Deset najboljih

FILOZOFIJA

Završna napomena

Da li je ovo bila uspešna godina? Mislim da jeste, ako je suditi po broju naslova domaćih autora, nije. Jedva da ih je desetak a u toj situaciji kritičaru preostaje da ih nabroji a ne vrednuje.

Ni u pogledu prevoda teorijskih dela nije mnogo bolje. Oni su, naravno, brojniji, i u tom pogledu izdvajaju se dva dobra i značajna prevoda Spasoja Ćuzulana u izdanju “Službenog lista” i “Jasena” iz Podgorice, ali su oba objavljena bez navođenja izvora, što umanjuje vrednost ovog poduhvata.

Bila je ovo godina značajnih filozofskih skupova. Recimo, ciklus predavanja na Kolarčevom narodnom univerzitetu povodom dve stotine godina od Kantove smrti, ciklus predavanja u Domu omladine “Mladi filozofi” i dva nedavna skupa u Narodnoj biblioteci Srbije “Žak Derida u odjecima” i skup na Filozofskom fakultetu, koji je organizovao III program Radio Beograda: “Poziv filozofa”.

Ipak, ima nade. Potpuno neočekivano, Studentski kulturni centar je u dve nove edicije “Mediji” i “Muzika” objavio prve knjige mladih autorki Ane Vujanović, Jelene Novak i Bojane Cvejić, koje se nalaze na prvim mestima ove liste. Prva je Ana Vujanović čija je knjiga uspešan spoj teorijske analize i dnevnika. Uostalom, želeo bih da upoznam autorku zbog “završne napomene” na kraju njene knjige.

Nenad Daković

STRIP

Sedam decenija posle

U 70. godini od početka objavljivanja prvog prevedenog moderno koncipiranog avanturističkog, realistički stilizovanog stripa u Srbiji, “Tajni agent Iks-9”, scenariste Dešajela Hemeta i crtača Aleksa Rejmonda, 21. oktobra 1934. u dnevniku “Politika”, od kada se i računa ovdašnje postojanje savremene “devete umetnosti”, ponovo je posle mnogo sezona uspostavljen ritam po kojem se svakog meseca u proseku ovde objavi bar jedan premijerni album domaćih autora uz isto toliko meko povezanih svezaka srpskih stripara, te uz nekoliko puta veći broj premijerno prevedenih stranih crtanih priča. Uz to, na svaka dva meseca otprilike, naši autori sa velikim uspehom u inostranstvu, gotovo bez izuzetaka u Francuskoj, publikuju neki originalni strip u luksuznoj opremi.

“Studentski kulturni centar” iz Novog Sada je, na polju stripskog izdavaštva, u 2004. preuzeo prošlogodišnji primat od beogradskog SKC-a. Oba njihova objavljena albuma, vrhunska u svakom pogledu, nalaze se na ovoj listi. “LJubazni leševi” su, i u literarnom i u vizuelnom pogledu, maestralno postmodernističko ostvarenje trenutno najboljeg srpskog scenariste Zorana Penevskog i genijalnog crtača, asistenta na novosadskoj Akademiji umetnosti Ivice Stevanovića. Ova grafička novela po svemu može da se nosi sa najboljim inostranim pandanima. Milovićev album je dalji korak u evoluciji njegove vizuelno-narativne poetike. Bucatijeva književnost se neočekivano dobro uklopila u pogled na svet našeg stripara.

Miloševićev “Hauard Blejk” je do sada najbolje i najkompletnije njegovo delo koje je, nažalost, kao i Smuđin “Van Gog” sa ove liste, zbog neverovatne inertnosti, tuposti, ziheraštva i kompleksa niže vrednosti naših stripskih urednika, osobina zasnovanih na palanačkom mentalitetu, prvo sa velikim uspehom objavljeno u inostranstvu, pa tek onda prevedeno i kod nas.

Obimna i temeljna studija/antologija (tvrd povez, 404 str.) Branislava Miltojevića, jednog od naših vodećih stripskih i filmskih teoretičara, posvećena niškom stripu efektno je premostila jaz između dva stripska centra (Beograd i Novi Sad) i tzv. provincije, još jednom dokazujući kako naš problem nije u nepostojanju aktivnosti u nekom segmentu kulture u Srbiji, već u nesposobnosti i lenjosti umetničkih kritičara da ih sistematizuju, predoče drugima i time etabliraju. U niškom slučaju i da “demonstriraju silu” lokalne stripske scene.

