Slažemo se!

Konačno u nečemu da se složimo, g. Panteliću. Sjajan naslov ste dali svom tekstu. Ja sam reagovala na upotrebu reči “nećak” jer se ona danas (što je verovatno posledica uticaja naših prognanika iz Hrvatske) koristi u širem smislu nego što je Vuk Karad`ić zabeležio, zapravo onako kako se koristi u hrvatskom – i za sestrića i za bratanca. Vukova namera da obogati naš jezik ovom tuđicom se vraća kao bumerang (sic! tuđica!) jer polako nestaju i sestrići i bratanci, a ostaju nećaci (u značenju i sestrića i bratanaca). Osim toga, proširenom upotrebom ovog kroatizma narušava se lepa terminološka harmonija naših rodbinskih veza, jer ako su sinovi brata bratanci zašto sinovi sestre ne bi bili sestrići a ne nećaci.

S druge strane, prevođenje, gospodine Panteliću, nije isto što i spisateljstvo. Pisac može da se kreće u okviru svog stila (koristeći sve tuđice ovog sveta) a prevodilac mora da poštuje dva osnovnapostulata: preciznost i harmoničnost. Jezičko bogatstvo, kako na leksičkom tako i na morfosintaksičkom planu kod prevodioca je uvek u službi ova dva postulata i oni predstavljaju okvire prevodilačke kreativnosti.Pri prevođenju engleske reči “nephenj” rečju “nećak” nije poštovana ni preciznost, ni simetrija, ni bogatstvo jezika, jer pri “kroatizovanoj” upotrebi jedan termin ukida dva istvara nepreciznost, a pri Vukovoj upotrebi dobijamo grešku jer “nephenj” nije samo “sestrić” (kao po Vuku) već i “bratanac”. Insistiranje na proširenoj upotrebi ovog kroatizma zapravo SUŽAVA osnovu srpskog jezika. Dakle, slažemo se, g. Panteliću, ne sužavajmo osnovu (srpskog ili bilo kog drugog) jezika i vratimo se “sestrićima” i “bratancima”.

Anja Lakičević,

prevodilac

Beograd