Komotni špijuni

U potragu za haškim beguncima bile su uključene i strane obaveštajne službe, i to na samom terenu, tamo gde se pretpostavljalo da bi oni mogli biti. Najnoviju potvrdu njihovog direktnog angažmana dao je bivši srpski premijer Zoran Živković, iznoseći u javnost podatak da su agenti CIA učestvovali u više desetina neuspešnih pokušaja srpske policije da 2003. godine uhapsi ratnog komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića.

“Imali smo jasan dogovor sa Vašingtonom da najmanje šest meseci mora da postoji koordinisana delatnost u potrazi za Mladićem, koja bi dovela ili do njegovog hapšenja, ili do dokaza da on nije na teritoriji Srbije. Kao potvrdu ozbiljnosti poduhvata, Živković navodi da je srpsko-američka saradnja na traženju Mladića dogovorena sa bivšim državnim sekretarom Kolinom Pauelom, šefom CIA Yoryom Tanetom i drugim visokim američkim zvaničnicima.

U tu svrhu su u Srbiju stigla tri pripadnika CIA čiji zadatak je bio da, zajedno sa pripadnicima BIA, provere sve izveštaje, dojave i indikacije o Mladićevim navodnim skrovištima i u akcijama na terenu “učestvuju kao posmatrači”.

Živkovićeve navode NIN-u je potvrdio jedan od nekadašnjih visokih funkcionera srpske Bezbednosno-informativne agencije, koji je bio upoznat sa tim aktivnostima. “To se odvijalo po osnovu međunarodne saradnje sa Haškim tribunalom, jer je interes države bio dobijanje sertifikata te saradnje oko kojeg su se svakog 31. marta lomila koplja”, kaže naš izvor. “Strance je trebalo ubediti da se na tome ozbiljno radi. Oni su nama ponudili pomoć, mi prihvatili i krenulo se u traženje.”

Izvršene su provere desetine mesta, naznačenih u dojavama koje su stizale iz Haškog tribunala i drugih zapadnih izvora. Neke od tih provera su dospevale i u javnost, poput pretresa klinike “Anlave”.

NIN-ov izvor tvrdi da je bilo dosta i lažnih dojava nekih mešetara koji su “važne informacije” nudili za novac. “I pored saznanja da se radi o očiglednim lažima, mi smo pristupali proveri kako bi se i ovi ’posmatrači’ uverili o čemu se radi.”

Iako se saradnja pravdala željom da se Mladić uhvati ili dokaže kako nije na teritoriji Srbije, takvi poduhvati su delikatni jer je teško garantovati da strani obaveštajci svoj boravak neće iskoristiti i za druge aktivnosti, po prirodi stvari njima svojstvene – aktivnosti koje nemaju mnogo veze sa oficijelnim boravkom.

Svojevremeno je u Srbiji bio uhapšen i pritvoren jedan član obezbeđenja Radovana Karayića. Tada je Yon Dejvid Nejbor, visoki diplomata američke ambasade u Beogradu i prvi čovek CIA na Balkanu, poznat po “aferi Perišić” i hapšenju na Ibarskoj magistrali, tražio od naših vlasti da sa Karayićevim čovekom razgovara u četiri oka. Vlasti su mu to omogućile ali se Služba postarala da čuje i vidi taj razgovor. Nejbor je u zatvoru nekoliko sati ubeđivao pritvorenika da mu pruži važne informacije, nudeći mu pri tom punu kesu para. Bilo je bezuspešno, što samo po sebi govori zašto je haške begunce teško naći.

Sličan problem je bio i u Hrvatskoj, što se vidi iz žalopojki engleske službe MI6 da su je u akciji hapšenja Ante Gotovine osujetili delovi hrvatskih obaveštajnih struktura. Po pisanju britanskog “Gardijana”, tajna operacija “Keš” počela je u februaru 2003. mimo hrvatske tajne službe, jer joj Englezi, navodno, nisu verovali, zbog čega je formiran tim od sedam pouzdanih pripadnika policije koji su u punoj tajnosti, u saradnji sa zapadnim agentima, radili na otkrivanju Gotovine.

Pre mesec dana britanski MI6 je čak uputio neuobičajeni memorandum hrvatskoj tajnoj službi, u kojem se žali da ih je hrvatska kontraobaveštajna služba snimala i prisluškivala, zbog čega London traži hapšenje i krivičnu odgovornost nekoliko hrvatskih političara i obaveštajaca.

Naravno, propustili su da kažu kako su sa sobom doneli silnu opremu kojom su prisluškivali i hrvatske zvaničnike. To se, verovatno, moglo “opravdati” praćenjem nekog traga do Gotovine, ali posle svega ispalo je da se Britanci žale zbog toga što ih hrvatska služba ometa u špijuniranju na hrvatskom tlu.