Himna kao trn

Pobeda protiv fudbalske reprezentacije Španije možda je najvažniji korak prema svetskim fudbalskim integracijama zajednice Srbija i Crna Gora. Znači, odlazak na šampionat sveta juna iduće godine u Nemačku! Ovaj trenutak čeka se već četiri godine od završetka šampionata održanog u Japanu i Južnoj Koreji, na kome nismo učestvovali. Matematički je to osam godina, jer poslednje učešće dogodilo se juna 1998. u Francuskoj. Jedna druga dubioza, međutim, više muči fudbalske mislioce i stvaraoce sa ovih prostora i kako sada stvari stoje, na neki način, čini se nepremostiva. Nešto kao “trn u fudbalsku petu”! Više i od samog protivnika, poznatijeg u svetu fudbala kao “crvena furija”. Taj “trn u petu” je pesma koja se peva i svira u svečanim prilikama. Himna “Hej, Sloveni”. Ne treba previše biti pametan i glasno reći: niko je ne voli, niko je ne želi da čuje, osim malog broja nostalgičara države SFRJ koja deceniju i po ne važi nigde u svetu.

Ilija Petković, ozbiljni selektor fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore, pred impozantnim brojem novinara, posebno je istakao aktuelnu situaciju sa navijačima i himnom. “Želim da dobijemo bitku protiv Španije i zato tražim saveznike u javnosti i publici. Nećemo da molimo, ali hoćemo da oni koji dođu na stadion (sreda 30. marta), budu uz nas. Hajde da razmišljamo drugačije, hajde da nam ne bude važna pesma koja će se svirati uoči meča, nego jedanaestorica igrača koji će igrati za svoju zemlju. Neka oni budu naša himna”, istakao je Ilija Petković.

Himna “Hej, Sloveni” nama je ostala poslednja zaostavština razvalina one druge Jugoslavije. Sa promenom reči pesme i nota muzičkog dela, proteklih godina bavili su se silni kompozitori i koncert majstori. Uglavnom bezuspešno! Bilo je tu i nebuloznih kompozicija i reči. Krešendo za jednu takvu napravljeno je i pokušano da se ugura za Olimpijadu u Atini prošle godine. Valjda da bi svi bili zadovoljni, a vuk i ovce bili siti. Na “brzu brzinu” stvorena je himna od dve: srpske “Bože pravde” i crnogorske “Oj, svijetla majska zoro”. Zlurado, bilo bi to isto kao da su Englezi, na primer, osmislili novu himnu Ujedinjenog Kraljevstva od dve pesme. Jedne, “Bitlsa” – “Uz malu pomoć mojih prijatelja" (With the little help of m? friends) i druge, “Roling Stonsa” – “Ne mogu postići zadovoljstvo” (I can get no satisfaction). Bistri su brzo shvatili u čemu je vic. A i zbog klimave nam zajednice. Jer, po ko zna koji put, nekom ili nekima, javila se misao da su Srbija i Crna Gora pravni naslednici himne “Hej, Sloveni”. Ali, nije prošlo.

Šta nam valja činiti da bismo pobedili jaku fudbalsku selekciju Španije? Odgovor na ovo pitanje svakako treba prepustiti selektoru Iliji Petkoviću, igračima, ali i publici. “Ne igraju se ovakve utakmice svaki dan. Upravo zato moramo da pokažemo da niko, bez obzira na to kako se zove, ne može da bude favorit u Beogradu. Za pobedu su nam, osim znanja, potrebni čvrstina, volja, upornost, ponajviše mudrost. Svojim potpisom garantujem za svakog od igrača i javno kažem da je pobeda njihova, a odgovornost za svaki drugi rezultat samo moja”, zaključio je selektor Petković.

Tri teze dominiraju za pobedu protiv Španije. Prva, da njihova liga jeste jača od naše. Ali, ko igra u toj ligi osim Španaca. Jedan buljuk stranaca. Znači, njihovi igrači nisu neranjivi. Druga, da su već “kiksirali” od znatno slabijih protivnika nego što je naša. Igrali su samo nerešeno protiv bosanskohercegovačke i selekcije iz Litvanije. Treća, posebno je interesantna, jer nikada nismo pobedili Španiju na našim terenima. Vreme je za pobedu!