Vlaška magija

1. Gamzigrad, Baja Pašić, Zoran Radmilović, centar Krajine, Gitarijada... preslišavam se u autobusu šta znam o Zaječaru. I naravno, vlaška magija. Pričali su mi “ljudi od poverenja” da su lokalni magovi beli i crni zajedno sa bioenergetičarima napravili energetski štit koji je omeo bombardovanje.

2. Zorana Radmilovića su jedva uspeli da nateraju da igra u Zaječaru.

“Igrao je stisnuto prvih dvadeset minuta. A onda se opustio. I igrao kao nikad.

Kad se završilo, ušao je u pozorišni bife i počeo da grdi.

“Ovo ste me naterali sad i nikad više. Ja da psujem na sceni, a tetka mi sedi u prvom redu.”

Ovo mi priča Bora Dimitrijević, arheolog i zaljubljenik u Zaječar.

Kažem mu da sam došao da u kafani “Vodenica” probam čuveni kačamak hajdučkog harambaše Bebejića.

“Imamo mi i boljih recepata”, kaže Bora. “Mečka za osam osoba Zorana Radmilovića. U Zaječaru uhvate živu mečku, metnu je na skare (roštilj) da joj vatra oprlji krzno, zabiberi se i zaljuti, metne se u lepinju i onda tako posluži. Mečka onda skoči i pojede goste.

Posle se mečka izvešti, sama uđe u kafanu i sa vrata pita ko je naručio mečku od osam osoba.”

Eto, po tome ga pamte Zaječarci koji nikako ne mogu da se dogovore gde će biti i kako će izgledati spomenik “članu biblioteke.”

Jedni su za razigranog glumca koji je zabavljao publiku, drugi za tužnog klovna.

Nema više Zorana.

Ostala je priča o zaječarskom oriđinalu, Miki Šćekiću, koji je bio najbolji Zoranov drug.

Karte za pozorišnu predstavu dobile su sve zaječarske mozgonje, jedino njega preskočilo:

“Recite tim tamo da ne beže kad se ugasi svetlo. Nije bombardovanje. Počinje predstava.” poručio je Mika.

3. O Nikoli Pašiću, njihovom Baji, pričamo dok duvanimo ispred Pašićevog spomenika.

Pašić je bio bolestan. Nije dolazio u Skupštinu. U Skupštini je dat predlog da mu se pošalje telegram podrške. Odluka je donesena a Pašiću je stigao ovakav telegram:

“Srećno ozdravljenje predsedniku Skupštine Nikoli Pašiću, žele narodni poslanici sa 96 glasova “za” i 45 “protiv.”

4. Od zaječarskih oriđinala niko više nije živ. Ni Aca Teleteo, nosač na stanici, koji je skupljao pare čitavog života da kupi žicu i ogradi Zaječar da ne uđu Piroćanci.

Deo opštine, Kotlujevac, koji su naselili Piroćanci, Zaječarci zovu Kanada.

Neki piroćanski, lokalni Arsenije Čarnojević im je rekao kad su došli do Timoka:

“Braćo Piroćanci, skidajte opanci, zavrćite nogavice, stigli smo u Kanadu.”

Nema više za skurnju majstora kao što je bilo nekad kad je u Zaječaru radilo 108 kafana.

Nema Žermana koji je čekao godinama da mu sin pošalje deset hiljada dolara da kupi konja i pobedi u trkama. Iako sina nije imao.

Nema Lorija Rusa koji je čistio senkrupe i nužnike. I koji je pio kao pravi Rus:

“Ja ne pijem što volim, već da mi uđe snaga.”

5. Umesto na bilijar, Zaječarci idu u Hajduk Veljkov konak.

Svira orkestar kao u Skadarliji.

Tu stolove obilazi Firma Kobra, tako ga zovu. Bivši bokser. Nudi kikiriki, fotografisanje, sve informacije o tome ima li devojaka i koliko koštaju.

Mene kao gosta stranca čašćava Firma Kobra sa dve čašice kikirikija.

Lumpuje se kao nekad. Muzika se iza astala otima. A Kobra nudi fotografije i kikiriki.

6. Boško Ničić, predsednik opštine nudi sliku grada:

“Zaječar ima 68 hiljada stanovnika. Od toga 58 hiljada je na biračkim spiskovima. Zaječar je star grad. Između dva popisa nestane jedno selo.

Pivaru je kupila firma EFES iz Turske.

Mlekaru, Salford koji je inače pokupovao sve mlekare u Srbiji.

Fabriku kablova Drakulić.

Fabrika mernih instrumenata je pred privatizacijom.

Opština je otkupila četiri i po hektara zemlje bivše tekstilne fabrike “Timočanka” sa 8 000 kvadrata poslovnog prostora.

Svaka firma koja hoće da uposli radnike, dobiće tu po bagatelnim cenama poslovni prostor. Već pregovaramo sa Italijanima da uposle 600 radnika u tekstilnoj industiji.

Radi se sistem vodosnabdevanja, zona Istok, čime se obezbeđuje voda za sela prema Bugarskoj. Pripremaju rekonstrukciju Hajduk Veljkove ulice. U pregovorima smo sa Rusima za fabriku u kojoj bi se sklapali kompjuterski elementi.

Prema programu podrške opštinama istočne Srbije, koja obuhvata 15 opština, dobili smo

1 280 000 evra.

Od tog novca 170 hiljada evra biće odvojeno za Gamzirad iliti Feliks Romulijanu i dovođenje tog prostora u funkciju održavanja kulturnih događaja, pozorišnih i muzičkih.”

