Istrebljenje dinosaurusa

Neki od neučtivijih rukovodilaca RTS-a pokvarili su prošli vikend svojim saradnicima. Obavestili su ih da gube posao. U ponedeljak su zvonili telefoni u sindikalnim podružnicama. Otpušteni su želeli da se posavetuju i raspitaju o svojim daljim mogućnostima i pravima. “Za nas iz sindikata usmeno obaveštenje je rekla-kazala sve dok se, kako je sa rukovodstvom dogovoreno, ne usvoji program rešavanja tehnološkog viška. Dolazite redovno na posao i izvršavajte radne obaveze jer otkaz nije otkaz ako se kaže usmeno”, bodrio je sagovornike Dragan Milanović, potpredsednik GS Medija Nezavisnost, takođe zaposlen u RTS-u. Sa druge strane žice mogao se čuti uzdah olakšanja.

Ipak, otkazi su neophodnost u RTS-u i sa tom nepobitnom činjenicom slažu se i sindikalni i rukovodeći trudbenici.

Evo i zašto. Najveća italijanska radio i televizijska kuća RAI ima 7 000 zaposlenih dok ih je u RTS-u 8 000. “Svesni situacije i činjenice da je RTS preglomazan sistem i da mora da se transformiše, sindikati shvataju neophodnost otpuštanja. Problem je što je način rešavanja tehnološkog viška striktno definisan novim Zakonom o radu i socijalnim programom Vlade Srbije. Isključeno je, dakle, slobodno ponašanje pojedinih poslodavaca. Mi smo se sa rukovodstvom zato složili da je neophodno sačiniti program za rešavanje tehnološkog viška. Ali on do danas nije sačinjen – dogovoreni su i potpisani samo kriterijumi za tehnološke viškove”, kaže Dragan Milanović.

U stvari, sindikati se pribojavaju moguće reprize scenarija od pre tri godine. I tada je u okviru socijalnog programa RTS napustilo oko 800 ljudi. Posle žalbi zbog gubitka radnog mesta, na posao je vraćeno oko 300 radnika.

Zbog navedenog sva četiri relevantna sindikata insistiraju na jasnom definisanju i striktnom poštovanju pravila. Posebno su ljuti jer se, kažu, rukovodstvo ne obazire na prvo i najvažnije dogovoreno pravilo – da se najpre prekine radni odnos neradnicima i onima koji uopšte ne dolaze na posao. A takvih nije malo. Tvrde da do sada od toga nije bilo ništa. Da se sprovodi drugi najavljeni potez vezan za dobrovoljno napuštanje firme: “Međutim, da bi se sprovela i treća faza, potrebno je tačno definisati redosled poteza kroz socijalni program. E, od toga za sada nema ništa, iako su pojedini rukovodioci pustili informacije o tome ko je višak i ko će morati da napusti posao. I te informacije su podigle napetost do te mere da će početi da prave probleme u normalnom obavljanju posla”, stoji u saopštenju Samostalne sindikalne organizacije RTS koje je 16.maja poslato Aleksandru Tijaniću.

Aleksandar Avramović je vršilac dužnosti direktora TVB. Kaže da smanjenje zaposlenih u sektoru proizvodnje, svima je jasno, neće dati očekivane efekte. “Posao mora da se odvija u dva pravca – da se otpusti onoliko koliko se može, a da se ne ugrozi osnovna funkcija vezana za proizvodnju i emitovanje programa. Nama je važno da se firma restrukturira i da se, uslovno govoreći, sporedne delatnosti odvoje u posebna zavisna preduzeća (kćerke firme) i da se tačno vidi šta je televizija, šta je radio, šta je usluga... Ovako, na gomili, to se ne može”, tvrdi Avramović.

