Nedisciplina ministra vojnog

Uglađenom SCG ministru odbrane Prvoslavu Davinićupreostali su samo Crnogorci i Amerikanci. NJegov formalni šef Svetozar Marović dao mu je “punu podršku u nastavku reformskog procesa Vojske SCG i sistema odbrane”, a američki ambasador u Beogradu Majkl Polt većse ozbiljno interesovao za njegov slučaj. Ipak, “Crnogorci će se odvojiti ovako ili onako, mirno ili nemirno”, a “Amerikanci će bez problema prihvatiti i nekog drugog na Davinićevom mestu ko će raditi isto što i on”, koji je “okrenuo naš brod prema NATO-u” i vrlo uspešno radio na jačanju evroatlantskih integracija u Srbiji. Ali partijska nedisciplina kojoj se Davinić odao, sad i javno, mogla je biti oproštena samo Milku Štimcu jer je stranci G17 plus veoma važan upravo u onim stvarima u kojima se Davinić, “odličan diplomata, ali nije ekonomista”, pokazao kao tanak. Potpuno finansijski orijentisanoj stranci G17 plus ni za šta ne treba funkcija ministra odbrane ako sa tog mesta ne može da kontroliše gotovo pedeset milijardi budžetskih dinara. Ne treba joj utoliko pre što joj to mesto, sa svim tragičnim i kontroverznim događajima u kojima se njen ministar nije najbolje snašao, ne služi za reklamu kako je “vešto poslužilo Borisu Tadiću”. A ako ministar odbrane iz njenih redova najpre uporno odbija da u svojoj ministarskoj okolini sprovede stranačko kadrovsko rešenje, a onda još opširno i javno, kako je uostalom i prozvan, otpiše moćnom ministru finansija koji mu je i potpredsednik u stranci, onda takvo ministarsko mesto stranci G17 plus ne treba baš nikako. Na tvrdnje Mlađana Dinkića da u Ministarstvu odbrane vlada finansijski haos kojim, navodno, rukovode Crnogorci, a kojem bi se stalo na put postavljanjem bivšeg direktora Poreske uprave Srbije Aleksandra Radovića za Davinićevog pomoćnika, sam Davinić je odgovorio da je to “pokušaj ne samo urušavanja ugleda ministra već posredno preuzimanje ministarstva koje mu ni po kojoj osnovi ne pripada”. A način na koji se Radović želi postaviti za pomoćnika ministra odbrane “ponižavajući je za sve u Ministarstvu odbrane i ja ga bez daljeg razmišljanja odbacujem”, napisao je i, što je još gore, objavio Davinić.

PAVLE: Želju za nezavisnošćuod partije Davinić je demonstrirao odmah po dolasku na ministarsko mesto. Titovoj diplomatskoj školi pripisuje se njegov navodni manir da svoje nakane u Ministarstvu odbrane sprovodi tako “što ga teraju oni izG17 plus”, a želje G17 plus odbija tako “što mu ne daju oni izSaveta ministara”. Tako jeDavinić kadrovsku neposlušnost pokazao odmah. Tačno je da G17 plus nije među svojim proverenim članovima,kad je zatrebalo, imao kadra za mesta iz oblasti odbrane i bezbednosti, ali po dolasku na vlast nije gubio vreme. Institut G17 je dosad progurao osamkurseva odbrane i bezbednosti, a na njihovom čelu je bio mladi član, sa svetskom privatnom biografijom, PavleJanković. Čovek se plivanju najbolje uči skakanjem u vodu, pa je i G17 plus smatrao za najlogičnije da Janković usavršavanje u ovoj oblasti nastavi uz skute njihovog ministra odbrane. Kaojedan od četiri pomoćnika – za politiku odbrane u okviru koje je i Uprava za budžet.Da Daviniću bude nešto kao što je VukJeremić bio Borisu Tadiću. Budući čovek svetskih manira, Davinić taj predlog nije odbio,ali ga nije ni sproveo. Najpre je tražiomalo vremena za proceduru, a onda se pozivao na “ne daju mi ovi iz Saveta ministara”. Toliko je uspešno igrao na toj žici da su prvaci G17 plus na kraju morali da ga ultimativno urazume. Janković je postavljen. Ali Davinić, navodno, nije prestao da sprovodi svoje antipartijsko mišljenje o tom postavljenju. Dugo je držao Jankovića podalje od sebe i posla koji je trebalo da obavlja.

Mada jeovo kadrovsko natezanje teklo među četiri stranačka zida, novinari nisu slepi. Pa jeDavinić na jedno provokativno pitanje u vezi sa svojimmladim pomoćnikom odgovorio: “Pavle Janković je viđen za ministra odbrane, ali kroznekoliko decenija. On je mlad stručnjak, vizionar, jedna od mnogih mojih ‘desnih ruku’ koje imam u Ministarstvu odbrane.”

