsednik Vučić je nedavno rekao da je prošle godine samo tri puta gostovao u večernjim emisijama javnog servisa. Čuo sam takođe i da je bivši predsednik Tadić gostovao dva puta u osam godina. Ali zna se da nisu samo gostovanja predsednika odraz medijske nadmoći. Vučić je osam puta gostovao u večernjim emisijama, uz dva gostovanja u jutarnjim emisijama. Ne računajući gostovanja na komercijalnim televizijama s nacionalnom frekvencijom, koje su sve prorežimske. Istovremeno, kao medijatori, ne možemo da ne primetimo da je došlo do određenih pozitivnih pomaka kada je reč o prisustvu opozicije na javnom servisu. Međutim, uvek ima prostora za veća poboljšanja. Neki vide privremeno nadzorno telo kao svojevrsno nadzorno telo samog REM-a, s obzirom na to da šestoro članova potiče iz REM-a, troje iz opozicije koja je učestvovala u međustranačkom dijalogu uz posredovanje evroparlamentaraca i troje iz međustranačkog dijaloga bez posredovanja. Rade Veljanovski je najavio da će u slučaju zloupotrebe privremenog nadzornog tela istupiti iz njega. Da li verujete da će ovo telo zaista obavljati svoj posao kako treba s obzirom na njegovu strukturu i s obzirom na dosadašnji loš rad REM-a? Verujem da hoće, jer će i opozicija kroz njega imati kanale da podnosi izveštaje, kako javnosti, tako i Briselu. Ako ne bude funkcionisalo, biće to propuštena prilika, iako razumem zašto neko misli da je i sada pod pitanjem. Slobodan Cvejić je, recimo, istupio iz REM-a, jer je osetio da ne može da funkciju obavlja kako treba. Nije moje da procenjujem da li je bio u pravu ili ne, ali je činjenica da se to desilo. No, članovi novog tela iz opozicije će sada makar imati konkretnu priliku da u okviru zvaničnog tela nadgledaju rad medija. Ranije je nisu imali. Spomenuli ste desetine hiljada ljudi na ulicama Skoplja. Protestovalo se i u gradovima Srbije. Ako ovi izbori opet budu neregularni, ako se opozicija i javnost koja je podržava upusti u proteste, da li će Evropa podržati SNS zarad mira ili opoziciju? Reakcija iz Evrope će zavisiti od dešavanja na terenu. Jedna od bojazni dela opozicije u Srbiji bila je da sporazum neće ostaviti dovoljno vremena za njegovu implementaciju do izbora. Dogovor svih strana je bio da najmanji vremenski okvir između sporazuma i izbora bude šest meseci. Postojala je svest da je taj okvir, od početka oktobra do aprila, ambiciozan, ali dovoljan. Naravno, pod uslovom da sadržaj sporazuma bude prihvatljiv. Delu opozicije nije bio i poštujem taj stav. Ali prigovore o vremenskom okviru ne razumem. Prilikom poslednje zvanične posete Angele Merkel, bivša kancelarka je dala podršku Aleksandru Vučiću. Da li očekujete da se stav Nemačke spram srpskih vlasti promeni, s obzirom na sastav nove nemačke vlade, u kojoj je mesto šefice diplomatije pripalo Analeni Berbok iz Zelenih? Ne slažem se s pitanjem. Ne treba mešati srdačnost oproštajnih poseta i zvaničnu politiku. Pa i francuski predsednik Emanuel Makron je naučio pokoju reč srpskog, ali to ne znači da Francuska nekritički podržava ovdašnje vlasti. Zvanični Beograd se nadao podršci Nemačke u otvaranju pregovaračkih poglavlja, ali je upravo Berlin bio, između ostalog, obazriv kada je o otvaranjima bila reč, jer u nekim pogledima, naročito u vladavini prava i medijskim slobodama, nije bilo dovoljno urađeno. To, pak, ne znači da Srbija nema nemačku principijelnu podršku u evrointegracijama. Štaviše, nova vlada se obavezala i na zagovaranje proširenja EU i na zagovaranje daljih reformi u državama kandidatima. Istovremeno, EU mora da se ovim zemljama ukaže kao odgovoran, pouzdan partner koji će pokazati dobru volju. Žao mi je što to nije uvek slučaj. Stefan Slavković