Loš prevod

O, koje li radosti! Naučio sam da čitam SMS poruke. Ah, koja sreća! Ovladao sam morbidnim. U stvari, lažem. Još ne znam da ukucam i pošaljem poruku, znam samo da je primim. Uostalom, takav je dogovor: Bog šalje, a ja samo primam.

Iz ligenštula na terasi, gledam trening na FK “Obiliću”. Da li smo mi bili žustriji? Jedno znam: ako ne naučiš klizeći start dok si mlad, kad ćeš? Počistiće te u nekoj nečistoj igri, nestaćeš iz istorije, moj Srbine.

Iz CZ-a vije se pravo uvis gust crni dim. Da li i tamo biraju papu? Jer, i u CZ-u mora da se zna strogi red, bez pape nema reda ni u zatvorskoj državi. Upravnik zatvora je samo svetovno lice. Papa, papa je veza i sa nebesima i sa podzemljem. E, sad, da li će papa biti iz Surčina, Zemuna ili, ipak, sa Novog Beograda? Znaće se i to, ubrzo.

Kad, tiruli, tiruli! Stiže SMS poruka. O, koja radost! Stiskaš dugmiće, a na ekrančetu izlaze slova: “Otvori srednje stranice Novosti. Cecan.”

Postupim po direktivi, i, šta ću da vidim: “JEVANĐELJE PO JUDI PONOVO VEST DANA.” Uh, gde baš sada kada nam papa umire! Subverzija, gnostička subverzija, brale, to bogumili uzvraćaju udarac. Judino jevanđelje, sa koptskog, prevodi Rudolf Kaser, profesor sa Ženevskog univerziteta. Prevod treba da bude završen za Uskrs 2006. godine. Za javnost je izdato škrto ali uzbudljivo saopštenje: “Tekst Jude Iskariotskog dovodi u pitanje neke od POLITIČKIH PRINCIPA(!?) hrišćanske doktrine.” Čuj, “političkih principa”!? A ja mislio da je hrišćanstvo vera, vera neporočna.

Qulja se, bre, sve se ljulja, i, lepo vidim: bićemo nespremni kada, posle pape, umre i hrišćanstvo. Biće strašno! Kosovo gori, a Isus više ne postoji.

Sedim na terasi, mezetim. Stigao kulen iz Kleka, braco, od onog kasapina Cvete, a rakija, takođe, klečanska, od Pere što je imao mačora Časlava “sa mudima ko pesnice”. A tučem i po belom luku i slanini. Jer, od belog luka, mozak ko mozak, odmah bolje radi. I, šta ukapiram? Kako to da i pored Isusa Navina i pored Isusa Hrista stoji, po jedan, JUDA!? Da nije to jedan te isti Juda, iza jednog te istog Isusa?! I nije li Isus Navin sin Mojsijev? Jer, kako to da sin sluge Navina nasleđuje Mojsija? I to pored živog Mojsijevog brata Arona i njegovog sina Eleazara!?

Kad, u petak uveče, opet, tiruli, tiruli. Nova SMS poruka. I, ajd, opet, stiskaj dugmići, a slova dobuju po ekrančetu morbidnog. Milina jedna! I šta piše? “PAPA JE UMRO. Tvoja Služba.” Koja moja Služba? Da li je UBPOK, BIA ili CIA? Svuda imam krtice. Imam, bre, krtice i u Vatikanu, zato sam moćan kao Čomski, kao bog!

Pogledam na sat 19.16 časova. Šamaram daljinac. Skaj njus, Sienen. Bibisi. Ne javljaju da je umro papa. Ni Goran Milić na HRT-u ne javlja da je papa umro, a njima je bio više od Tuđmana. Tri puta je u Hrvatsku kročio, mnoga važna mesta posetio, samo je Jasenovac, nekako, omašio.

Pozovem Službu: Alo, jel vi to mene malo zekite da je papa umro? A Služba će: “Strpi se, malo! Sad će da demantuju da je umro.” Kad, stvarno, eto ti ga CNN: “Vatikan demantuje da je papa umro”! A što demantuju kad niko nije javio da je umro? Eeh, što! Demanti i ima jedino smisla kad se objavi pre vesti koju demantuje! Zna, bre, CNN šta radi. Nije CNN yabe pijar Pentagona, a, evo, i Vatikana.