Produkcija privatnog beogradskog izdavača “Sistem komiks” Zorana Moroa, sa urednicima Igorom Markovićem i Milanom Rusalićem, posle januarskog stečaja “Dečjih novina” iz Gornjeg Milanovca, još jedina u Srbiji može da se, po kriterijumima profesionalnosti u pristupu prevodu (“Kalvin i Hobs” Bila Votersona, serije svezaka “Ken Parker” i “Magični vetar”...), tehničkoj pripremi, poštovanju rokova i realizaciji ravnopravno poredi sa kvalitetom, i kako-tako sa brojem ukoričenih izdanja novosadskog “Marketprinta”. Najbitnija razlika koja ide u prilog “Sistemu” je tri puta veći broj štampanih albuma domaćih stripara, pa smo između više takvih projekata, “DŽonija Difula 1 / “Inkal pre Inkala” Zorana Janjetova, te “Biča Božjeg 4” i “U šrafovima” Alekse Gajića, odabrali ovaj poslednji, kao jedno kompletno autorsko delo, zbirku prethodno publikovanih kratkih Gajićevih crtanih priča. Scenaristi druga dva albuma su Francuzi Alehandro Hodorovski za “Inkal” i Valeri Manžin za “Atilu”.

Časopis “Politikin zabavnik” je, u godini kada obeležava 65 godina svog postojanja i 100 godina od osnivanja matičnog lista i kuće “Politika”, konačno malo više prostora posvetio domaćim autorima. U čak pet brojeva u nastavcima je sa francuskog preveden (i očajno loše odštampan), u likovnom pogledu gotovo savršen Smuđin strip inspirisan Van Gogom koji je u Parizu doživeo ovacije tamošnje kritike, a u svakom broju se pojavljuje i “Dikan” Lazara Sredanovića.

Dva đakona pravoslavne crkve, scenarista Nenad Ilić i savremeni zograf Milorad Milosavljević koji stripske table kreira preko kompjuterskog programa “Fotošop” su, posle više izdanja prethodnih, na likovnoj tradiciji naših fresaka i ikona zasnovanih, ali i savremenim elementima maestralno nadgrađivanih specifično kreiranih stripovanih žitija svetog Nikole i Stefana Nemanje/Simeona, napravili potpuno originalan album o Jovanu Krstitelju.

Doajen srpske scene Radivoj Bogičević je, takođe koristeći savremena tehnička sredstva, konačno na pravi način stripovao Radovićevo klasično dramsko ostvarenje.

Legendarna “Stripoteka”, naš već decenijama najbolji stripski časopis, nažalost već godinama bez ijednog domaćeg stripa, doživeo je svoje 1000. izdanje. Odnedavno redakciju podmlađuje i kreativno osvežava i Zlatko Milenković, urednik nezavisnog elektronskog stripskog časopisa “Strip vesti” bez kojeg je već pet godina (uskoro će preko Interneta biti emitovan 300. broj) nezamisliva, ne samo srpska, već i eksjugoslovenska stripska scena.

Pored navedenog, na ovdašnjoj sceni se događalo još mnogo toga što će ostati zabeleženo u istoriji srpskog stripa.

Iako su štampana stripska izdanja u 2004. izostala, pod rukovodstvom direktora beogradskog Studentskog kulturnog centra Slavka Timotijevića i urednika Mikija Pješčića održan je još jedan uspešni Međunarodni salon stripa, gost je bio crtač “Betmena” Brajen Bolend, postavljene su izložbe Milana Pavlovića, Jakše Vlahovića, “Talent Factordž”-a i makedonskog stripa, u SKC-u deluju škola stripa “Đorđe Lobačev” i radionica “Šlic”... Treći pančevački internacionalni festival autorskog stripa “Grrr!”, čiji je spiritus movens, kao i u slučaju ovogodišnje šeste i sedme akcije “Kuhinja” bio Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf, kao i prethodna dva, iza sebe je ostavio bogat katalog. “Marketprint” je štampao 10 vrhunskih prevedenih i realizovanih albuma po svim najvišim svetskim standardima, a mali izdavač “Hinaki” urednika Vesne i Petra Jevremovića je ove godine predstavio samo jednu novu, ali zato, s obzirom na događaje i polemike u našoj prosveti, izuzetno aktuelnu stripovanu “početnicu”: “Darvin za početnike”.