Dok pruža lukav otpor kadrovskim predlozima svoje stranke, Davinić oživljava “penzionisane Miloševićeve kadrove”, tvrde njegovi najžešći protivnici. Kao najveći greh knjiži mu se reaktiviranje penzionisanog generala Aleksandra Dimitrijevića na mesto načelnika Sektora bezbednosti. Davinićev prvi izbor za to mesto bio je general Milan Zarić, ali je on u međuvremenu upućen za šefa Misije SCG u NATO. “Na umu sam imao više kandidata, ali sam se konačno odlučio za Aleksandra Dimitrijevića koji je sposoban da nastavi reformu obaveštajnei kontraobaveštajne službe”, objasnio je svojevremeno Davinić uz važnu napomenu daje Dimitrijević postavljen kao civilno lice.

VLADAN: Direktor Fonda za reformu Vojske Vladan Živulović iskreno nije razumeo pitanje NIN-a – zna li da je on jedna od tačaka razdora između ministra odbrane i njegove stranke. “Nisam”, kaže. “Jesam? Zašto? Možda zato što nisam član nijedne stranke, pa nisam stranački potkupljiv.” Istina je da u stranci G17 plus, kad nepovoljno gledaju na Živulovića, ne mogu da navedu nijedan podatak iz njegove biografije koji bi taj nepovoljan utisak potvrdio.

Fond za reformu vojske jedna je od kontroverznih tačaka gde ministar odbrane nije uspeo, ili nije ni mario za to, da na pravi način progura interese svoje stranke. To što sve radi u skladu sa odlukama Saveta ministara i uz saradnju sa dve republike – ne pomaže. Stranka G17 plus u svom programu, kao što je poznato, ima samostalnu Srbiju. Čim je seo na mesto ministra za finansije, Mlađan Dinkić je obećao da Srbija neće plaćati vojne troškove Crne Gore, te da će finansiranje vojske biti teritorijalno. Malo potom, Davinić je saopštio da je “dogovoreno jedinstveno finansiranje vojske”, ali da nedostajućih 25 miliona evra neće pasti na teret nijednog budžeta nego će se finansirati prodajom vojne imovine, nepotrebne vojsci.Da sprovede ovu prodaju, osnovan je Fond za reformu vojske na čije čelo je Savet ministara, na Davinićev predlog, doveo njegovog kolegu iz Atlantskogsaveta advokata Vladana Živulovića. Mada je odmah biloosporavanja ustavnog osnova za formiranje ovog fonda, u obrazloženju budžeta Srbije za 2005. godinuna njega, kao i na prihode koje bi on ostvario, ozbiljno se računalo. Ali sve do prve prodaje. Fond je, naime, ugovorio sa jednom američkom firmom da preuzme zgradu Vojnotehničkog instituta u Beogradu i u zamenu obezbedi određeni broj stanova za oko 14,5 hiljada vojnih beskućnika. Ovu praktično dogovornu prodaju Dinkić je pucajući iz svih oružja po svim medijima obustavio, a “lampica mu se upalila kad je otkrio da poslove procene vrši konsultantska kuća Branka Crnogorca, čiju banku je svojevremeno likvidirao”.

To je praktično bio prvi veliki javni sukob ministra finansija i ministra odbrane.U novembru prošle godine prodaja vojne imovine u Srbiji jezaključkom vlade, koji je potpisao Miroljub Labus, zabranjena sem u posebnim slučajevima i uz dozvolu vlade. DokFond za reformu vojske u Crnoj Goritamošnju vojnu imovinu nesmetano prodaje, na šta Srbija nema nikakvih primedbi (Dinkić), u Srbiji još nije prodato ništa.

RADOVIĆ: UG17 plus tvrde da je baš Aleksandar Radović, poznat po isterivanju poreza naekstra profit, u poslednjem trenutku sprečio da predsednik SCG Svetozar Marović i ministar odbrane Prvoslav Davinić u Francuskoj kupe satelit za osmatranje, prema nekim informacijama pre svega juga Srbije, prema najnovijim optužbamaza osmatranje Crne Gore. Iznos koji su navodno hteli za to da potroše takođe je sa svakom novom novinskom vesti rastao od 30 pa do 60 miliona evra. Poslednja cifra je 53 miliona evra.Radović sada živi i radi u Francuskoj i navodno je, zahvaljujući svojim tamošnjim vezama, otkrio tajne operacije predsednika i ministra. Ne samo satelit, nego i neka neslaganja u računu između Ministarstva finansija i Ministarstva odbrane, ali i Davinićevo kašnjenje u smanjenu broja civila na radu u Vojsci, što je budžetkoštalo neplaniranih 550 miliona dinara, podstakli su Dinkića da u Ministarstvo odbrane pošalje budžetsku inspekciju.Mada Davinić tvrdi da od 1. maja ove godine sve isplate idu preko TrezoraNarodne banke Republike, Dinkić se navodno zapanjio kad je video koliki su vanbudžetski troškovi u vojsci napravljeni sklapanjem ugovora koji se kad-tad moraju platiti. Reč je, navodno, o nekoliko milijardi dinara. A posebno je zanimljiva tvrdnja da u Ministarstvu odbrane postoji svojevrsna berza za plaćanje dobavljačima, pa ko “ugrabi” bolji red.