Među 2 000 spoljnih saradnika najviše je onih koji nisu stvaraoci programa. To su stražari, portiri, vozači, čistačice, kuvari, konobari... RTS ima stotinak zgrada širom Srbije i svaka je posebno obezbeđena. Kad se u javnosti kaže RTS, mnogi pomisle samo na Informativni i Kulturni program a retko ko na kompletnu muzičku produkciju koja ima ansamble od nacionalnog značaja kao što je Simfonijski orkestar, Big-bend orkestar, Dečiji hor “Kolibri”... Tako da posle ovog podsećanja broj od 8 000 radnika ne zvuči monstruozno kao što mnogima zvuči kada ga prvi put čuju. Pogotovo što RTS pokriva događaje u celoj Srbiji, što omogućava dvadesetak dopisništava sa najmanje dve kompletno profesionalne ekipe. Ukupan broj radnika čine i zaposleni u novosadskoj televiziji kao i RTV Priština čiji su ljudi (oko 300), posle rata pripojeni RTS-u, iako se svi slažu, bilo je mnogo logičnije da ih zbrine država. Posle bombardovanja zgrade RTS-a u Beogradu, svi programi koji ne idu uživo emituju se iz zgrade u Košutnjaku. To opet znači da se sve kasete odvoze u Košutnjak bar tri puta dnevno. “Tokom juna očekujemo da će biti završen program rekonstruisanja preduzeća kao i dobrovoljni odlasci. Konačna odluka biće doneta na UO, posle na red dolazi mišljenje sindikata i Nacionalne službe za zapošljavanje. Konačan spisak se potom dostavlja vladi na potvrdu”, zaključuje Avramović.

I stara, prevaziđena tehnologija s kojom se još uvek radi na RTS-u, podrazumeva višak zaposlenih. Kad novinar RTS-a krene na konferenciju za štampu, s njim osim snimatelja kreću tonac, producent, organizator, rasvetljivač, nosač kablova i vozač. U TV kućama sa boljom tehnologijom idu samo novinar i snimatelj. Ali, naravno da u RTS-u ima i neracionalnosti koje je zaista teško objasniti. Tako, recimo, RTS ima Biro za projektovanje gde radi oko trideset ljudi. Pa onda, tu je i podatak da na RTS-u rade četiri kulturne redakcije. Na isti događaj dolaze četiri novinara iz iste kuće sa podrazumevajućom tehničkom pratnjom. Ne treba zaboraviti ni četiri sekretarice i najmanje još četiri daktilografkinje. Isto važi i za informativni program. RTS ima četiri deska, poverava Dragan Milanović i kaže da bi bilo najlogičnije “da se prvo izvrši restrukturiranje RTS-a pa da se tek posle odredi ko je višak. Sindikati neće dozvoliti da se preko kolena rešavaju stvari.”

Kako stvari stoje u Radio Beogradu?

- Slično kao i u Televiziji Beograd – kaže Rade Kalik, glavni i odgovorni urednik Trećeg programa Radio Beograda. “Za nekoliko meseci prelazimo na digitalnu tehnologiju tako da će modernizacija ukinuti mnoga zanimanja. Radijski novinar obučen za rad na digitalnoj tehnologiji moći će sve sam da radi.”

Planirano je da Radio Beograd otpusti 20 odsto ljudstva jer ima manje zaposlenih od Televizije. Glavni urednici jesu ti koji ocenjuju rad i prave odabir. Odskora rukovodstvo je počelo da primenjuje novo pravilo: mesto glavnog urednika i mesto direktora Poslovne jedinice zavisi od uspešnosti rada njegove radne ili poslovne jedinice. I to vodi ka tome da se pre svega misli na program. Korektiv su sindikati i sigurno je da zahvaljujući novom Zakonu o radu mnogi neće moći da dobiju otkaze bez obzira na to što poslovodstvo tako želi: “Što se otkaza tiče, za sada se vidi da su pod udarom izuzetno ranjive generacije između 45. i 55. godine. Reč je o ljudima koji nisu naviknuti na promenu posla niti su se posle završetka školovanja usavršavali. Jednostavno zbog toga što na poslu nije bilo konkurencije. Prvi put se RTS nalazi na tržišnoj utakmici i to je dobro”, zaključuje Rade Kalik.