Stvaranje sopstvenog stava

Alternativni udžbenici su, kada je reč o “novoj školi”, nešto zaista novo. Deca ili neko drugi u njihovo ime, moći će, prvi put u nacionalnoj istoriji školstva, da biraju iz koje knjige će učiti. I to se odnosi na sve - od prvih slova, preko muzike, do prirode. Kako knjiga postaje udžbenik i ko će o tome odlučivati objašnjava za NIN Tinde Kovač-Cerović, savetnik ministra prosvete:

- U zakonu je jasno da će se uxbenici odobravati i dalje, a za jedan predmet može da se odobri više uxbenika. Znaće se precizna procedura prema kojoj ćemo podržavati pisce, raspisivati konkurse i slično, ali se ona još uvek razrađuje. Druga važna stvar koja, takođe, treba da se utvrdi, jesu kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti izbor između različitih udžbenika. Osnovna ideja je da ih je za svaki predmet nekoliko, a onda će školski kolektivi, nastavnici birati i preporučivati roditeljima one uxbenike koje smatraju najadekvatnijim. Posle dogovora s roditeljima kupovaće se isti udžbenici za sva odeljenja. Utvrđenim procedurama sprečiće se izbor uxbenika po bilo kom osnovu, osim po kvalitetu. Ugledali smo se na druge zemlje koje su iz monopola jedne institucije prešle na politržišni pristup uxbenicima. Taj problem je rešiv i biće rešen u roku od nekoliko meseci.

Osim udžbenika po izboru, u igri su i izborni predmeti. “Ruke u testu”, narodna tradicija, životne veštine, od igre do računara i tome slični nazivi budućih časova, otvoriće prvacima potpuno nove, kreativne puteve do znanja. Ali, i sa novim priborom, koji će, ipak, neko morati da kupi.

- Izborni predmeti ne podrazumevaju uvođenje naročitog opterećenja za roditelje i škole u pogledu materijalnih sredstava. Jedino predmet od “igračke do računara” mogu da ponude samo one škole koje imaju računarski kabinet. Oprema potrebna za ostale predmete, koja neće biti u vidu kompleta koji su, recimo, potrebni za fizičko ili tehničko, neće biti nikakav namet roditeljima niti dodatna komplikacija za škole. Naravno, za svaki predmet je zgodnije ako ima više priručnih materijala, ali predmeti nisu koncipirani tako da ih neizostavno zahtevaju. Mi, kao siromašna zemlja, ponekad se suviše zagledamo u opremu i čini nam se da nam je samo to ključ za uspeh. Elementarna oprema je neophodna, ali se velika količina one, dodatne, može nadomestiti vrlo jednostavno. I na Zapadu se nastavnici obučavaju da sa što jednostavnijim stvarima nauče decu da budu kreativna. Ne podrazumeva škola isključivo to da se uđe u skupocene laboratorije. Ali, svakako, trudićemo se da naše škole budu što opremljenije.

Prvi mali maturanti devetogodišnje škole 2007. nastaviće s reformom u gimnazijama ili srednjim školama. Osim što će novi gimnazijalci umesto na kvalifikacionom biti proveravani na završnom ispitu, da li će se još nešto menjati u gimnazijama?

- Reforma gimnazije počeće tek 2007. i njeno trajanje se do tada neće skraćivati. Ipak, reforma gimnazija je u pripremi, jer će ona u svakom smislu, a ne samo u pogledu trajanja, značiti veliku transformaciju. Pre svega, mora se definisati koja su to obavezna znanja koja želimo da gimnazijalci ponesu sa sobom. Ostalo će biti stvar različitih profilisanja svake škole posebno. Naime, sedamdeset odsto znanja koje učenici steknu, biće priprema za maturu, a trideset odsto znanja biće iz oblasti njihovih posebnih interesovanja. Gimnazije će biti raznovrsne u tom izbornom smislu i koncipirane na više načina. Moći će u okviru jedne škole da postoji prirodni i društveni smer kao do sada, ili da cela škola bude usmerena u jednom pravcu. Na primer, umetnička, matematička, filološka ili neka druga gimnazija. U manjim mestima u kojima ne postoje uslovi za otvaranje više gimnazija, jedna škola moći će da ima i više izbornih opredeljenja.

Veliki problem je to što su profesori u gimnazijama bili zanemareni prethodnih godina u pogledu stručnih usavršavanja. UNICEF-ove obuke u periodu od 1995. do 2000. bavile su se najviše usavršavanjem nastavnika osnovnih škola. Sada više nije tako. Pored pripreme programa i usavršavanja kadrova za gimnazije posebno se radi na povećavanju podrške koju ova škola treba da da deci u razvijanju mišljenja i stvaranju sopstvenog stava. Gimnazije se trenutno pripremaju za reformu na taj način što se, ove godine trideset, pa sledeće još trideset, uključuje u pravljenje programa i reorganizaciju.

U otvorenijoj školi od one na koju smo navikli mnoge važne odluke će se donositi u učionicama, na licu mesta. Ko će učitelje spasiti od besposličarenja i ko će garantovati da osim što dolaze u školu, oni još i podučavaju?

- Više različitih centara je u osnivanju. Jedan od njih je Centar za profesionalni rad nastavnika koji se bavi i licenciranjem i stručnim usavršavanjem nastavnika. Centar za evaluaciju priprema takozvane eksterne projekte, dodatke i tekstove i nudi ih školama da bi se nastavnici sami proverili proveravajući postignuća svojih učenika.Ovaj Centar organizuje i nacionalna istraživanja na uzorku škola da bi se proverilo da li na nivou zemlje reforma funkcioniše. A postojaće i nadzor koji će pomagati nastavnicima da provere koliko su deca napredovala. Dakle, nastavnici će dobijati pomoć u tome da sami vrše proveru, ali će, s druge strane, postojati i eksterne evaluacije koje će značiti proveru u celini i u krajnjoj liniji eksterni završni ispiti i mature koje će važiti za celu generaciju, a na kojima će se najdirektnije videti ko je dokle stigao.