Prođe, tako, pola sata, a CNN javlja da je papa stavljen na mašine jer “otkazali su mu i mozak i srce”. Nije, dakle, samo Bog mašina, evo, i papa je mašina. A što, bre, to rade? Kako misle da falsifikuju datum papine smrti kad živimo u Mekluanovom selu gde se zna kad je ko kinuo, a da se ne zna kad je ko odapeo. Ali, HRT ima odgovor i za to: “Papa ne može da umre u bilo kom danu, mora da umre na neki crkveni praznik, a u subotu je bio dan Srca Marijinog koju je papa mnogo uvažavao.”

Tako HRT, nehotice, provali da je papa umro još u petak!!!? A ako lažu kada je umro papa, danas, 2005. godine, kako da im veruješ da je Isus, ikad, postojao!? Jer, pogledajmo se u oči: o Isusu postoji samo jedna sporna rečenica Josifa Flavija u “Starinama”. I to je sve, više se nigde Isus ne pominje kao ISTORIJSKA LIČNOST!!? A, kada bi ime Isusovo bilo, bar, jedna fusnota kod Plutarha, hrišćanstvo bi, možda, danas, kada papa umire, i došlo do daha. Ovako, videćete, prvo će moć Vatikana opasti kao onda u 14. veku kada je Rim, jedva, naseljavalo 20 000 stanovnika i kada su “ovce pasle oko razrušenog Koloseuma”. A potom će CNN javiti da je umrlo i hrišćanstvo, i to prirodnom smrću.

U subotu uveče, jave da je papa umro. Uzrok smrti sepsa. A mene i dalje nagriza skepsa. O, Gospode, šta ako je Isus samo gnostička metafora Filona Aleksandrijskog?

Kad, opet, tiruli, tiruli. Nova SMS poruka: “Prebaci se odmah na Diskaveri. Tvoja Služba.” Prebacim se odmah na Diskaveri! Kad tamo Mojsije sa narodom beži iz Misira, sa našeg Mišara mačvanskog. I, sada, pazi ovamo, šta će da kažu!? Kao Mojsije nije prešao pored Crvenog mora nego preko TRŠĆANSKOG!!? I nije Mojsije prešao more po suvom nego po glibu i močvari. Dakle, nisu talasi mora podavili faraonsku vojsku koja ih je jurila nego ih je progonjeni Mojsijev narod, predvođen Isusom Navinom i Judom, pobio u trskovitim močvarama!? Nisu li to trskovite močvare DUNAVSKE DELTE!? Ili močvare u Mačvi? Odgovara nam i jedno i drugo mesto, naša su. A ispada da su i Isus Navin i Juda naši.

Elem, Diskaveri nam savetuje da zaboravimo ono sa Crvenim morem; Mojsije tamo nit’ je kad bio, niti je na tu stranu begao. To sa Crvenim morem je bio samo “loš prevod” hebrejskih reči MORE POD TRSKOM!!?

Oh Diskaveri, hvala ti do neba moj Diskaveri! Jer, to mi treba, brale, “more pod trskom”. I glib, dunavski, savski glib. I surovost Isusa Navina i Jude. Surovost od koje će i kasnije propištati mnogi narodi. Surova karma koja nam se danas vraća...

Onda mi u san dolazi moja Crna, moj ženski papa i kaže:”Vreme je da objaviš da je Isus Navin, u stvari Isus Hrist koji je sa progonjenim Mojsijevim narodom porazio faraonsku vojsku na Dunavu. I, razmišljaj o tome da su KOPTI, u stvari KOPAČI! Shvati, Judino jevanđelje je KOPAČKO JEVANĐELJE. Jevanđelje onih koji su kopali kanale po Mačvi, Sremu, Banatu, pa sve tako do delte Dunava...”

Budim se na mom čardaku iznad FK “Obilića” i na terasi se prepuštam Nepobedivom Suncu, prepuštam se Suncu Aleksandra Velikog, jer ono neopozivo postoji. A, dole, pored FK “Obilića”, neki kopači kopaju dubok rov za kablove, za reflektore na stadionu, da naši “vitezovi” mogu da igraju i po noćnom suncu.

Tiruli, tiruli. Ali, avaj! Pritisnem pogrešno dugme na morbidnom i, kojeg li očaja, ode SMS poruka u bestraga! A ko zna šta je još Služba htela da mi javi? Možda Služba, a, možda, i Bog.