7. Saša Jelenković, pesnik, dobitnik “Matićevog šala”, i nagrada “Milan Rakić” i “Vasko Popa”, upravnik je biblioteke. Jedan od retkih u Srbiji za koje se može reći: pravi čovek na pravom mestu.

Hvali nam se da ima dvadesetoro dece koja beže iz škole i dolaze u biblioteku.

8. Dr Pera Paunović već četrdeset godina proučava nadrilekarstvo, crnu i belu magiju u ovom kraju.

To mu je disertacija. O nadrilekarstvu. Imam utisak da o crnoj magiji Krajine iliti vlaškoj magiji zna mnogo više nego što želi da kaže.

– Navodno, kod mladih devojaka ili žena hoće taj zmaj da dođe u kuću. Zmaj dolazi kroz dimnjak i onda polno živi sa tim mladim devojkama ili ženama.

Tragovi polnog života sa zmajem su hrapava koža, kao izgrebana, hrapavost na stopalima sa gornje strane, one su blede, one su zamišljene, neraspoložene. Prestanu da se druže i ne izlaze. I onda počinje po selu da se priča da one, navodno, žive sa zmajem. Ovo verovanje potiče iz daleke prošlosti. Interesantno je kad one pričaju kako to izgleda. Zamislite noć, jednu krajinsku zimu sa temperaturama ispod dvadeset stepeni. Sa snegom do pojasa. Nešto svetli, leti, dolazi na dimnjak, vrcaju mu varnice, ulazi to u dimnjak i jedno vreme ga nema, i onda se ponovo pojavi i nestane.

Na ovim predelima dugo je u upotrebi bilo kukuruzno brašno. To je ono:

Druže Tito, daj nam malo žito.

Deco moja, dobra je i proja.

Pšenični hleb se upotrebljavao samo za neke praznike. Kod kukuruznog brašna nema vitamina B. Ako to dugo traje i isključivio se narod time hrani, onda se javlja oboljenje pelagra. Koja ima sve simptome zmaja.

- Pitam, nastavlja doktor, jednog od najvećih nadrilekara da li leči od zmaja.

“ Da, ja lečim!” kaže nadrilekar.

Kažem mu: “Znaš, mislim da je poslednji zmaj viđen još 47. godine.”

Napravio sam štos, kao da toga odavno nema.

A njegova žena, koja sedi tamo na kauču, kaže:

“Ne doktore, pre neku noć sam ja videla tri zmaja koji naleteše od Majdanpeka.”

“Kako leče od zmaja”, pitam doktora.

Doktor se smeje i priča:

- Znate šta, to je vrlo teško da se izleči. Mora da ima kost od kopileta. Ako umre neko dete koje je kopile, pa se sahrani na groblju – obično ta deca mlada umiru – onda on mora to da nađe i da napravi magiju. Kad to vidi, zmaj se više neće pojavljivati.

To verovanje je rasprostranjeno. Veruje se da je zmaj šaran koji kad napuni četrdeset godina dobije krila, izleti iz vode i uleti u neku šupljinu drveta ili u neku pećinu, a Đerdap je pun pećina.

“ A vezivanje, doktore?”

- Vezivanje se odnosi samo na muškarce, jer polnog života nema bez potentnog muškarca. Veruje se da postoje žene koje mogu da “zavežu" muškarca tako da bude potentan samo sa njima. Ili da ga zavežu tako da postane potpuno impotentan.

Zbog “vazivanja” bilo je i ubistava. Imao sam prilike da u zatvoru u Negotinu nađem čoveka koji je osuđen na dvadeset godina robije jer je ubio svoju ljubavnicu.

Razgovarao sam s njim. Pitao sam ga kako je to bilo.

Sa svojom ženom nije mogao. On je domaćin, ima sinove, ima veliko imanje.

Ali je imao jednu ljubavnicu. Kad je bio sa ljubavnicom mogao je, a sa svojom ženom nije. Wemu je proradio kliker da se nešto događa što nije normalno, i pošto u tom kraju vlada verovanje da tako nešto može da se dogodi, on okrivi svoju ljubavnicu. Jer nije želeo sa ženom da se razvede. Onda je upozorio ljubavnicu da više to ne radi. Da ga ne vezuje. Qubavnica mu je rekla da ona to ne radi. Nije joj poverovao i ubio je.

Nije on proglašen ludim. U ovakvim krajevima to je normalno verovanje.

U apoteci se sada posle bensedina najbolje prodaje vijagra. Najbolji lek protiv “vezivanja”.

Interesantno je kako se “vezivanje” leči kod nadrilekara.

Bila je žena u Kobišnici koja je to radila. To je postupak gde ima bajalica ali se radi i sa katancima koji se otključavaju i sa jednom žilom od vola. To je u stvari jedan deo polnog organa od bika. Sa tim se manipuliše i to može da bude uspešno.

9. A onda u Rajačke pivnice. Na proslavu povodom otvaranja legata Raše Trkulje. I doministar Ivanović je tamo. I gomila novinara. Nižu se zdravice, a vino da probam ne smem. U Krajini umeju da poštuju svoje delije. Ko nije pio u pivnicama vino, ne zna šta je vino. A pred zoru će zmajevi po devojke doći. Domaćin je Vlada Đuričić. Zaslužo je nagradu Karić fondacije. Pukovnik Firulović peva da se do Bugarske čuje.