Razbuktavanje strasti

Mada je Bil Klinton ipak bivši američki predsednik, sve ono što se događalo pre, za vreme i posle njegovog boravka u Bosni i Hercegovini prošlog vikenda, proizvelo je efekte kao da je reč o poseti šefa države.

Zvanično, Klinton je otvorio Memorijalni centar u Potočarima kod Srebrenice koji treba da svedoči, prema međunarodnim podacima, o sedam hiljada poginulih, prema rečima bošnjačkog predstavnika u tročlanom bosanskohercegovačkom Predsedništvu Sulejmana Tihića o deset hiljada a prema podacima srpske strane taj broj je nešto veći od dve hiljade. Bivši američki predsednik događaje iz jula 1995. u Srebrenici nazvao je genocidom, izrazio uverenje da će pravda biti pronađena u Hagu i pozvao na pomirenje.

Klinton je jednu noć proveo u Sarajevu, prošetao ulicama grada, sastao se sa međunarodnom upravom u BiH, posetio Aliju Izetbegovića u bolnici. Sarajevski mediji su prilično euforično pratili posetu, banjalučki su bili vidno uzdržani. Čak jedan tiražni sarajevski list beleži da je Klinton dva puta u dva dana zaplakao. Drugi to nisu videli.

Nepristrasni analitičari u činjenici da je Klinton posetio i BiH i Kosovo vide želju da on sam podrži politiku koju je vodio osam godina na Balkanu. I vreme je pažljivo odabrano: početak predizborne kampanje u SAD. Za prosečnog američkog birača Klintonova politika na Balkanu primer je uspešnog međunarodnog angažmana, dok je Irak primer neuspešne Bušove avanture. Demokrate će i Balkan koristiti u predizbornoj kampanji. A pokušaće i da privuku birače islamske vere. Prognozira se da će i general Klark naći povod da poseti Balkan.

Ova poseta je na unutrašnjem planu u Bosni i Hercegovini donela nove dramatične zaplete. Bošnjačka strana je to shvatila kao podršku za zahteve o sveopštoj unitarizaciji i centralizaciji Bosne i Hercegovine.

Već mesecima ovde traju teški pregovori o sudbini entitetskih vojski. Prema Dejtonskom sporazumu, svaki bosanskohercegovački entitet ima vojsku, vojni buxet i vojno ministarstvo. Po zahtevu NATO-a, međutim, zbog ulaska BiH u Partnerstvo za mir, zatražene su promene. Ekspertska komisija pod snažnim međunarodnim medijatorstvom došla je do rešenja koje još nije obelodanjeno ali su konture procurile u javnost: uvodi se zajednički vojni buxet, jedan generalštab i ministarstvo odbrane na nivou BiH dok bi vojske ostale svaka u svom entitetu.

Dan nakon odlaska bivšeg američkog predsednika iz Sarajeva, bošnjački predstavnik u tročlanom bh Predsedništvu Sulejman Tihić je izjavio da to ne prihvata i založio se za ustrojstvo bh vojske koje je podsetilo na JNA. Izgovorio je sledeće reči: “Klinton mi je rekao da će me podržati što god odlučim.”

Srpska strana je odgovorila da taj koncept ne prihvata jer je reč o pokušaju majorizacije.

Ali, dan nakon odlaska Klintona, Republika Srpska je u uvodniku jednog sarajevskog dnevnog lista nazvana, umesto entitom, “srpskim blentitetom”. Na ovo je oštrim saopštenjem reagovao i premijer RS Dragan Mikerević.

Kao najdrskiju provokaciju, Srbi su doživeli ponudu mudžahedina iz sela Bočinja srpskim komšijama da pređu na islam. U tom selu u podnožju planine Ozren, opština Maglaj, pre rata su živeli Srbi, nakon rata zaposeli su ga ljudi iz islamskih zemalja koji su se u ratu borili na bošnjačkoj strani. Deo Srba se proteklih godina vratio u selo a muxahedini sada Srbima nude promenu vere kako bi se tu održali. U to selo, inače, noću ni međunarodne mirovne trupe ne ulaze.

Dan pre Klintonove posete u Sarajevu, Srbi zatočenici sarajevskih logora pokušali su da postave spomen-ploču u bivšu kasarnu JNA “Viktor Bubanj”, danas zgradu Suda BiH. Namera je da se obeleži jedno od 124 mesta gde su, kako tvrde, u Sarajevu tokom rata bili zatočeni Srbi. Nije im dozvoljeno. Vlasti Sarajeva su objasnile da im nije ponuđeno dovoljno argumenata, a s obzirom na to da se sve događa dan uoči posete bivšeg američkog predsednika, shvatili su to kao provokaciju. Bivši logoraši su odgovorili da baš na taj dan pada godišnjica kada je 1992. godine taj logor otvoren. Još su kazali da su u Hag poslali dokaze o postojanju 124 logora za Srbe u Sarajevu u kojima je stradalo oko sedam hiljada ljudi. Sa logorašima prilikom njihovog pokušaja da postave spomen-ploču bilo je viđenijih srpskih političara. Prigovor je kako ni mrtav Srbin, eto, nema istu vrednost kao drugi mrtav čovek.

Klintonova poseta donela je Bosni i Hercegovini nove zaplete i, verovatno, dramu koja će u svekoliki ovdašnji život vraćati prejake strasti. A čovek je možda imao na umu samo američke izbore.