Mada je osuo svu silu optužbi na račun ministra odbrane, ministar finansija nije objavio rezultate budžetske inspekcije. Naročito ih javnosti nije dao na uvid. Zamolio je novinare za strpljenje, posle sednice Predsedništva G17 plus protiv nekih ljudi biće podnete i krivične prijave. Ako se Predsedništvo odluči za pomirenje, moguće je da nalazi nikada neće biti objavljeni. Kao što nije dobro obrazložio razloge za napad na ministra odbrane, Dinkić nije obrazložio ni razloge za postavljanje Radovića na mesto njegovog kontrolora. Bilo bi važno videti kakve je rezultateRadović postigao na dva radna mesta na kojima se u Srbiji dosad nalazio – mestu direktora Poreske uprave i predsednika Odbora za borbu protiv korupcije G17 plus. Kakvi su rezultati naplate poreza na ekstra profit, da li je naplata poreza uopšte za njegovog mandata porasla, a izbegavanje plaćanja poreza opalo. Šta je sa slučajevima koje je javnosti kao primere korupcije prezentirao Odbor za borbu protiv korupcije G17 plus?

A da stanje u Vojsci nije poželjno, opšte je poznato. Ovih dana u skupštinsku proceduru će izmene Zakona o vojsci kojim će vojni rok biti skraćen na šet meseci. Odziv regruta na odsluženje vojnog roka je katastrofalan – u Crnoj Gori oko 12 odsto, u Srbiji tek nešto više. Sam Davinić je izneo podatak da se u junu od 9 000 očekivanih na poziv odazvalo 4 000 regruta.

Tek ideja Ministarstva za dijasporu da se tamošnjim vojnim obveznicima omogući da otkupe vojni rok, sad se razmatra i kao šira mogućnost. I kao izvor za finansiranje vojske i njenu profesionalizaciju. Jer ako od 40 000 vojnih obveznika u inostranstvu njih 23 000 nije regulisalo vojnu obavezu, a u zemlji se godišnje na vojni poziv ne odazove bar

15 000 regruta, one koji bi vojsku služili mogli bi da finansiraju ovi koji u vojsku radije ne bi. Samo po

1 000 evra nadoknade donelo bi 15 miliona evra dodatnih prihoda za plaćanje profesionalne vojske. Kako u ovom slučaju bogati ne bi bili privilegovani pred siromašnijima, javila se ideja da se omogući podizanje kredita u ove svrhe, a da garant svakom regrutu bude vojna imovina.

EPILOG: U četvrtak uveče, kad ovajbroj NIN-a bude pred čitaocima, Predsedništvo stranke G17 plus razmatraće nekoliko mogućih opcija za razlaz sa ministrom odbrane mada se ne isključuje ni tanka mogućnost da on povuče što je rekao, namesti Radovića na mesto finansijskog kontrolora i nastavi dakrmani našim brodom prema NATO-u. Verovatnijim se, međutim, čine druge dve opcije: da G17 plus izbaci Davinića iz stranke, a da on ostane nezavisni ministar odbrane kao što će Slobodan Lalović, dojučerašnji član SDP, biti nezavisni ministar rada; ili da G17 plus mesto ministra odbrane prepusti svojim koalicionim partnerima. Kako god bilo, povratka nema.

Šef poslaničkog kluba uNarodnoj skupštiniRepublike Srbije Miloljub Albijanić neće više da “crveni pred činjenicom da u Vojsci Srbije i Crne Gore postoje problemi, pre svega u vođenju finansija, koji se svaljuju na pleća G17 plus”. Verica Kalanović, šef poslaničke grupe iste stranke u Skupštini SCG, mada nije zaboravila ni Davinićeve zasluge, nije imala razumevanja za propuste, a Čedomir Antić, član Predsedništva, smatra da Davinić “ako ima imalo savesti, treba da podnese ostavku” jer “ako je neko izabran za ministra na predlog stranke, on mora da poštuje injene stavove”. “Imam podršku parlamenta SCG jer radim u skladu sa odlukama Saveta ministara državne zajednice i u tesnoj saradnji sa vladama država članica. Da nije tako – smenili bi me”, odgovorio je Davinić na neke ranije primedbe na svoj rad. Saradnju sa sopstvenom partijom nije pominjao. Usred partijske države Srbije.