Novo rusko plemstvo

Subotnje je veče i desetak mladih ljudi u firmiranim odelima nemarno je zavaljeno na bogato presvučenim kaučima u otmenom moskovskom noćnom klubu koji se zove “Čokolit”. Ispred kluba parkirani su automobili marke “bentli” i “ferari”. Francuski disk džokej koga zovu Red pušta salonsku muziku.

Sve su to deca ruskih novobogataša, prva generacija stasala posle komunizma. NJihovi roditelji obogatili su se u vreme razvlačenja ruske imovine - u nekoliko kratkih godina tokom devedesetih. Žudeli su za luksuzom posle mnogih godina lišavanja u sovjetskoj Rusiji, hrlili su ka odmaralištima u južnoj Francuskoj, i punili moskovske ulice “mercedesima”.

Postoji i naličje tog brzog bogatstva zgrnutog u vreme privrednog haosa. Ogromna većina prosečnih Rusa smatra da je to samo delimično legitimno. Možda je još strašnije to što vlada povremeno zapreti da će sve oduzeti, što je dobilo snagu dokaza u nedavnom kremaljskom napadu na najbogatijeg čoveka Rusije, Mihaila Hodorovskog.

“Ovde živite s neprestanim osećanjem da vam već sutra može biti sve oduzeto”, kaže dvadesetjednogodišnja Ksenija Sopčak, ćerka Anatolija Sopčaka, vodećeg demokratskog reformatora iz kasnih osamdesetih godina.

“Očevi su danas bogati, a sutra idu u zatvor.”

Pošto je izgubio na izborima za gradonačelnika Sankt Peterburga 1996, g. Sopčak, pokrovitelj ruskog predsednika Vladimira Putina, postao je meta neprestane istrage koja se tiče korupcije. Umro je nekoliko godina kasnije.

Što se mladih ljudi tiče, oni se sećaju malo, ili nimalo, ruske neimaštine. Mnogi od njih imaju poslugu. Obrazovanje su sticali u švajcarskim i britanskim školama pansionatskog tipa. Umesto moskovskim metroom, voze se automobilima kojima upravljaju šoferi.

“Oni su plemstvo”, kaže jedan stranac koji daje časove po kućama nekih od najbogatijih ruskih porodica. “Oni su iznad zakona. Imaju policiju koja radi za njih i čuva ih. Odrastaju sa shvatanjem da su rođeni da vladaju.”

Dok se većina nesigurnih ruskih bogataša skriva iza dvorskih zidova kao da su u zatvoru, dotle gospođica Sopčak voli svetlosti pozornice. NJena lepa pojava nedavno ju je dovela na naslovne strane ilustrovanih časopisa. Ona je deo najvećeg broja društvenih skupova i svečanih otvaranja luksuznih butika. Obrti u njenom ljubavnom životu predmet su razmatranja u tračerskim časopisima - nešto sasvim novo za Rusiju.

Gospođica Sopčak, kao jedan od posetilaca noćnih klubova, otklizala je u staklenom liftu do četvrtog sprata, naručila zeleni čaj i zdelicu trešanja. Popričala je sa svojim prijateljima o tome kako su je, prilikom nedavne posete Jekaterinburgu, tamošnji Rusi dočekali kao Madonu. Za sebe kaže da živi u “maloj oazi normalnog zapadnjačkog stila”, što kao izjava baca svetlost na širok jaz koji u Rusiji deli bogate od siromašnih.

“Kuća, automobil, fitnes klub, zabava”, objašnjavala je ona prilikom nedavne posete jednom moskovskom suši restoranu, “jer ako izađete na ulicu, tamo je prljavština. Tamo su ljudi sa svojom zavišću. Ima mnogo negativne energije.”

U zemlji gde se samo pre 12 godina laskalo društvenom egalitarizmu, gde komunistička partija do danas redovno ubira najmanje trećinu glasova, ovo su reči koje pozivaju na borbu. Uistinu, takve primedbe raspalile su gnev kod običnih Rusa čije se prosečne plate svode na 167 dolara mesečno.

Gospođica Sopčak shvata da je “viša klasa naličje one Rusije koja loše živi”. “Ima tu nečije odgovornosti”, kaže ona.

Jaz je takođe vidljiv u moskovskom prestižnom MGIMO-u, Univerzitetu gde se studenti školuju za diplomate. Tu je studirala i gospođica Sopčak. Upis je obično zavisio više od veze sa komunistima i od snalažljivosti; sada je Univerzitet postao omiljena destinacija mladih i bogatih Moskovljana.

“Došlo je do značajne promene ranih devedesetih godina”, kaže Andrej Melvil, prorektor Univerziteta. “Naše studente ja sam počeo sam da nazivam japijima.”

Promene su unele podele u studentsko telo izvan učionice, kaže on dalje. “Deca iz imućnih porodica ne mešaju se sa decom iz skromnih sredina. Kao studenti u jednoj klasi, oni su isti. Ali kad izađu odavde, neki ulaze u ‘mercedese’ i odlaze u noćne klubove, i tu troše za noć ono što bi drugim studentima potrajalo ceo mesec.”

Većina novobogataša u Rusiji boji se da svoje ime ne ugleda u novinama. Suviše je pitanja koja vise nad poreklom njihovih bogatstava a s obzirom na ćudljivost ruske istorije, sve to može već sutra da nestane.

Deca Borisa Berezovskog, ruskog tajkuna koji je sada u izbeglištvu u Londonu, dobar su primer za ovo, kaže gospođica Sopčak. Oni su “prosto mislili da su vlasnici Moskve, ali sada moraju da žive u Londonu i ne smeju da se vrate”.

Olga Slucker, osnivač lanca elitnih fitnes centara u Moskvi, kaže da su u vreme kad je počelo otvaranje Sovjetskog Saveza, mnogi Rusi bili “kao deca u radnji sa slatkišima”. “Hteli smo da imamo i da probamo sve što se tu nalazilo”, kaže ona.

Gospođa Slucker navodi da će jedan od izazova za mlade ljude biti da među starijima nađu one koji se dive ovoj naglavačke obrnutoj Rusiji. “Odrekli smo se komunističke ideologije”, kaže ona, “ali nismo našli ništa u zamenu. Izgubili smo svoje simbole, svoje heroje. Deca su videla kako izgleda mafija, korupcija, pornografija. Videla su da laž i prljavština mogu da vam donesu sve što želite.”

No, prilike se postepeno menjaju. Mladi ljudi bi mogli biti i nada nove Rusije. Oni su se iškolovali u inostranstvu, i mnogi od njih se vraćaju. Govore po nekoliko stranih jezika.

Jedna mlada žena, Jekaterina Gomijašvili (25), bogata Moskovljanka koja je poslednjih osam godina provela u školama Švajcarske i Londona, otvorila je modni studio za odevni dizajn u dvospratnoj zgradi naspram restorana njenog oca u srcu Moskve. Sada zapošljava 12 ljudi na poslovima, kaže ona, koji donose dovoljno da bi se isplatili.

“Bila sam prilično razmaženo dete - Sen Trope i tako to”, kaže ona. “Priređivala sam žurke i odlazila na njih. Ali, prestalo je da bude interesantno.”

Ipak, još je rano da bi se znalo kojem će se izboru svi oni prikloniti.

“Ako svako bude držao novac u Švajcarskoj, pred nama je loša budućnost”, kaže Irma Ignjatova, ugledni TV stvaralac u čijim se serijalima oslikava život bogatih i poznatih. “Nadam se da deca to shvataju.”

(New York Times)
Prevod sa engleskog: Đorđe Dimitrijević