SLOBODAN IVKOV

ARHITEKTURA

Prevlast malih objekata

U protekloj godini, za razliku od prethodne, imali smo pojačanu građevinsku aktivnost, ali, na naše veliko razočarenje, ona nije donela i povećani broj vrednih ostvarenja. Zanimljivo je da su u našem izboru, sa izuzetkom Arene i dva vangradilišna događaja, prevladala dela malog investicionog i građevinskog obima.

Čelno mesto pripalo je Stambenoj zgradi u Tepićevoj ulici na Dedinju na kojoj su Miljković i Mitrović majstorski sjedinili funkcionalne i likovne vrline u delo izuzetne, kod nas retke, neomoderne stilske celovitosti.

Ogromni volumen Beogradske arene Vlada Slavica je oblikovao kompaktnim gabaritom praćenim dobrom fasadnom plastičnošću čime je dobijena megapalata prikladne gradske pojave prilagođene okolnom miljeu.

Novosađanin Lazar Kuzmanov je i na svom novom stambeno-poslovnom objektu nastavio da na suptilan ovovremeni način oživljava ideje nekadašnjeg neoplasticizma, čime se sve uverljivije nameće kao stvaralac prepoznatljivog stilskog profila.

Blagota Pešić je u brdski povlenski pejzaž ucrtao jedan lep detalj sazdan od kamena, stakla i drveta, pokazavši kako se koncepcijskom maštovitošću i graditeljskom veštinom može ostvariti izuzetna planinska kuća daleko od čestih stereotipnih rešenja.

Novi konak u manastiru Banjska grupa autora je veoma uspešno izvela lokalnim prirodnim materijalima u tradicionalnom duhu naših crkvenih zdanja, pri čemu je radni i boravišni ambijent, natopljen skromnošću i smirenošću, brižljivo prilagođen nameni.

Među ostvarenim enterijerima ovom prilikom smo izabrali rekonstrukciju i unutrašnje uređenje zgrade Beogradske filharmonije gde su svojom rafiniranom savremenom intervencijom Vojvodić i Milojević postigli uzoran sklad karaktera ustanove i njenog prostornog miljea.

Dve centralne šabačke ulice u površini od 28 000 kv. metara Mihaljević i Đorđević su preobratile u pešačku zonu visokih oblikovnih kvaliteta uz posebno zapažene detalje kao što su raznovrsne ploče u šetnoj podlozi, ozelenjeni umeci, klupe, kandelabri i, naročito, u pločnik ugrađene table sa urezanim podacima o obližnjim zgradama.

Volumenom mala porodična kuća u Ulici Malog Radojice autorskog para Sarić je primer kako konceptualni minimalizam realizovan veštim projektantskim rukama može da bude rezultatski izdašan.

Pedeseta godišnjica Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, jedne od naših najuspešnijih naučno-planersko-projektantskih ustanova, obeležena je i prigodnom izložbom koja impresionira obiljem antologijskih dela poteklih sa radnih stolova naših velikana kao što su Dobrović, Zloković, Deroko, Kojić, Macura, te njihovih sledbenika Kurtovića, Nastića, Ličine, Lojanice, Cagića, M.i D. Marušića...

U godini relativno plodnoj u stručnoj publicistici, izdvojila se, ne samo po vrhunskom ugledu izdavača nego i studioznom obradom teme, knjiga na engleskom jeziku LJiljane Blagojević, autora koji živi i radi u našoj sredini. Takvo uspelo predstavljanje jednog perioda (1919-1941) iz naše kulturne istorije inostranoj javnosti je izuzetan i redak događaj.

Među ostalim događajima u 2004. treba pomenuti redovno održavanje salona arhitekture i urbanizma u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, zatim “Enciklopediju arhitekture” Slobodana Maldinija i publikaciju Društva arhitekata Valjeva “Vreme arhitekture” koju je uredio Milan Maksimović. Uz ustaljenu seriju RTS-a “Tajne prostora”, protekle godine interesovanje su privukle i popularno priređene emisije RTS-a snimljene prema knjizi “Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda” Dijane Milašinović-Marić. Da spomenemo i to da je godina obilovala konkursima koji su, kao retko kad, izazvali burne polemike.

Milorad H. Jevtić