Lepša strana života

Lako je setiti se one čuvene pesme Montija Pajtona „Brajanovo žitije”. No, za većinu nas je lakše da se usredsredimo na negativno nego na pozitivno. Međutim, s vremena na vreme – naročito u doba ekonomske tranzicije kroz koju Srbija prolazi – dobro je zastati i pogledati šta se postiglo

Upravo to je i učinio Pol Volfovic, novi predsednik Svetske banke, za vreme kratke posete Srbiji pre nekoliko nedelja. Sumirajući svoje utiske, rekao je: „Kao čovek koji je godinama događaje u ovom regionu pratio sa distance, mogu reći da bih, da mi je neko pre pet godina rekao kako će Srbija načiniti takav napredak u tako kratkom roku i u tako mnogo oblasti, tada toj osobi rekao da sanja.” Sa tih nekoliko reči, rekla bih, gospodin Volfovic je pogodio suštinu: Srbija se suštinski promenila nabolje za poslednjih pet godina. U Srbiji se danas mnogo, mnogo bolje živi nego pre pet ili više godina.

Znam da se mnogi od vas neće složiti sa ovom prilično nedvosmislenom tvrdnjom. I zaista, istraživanja javnog mnjenja kazuju da skoro polovina stanovništva veruje kako danas živi lošije nego na početku tranzicije. Pa zar su svi zaboravili nedostatak struje, sate provedene u redu pred prodavnicom da bi se kupile osnovne stvari kao što su mleko i šećer, zar se niko ne seća kupovine benzina u plastičnim flašama... Naravno, znam ja da to „mnogo, mnogo bolje” još uvek nije dovoljno dobro. Ali nadam se da ću vas uveriti da je puno toga dobrog već urađeno, premda – naravno – ostaje još dosta toga da se uradi.

Brojevi ukazuju na deo ove priče. Da navedem samo neke. Srpska privreda porasla je za impresivnih 8,6 odsto u 2004. godini, što je bio najveći rast u istočnoj Evropi. Prosečan godišnji privredni rast od 2000. godine bio je 5,1 odsto. Stranci su 2000. u Srbiju investirali samo 25 miliona dolara, pa uporedite to sa skoro milijardu dolara u 2004. Udeo stranog duga u društvenom proizvodu (GDP) Srbije pao je sa 135 procenata u 2000. na ispod 64 procenta.

Ovakav razvoj, koji je praćen snažnim napretkom strukturnih reformi i poboljšanom političkom stabilnošću, doveo je do toga da je Srbija dobila svoj prvi kreditni rejting – koji je nedavno poboljšan za jednu stepenicu, pa se ona sada nalazi samo tri stepenice ispod priželjkivanog nivoa. I, možda najbolje od svega, ne treba da zaboravimo da su sve ove promene pomogle da se Srbija i Crna Gora čvrsto nađe na putu ka Evropskoj uniji, pošto je obezbeđeno pozitivno mišljenje o Studiji izvodljivosti, a očekuje se da pregovori o Ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju počnu u oktobru!

Naravno, često je teško ovakve stvari dovesti u vezu sa svakodnevnim životom. Ali one su važne. Rezultati koje navodim pokazuju da promene koje se sprovode poslednjih pet godina polažu kamen temeljac za zdrav i održiv privredni rast. Ova dostignuća nisu proizvod jednokratnih podsticaja bez šanse da se održe u dužem periodu, ona su rezultat suštinskih strukturnih promena u privredi.

U isto vreme, malo je dokaza koji potkrepljuju tezu da ljudi danas žive gore nego pre pet godina. Lična primanja stanovništva porasla su za četiri puta u poslednjih pet godina. Prosečna plata se sa mršavih 45 evra mesečno u 2000. popela na 210 evra. Penzije nikad nisu bile toliko visoke da obezbede ugodan život, ali u 2000. prosečna penzija bila je samo 34 evra, dok je danas 132. I ono što možda najviše zadivljuje: prema podacima Narodne banke Srbije, građani su krajem juna 2005. na svojim štednim računima imali 1,7 milijardu evra! Da li ste pre pet godina mogli dobiti kredit od banke, ili platiti račun u restoranu kreditnom karticom? E pa, krajem juna 2005. godine građani Srbije dobili su 82,5 milijarde dinara kredita od banaka.

Zamislite se za momenat nad ogromnim strukturnim promenama u srpskoj privredi tokom poslednjih pet godina. Kako je pre pet godina izgledao bankarski sektor? Šaka nesolventnih domaćih banaka. Danas u Srbiji radi više od 15 poznatih stranih banaka, a državne se privatizuju po rekordnim cenama. A impresivno je što će se do kraja 2005. godine završiti privatizacija banaka koje su u većinskom državnom vlasništvu. Reforme sektora osiguranja su počele, a ostvaren je značajan napredak u zakonodavstvu koje reguliše finansijski sektor i onom koje reguliše kontrolu rada banaka. Obim, brzina i kvalitet transakcija u procesu privatizacije u Srbiji je bolji nego u drugim zemljama u tranziciji. I zaista je neverovatno pomisliti da će se privatizacija društvenih preduzeća završiti do kraja 2006. godine.

Privatizovane firme obnovile su proizvodnju u mnogim preduzećima, a zaposleni u tim firmama imaju realna radna mesta. Nije tome bilo davno kad su radnici živeli u iluziji da imaju posao a vreme su provodili na „prinudnim odmorima”. I još puno drugih dobrih stvari se događa. Popravlja se i gradi infrastruktura širom Srbije, grade se kilometri novih puteva, novi sistemi za daljinsko grejanje, novi sistemi vodosnabdevanja, bolje se opremaju bolnice i škole... Niču bezbrojna nova mala i srednja preduzeća, dok se veliki lanci stranih prodavnica – kao što su “Vero” i “Metro” – šire po Srbiji.

Ima još dobrih vesti. Poslednje istraživanje Svetske banke o poslovnom okruženju u zemljama širom sveta („Poslovanje u 2006. godini – Kreiranje radnih mesta”) stavlja Srbiju u sam vrh reformatora. Stvaranje bolje poslovne klime za privatni sektor puno će pomoći Srbiji u privrednom razvoju i otvaranju kvalitetnih prilika za zapošljavanje za vas i vašu porodicu.

I, da ne zaboravim, ako ovaj članak čitate u nekom letovalištu – bilo da je na morskoj obali, u planini, ili bilo gde drugde – samo pomislite: gde ste bili u isto vreme pre pet godina i setite se da na život pogledate sa lepše strane?!

Karolin Jungr

(Autor je šef Kancelarije Svetske banke

u Srbiji i Crnoj Gori)