Alisa Stojanović

Rođena 10. jula 1968. u Beogradu. Završila osnovnu školu “Filip Višnjić”, Petu beogradsku gimnaziju, a zatim Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, gde je 1991. diplomirala pozorišnu režiju u klasi profesora Dejana Mijača i Egona Savina. Danas je docent na predmetu Pozorišna režija i prodekan za nastavu FDU. Režirala je više od 30 predstava u beogradskim pozorištima. U Ateljeu 212 potpisala se kao reditelj predstava Iza kulisa, Ovde, Lagum, Parovi, Art, Tri verzije života. U Beogradskom dramskom pozorištu postavila je na scenu predstave Zapali me, Diplomac..., a u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Bliže, Paviljoni, Supermarket, Plava soba... Dugogodišnja hit predstava Master klas sa Jelisavetom-Sekom Sablić u izvanrednoj ulozi Marije Kalas takođe je rad Alise Stojanović, kao i režije u predstavama Seks za početnike i Ćelava pevačica u pozorištu “Duško Radović” i Alisa u zemlji čuda i Na slovo, na slovo u pozorištu “Boško Buha”. Autor je dva dokumentarna filma za produkciju ANEM, a bila je i voditelj i urednik na radiju – Ritam srca, B92. Trenutno priprema predstavu Malajsko ludilo u Beogradskom dramskom pozorištu, čija premijera se očekuje idućeg meseca, a reč je o dramatizaciji poslednjeg, nedovršenog romana Slobodana Selenića. Iz braka sa muzičarem, bubnjarem Dragoljubom Đuričićem ima sina Andriju (8).

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da će moj sin živeti srećno u svojoj zemlji.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Nasilna smrt. Ubijanje. Neizlečiva bolest. Ali i samoubistvo koje Zemljani vrše uništavajući sopstvenu planetu.

Kad vam je neprijatno?

- Kad radim stvari koje ne želim. Kad u inostranstvu loše pričaju o mojoj zemlji, a ja ne mogu da demantujem.

Koju pesmu volite da pevate?

- Moja devojka treba mi, ona nikad ne odustaje...

Šta vas izluđuje?

- Izopačena merila vrednosti u našem društvu. Korumpirani novinari, ropstvo pod kreditima. Plastika. Često imam noćne more o gušenju u plastici. Pesimisti i uopšte ljudi bez nade.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- B92 – bila sam jedan od učesnika u stvaranju značajne istorijske činjenice.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Porodici, na poverenju. Muciju Draškiću. Dao mi je prvi posao i to na način koji me, i kad se naljutim, podseti da volim pozorište. Lenki Udovički, na pomoći kad mi je najviše trebala. Milici Ejdus, na izvlačenju iz izolacije. Prijateljima što postoje.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Lojalnost, optimizam, radoznalost i sportski duh.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Srpske pozorišne kritičare. Ne volim intimizaciju sa njima.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Ne opštimo, a zanimalo bi me šta kažu.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da letim.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Onima koje nisam hvalila a to im je bilo potrebno. Tek kasnije sam naučila da emotivnim ljudima, posebno umetnicima, treba reći i ono što mislim da se podrazumeva. Posebno ako su zaslužili.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Direktnost u pitanjima i odgovorima. Neki to tumače kao bezobrazluk, neki kao nevaspitanje.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Preterana tolerancija. Književnica Ivana Dimić zove me “ugledni srpski mazohista”.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Ploče iz osamdesetih, slike sa putovanja, akcije B92.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Indukcija na porođaju. Ne bih opet.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Neka ostanu skrivene.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Ne bih se usudila da lažem. Moji slepi prijatelji, recimo, vole sami da stvaraju svoje slike. Vrlo je zanimljivo čuti kako iz glasa i osećanja zamisle i fizionomije i gabarite. Skoro da ne greše.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Postavila svoje prijatelje, ljude u koje verujem, stručnjake, na strateški važne položaje u zemlji. Wih bi onda čekao dugotrajan, mučan i težak posao.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Bogataši, industrijalci, biznismeni. Samo oni koji budu želeli da sačuvaju ili umnože svoje pare.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- S Nilom Armstrongom, Kleopatrom, Katarinom Velikom, Gandijem... Zavisi od potrebe i raspoloženja...

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Zašto je to bitno kad u ovakvom svetu nisu na ceni.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Ja sanjam o uništavanju novca i oružja.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Trenutno mi treba Tamara Lempicka, a ne bih žalila para ni za Acu Rafajlovića, Peđu Neškovića.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Bilo šta za šta se ne ustaje pre 9 ujutru.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da odem u Južnu Ameriku, a zatim bar na Mesec.

Kako biste voleli da umrete?

- Iznenada, u naponu snage, u svom stanu. Ili za volanom zelenog “bugatija”...

Gde želite biti sahranjeni?

- U Beogradu, ako bi moglo na Vračaru! Ja sam vračarski nacionalista!

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Srđan Miletić, Tika Stanić, Zoran Danilović, Vladica Milosavljević, Borka Todorović... Al' sam zahtevna! Potrajaće ta sahrana, al' biće duhovita!

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Nemoguće je prebrojati koliko je imala prijatelja, ali svakako se zna da je bila majka jednog pravog viteza.