Zlato

Ovih dana u okolini Čačka umalo se nije desila “zlatna groznica”. Uzbuđenje je izazvao napis objavljen 14. avgusta u londonskom “Sandej tajmsu”. Po tom senzacionalnom članku, britanski obaveštajni pukovnik Djuen Bil Hadson je dve vreće sa zlatom i dijamantima, koje su pripadnici britanskog vojnog vazduhoplovstva spustili padobranom početkom nacističke okupacije, umesto da ih preda “srpskoj kraljevskoj gerili” kojoj su bile namenjene, zakopao u blizini Čačka da bi ih u zgodnoj prilici prisvojio. Posle rata je po vreće poslao mađarskog građanina Štefana Colnera, koji je jednu vreću po Hadsonovom opisu uspeo da pronađe u jednoj kolibi u Ovčar banji i preko britanske ambasade pošalje Hadsonu u Budimpeštu, a druga je navodno ostala na mestu gde je zakopana. “Sandej tajms” svojim otkrićem raskrinkava navodno časnog obaveštajca koji je ispao obični prevarant. Prevario je i saveznike i vladu u čijoj je službi bio.

Opsesija zlatom stara je koliko i svetska civilizacija. Sumeri su kopali zlato u četvrtom milenijumu pre nove ere. A na tzv. Torinskom papirusu iz četrnaestog veka pre nove ere pronađen je plan zlatnog rudnika. Prvu kovnicu standardnog zlatnog novca osnovao je lidijski kralj Krez u VI veku pre nove ere.

Zlato je privlačan plemenit metal koji se u prirodi nalazi u čistom stanju i ne oksidiše. Kako je u čistom stanju previše mek, upotrebljava se u leguri sa srebrom i bakrom. Od zlata se u samom osvitu civilizacije pravio nakit koji i danas blista istim sjajem. Zlato je naišlo na primenu i u električnoj i elektronskoj industriji. A da ne govorimo o zlatu kao materijalu za plombiranje zuba. Ko ne zna scenu iz “Gospođe ministarke”! Simka vadi zdrav zub da bi namestila u ustima taj prestižni statusni simbol.

Reč zlato je sveslovenska reč i srodna je sa pridevom žuto. Zlato znači “žuti metal”. Isto značenje ima i germanska reč gold (gelb, na nemačkom, žut). Francuska reč za zlato or je nastala od latinske reči za zlato aurum. Zlato je u većini jezika sinonim, ako ne baš uvek za vrlinu, a ono za lepotu i nekakvu istinsku vrednost. Tako postoji zlatno doba književnosti, zlatna mladež, zlatna devojka, zlatni dečak, zlatni presek, od zlata jabuka, ali i zlatna groznica koju je na najduhovitiji način opisao Čarli Čaplina u svom filmu “Potera za zlatom” (1925).

Balzak je u noveli “Devojka zlatnih očiju” (1834) ispisao ove redove: “Duša ima ne znam ni sam zašto sklonost prema belom, ljubav se kupa u crvenom, a zlato laska strastima; ono ima snagu da ostvari strasna maštanja.”