Srbija na francuski način

Francuski turisti su nedavno dobili prvi vodič za Srbiju i Crnu Goru na svom jeziku u izdanju Pettite Fute (u prevodu “mala lisica”), jedne od dve najveće tamošnje izdavačke kuće specijalizovane za izdanja namenjena turistima. Detaljna uputstva o gradovima, selima, spomenicima, odmaralištima, kulturnim, pa čak i političkim dešavanjima Pettite Fute nije imao samo za Albaniju i Srbiju i Crnu Goru. Aleksis Trud, profesor istorije, specijalista za Balkan i veliki ljubitelj svega što dolazi iz Srbije, inicijator je i autor ovog projekta. Trud kaže za NIN da svaki Francuz kupuje vodiče mesec dana unapred da bi proučio zemlju u koju putuje, te da su i Francuzi i SCG pre ovog vodiča propuštali mnogo.

- Francuzi će biti oduševljeni Srbijom za koju su smatrali da u njoj nema ničeg zanimljivog. Tamo je, na primer, neshvatljivo da se u Srbiji govori na jezicima mnogih nacija koje u njoj žive. Stariji turisti biće zainteresovani za prelepa sela, prirodna bogatstva, manastire i istoriju, a među mlađim generacijama je veliki trend muzika Gorana Bregovića i “Zabranjeno pušenje” za čije koncerte se karte u Francuskoj rasprodaju mesec dana unapred. Za Francuze je čak i turbo folk zanimljiv kao fenomen, smatra Trud koji ima i ovdašnje sportsko opredeljenje za koje kaže: “Ja sam zvezdaš.”

Francuski vodič kroz SCG ima detaljne karte domaćih gradova, opise celogodišnjih događanja, spomenika i njihovu istorijsku pozadinu. Trud je, međutim, uvidevši da je do mnogih zanimljivih, pre svega starinskih multikulturalnih mesta u Srbiji put neoznačen, dao u knjizi detaljne smernice.

- Za takva mesta ovdašnje turističke agencije uglavnom organizuju ture, a to su mesta na koja bi Francuz išao s porodicom. Većina agencija ovde smatra da treba da pravi luksuzne hotele i kupuje autobuse, a zapravo bi u malim napuštenim kućama sa malo novca i boljim oznakama na putu i agencije i Srbija dobili mnogo više. Malo zemalja ima to što ima Srbija. Ovde se i u gradovima uglavnom grade skupi i kičasti hoteli, bez hotela srednje kategorije, a stranac neće doći kao turista ni u Beograd da bi dao tri stotine evra za noć.

Pre ovog vodiča, Trud je pokušao s velikim francuskim istoričarima da napiše knjigu o istoriji Srba, ali mu nije uspelo, jer se procenjuje da je tamošnje javno mnjenje ne bi prihvatilo. Iako je izdavačka kuća zahtevala od Truda da u opsežnu priču o Srbiji unese i informacije o suđenju bivšem predsedniku SRJ, to mu se i najviše zameralo.

- Napadaju me sa dve strane – jedni mi zameraju što sam Miloševića na dva mesta nazvao diktatorom, a drugi što smatraju da sam suviše pisao o NATO bombardovanju, što nisam pomenuo Srebrenicu i što za Mladića, koga sam pomenuo u jednoj rečenici, nisam kazao da je zločinac. Zamera mi se i što sam nazvao suđenje u Hagu fijaskom smatrajući ga kontraproduktivnim s obzirom na novac koji je u njega uložen. Takođe je i moj opis odnosa Draže Mihailovića sa De Golom protumačen kao da Mihailovića smatram herojem.

Vodič je štampan u osam hiljada primeraka i biće preveden na srpski i ruski, a Trudu su u pomoć pritekle i Turistička organizacija Srbije, Francusko-srpska asocijacija i većina lokalnih turističkih agencija.

D. Perić