Većina je svesna

SLOBODAN LALOVIĆ, MINISTAR ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE I SOCIJALNU POLITIKU

Izmena penzionog zakona i Zakon o povezivanju radnog staža neposredno se odnose na dva miliona ljudi. Posredno, i na ostalih šest miliona. Sasvim logično onda što je resorni ministar Slobodan Lalović u centru pažnje srpske javnosti. Na početku intervjua pitamo ga za utisak kako ga građani doživljavaju, da li razumeju ili su ljuti zbog pomenutih restriktivnih zakonskih rešenja, koja bi, na dan kada se ovaj broj NIN-a pojavi na kioscima, trebalo da budu usvojena u Skupštini Srbije.

- Mislim da tu ima dva nivoa reakcije. Na površini, većina je ljuta, pogotovu zbog penzionog zakona. U ovoj zemlji ima milion i petsto hiljada penzionera a i svi smo mi potencijalno penzioneri, tako da niko ravnodušno ne posmatra ovu reformu. Ali, kad se stvar dublje analizira, mislim da je većina svesna da je to nužno i tu nema prostora za ljutnju ili radost, to je jednostavno tako.

Poznato je da ste veliki protivnik penzionog sistema kakav smo imali do sada. Ipak, po dolasku na ministarsku funkciju dali ste jednu opreznu izjavu da treba da vidite da li su promene uopšte moguće. Sad, dakle, jesu?

- Ne radi se o tome jesu li ili nisu promene moguće već jesu li ili nisu potrebne. Ja sam posle nekoliko meseci na ovom mestu napravio analizu i video da su promene neophodne i kratkoročno i srednjoročno i dugoročno jer ovakav penzioni sistem je neodrživ. Alternativa je bila da ga pustim da bude održiv dok sam još ja u mandatu. Da izbegavam problem kao što su ga izbegavali i toliki pre mene jer on je aktuelan već 20 godina. Ipak, mi u ministarstvu smo smatrali da je naša dužnost da nešto preduzmemo da bismo sistem dugoročno učinili održivim. Jer, kad je odnos korisnika penzija i onih koji uplaćuju doprinose jedan prema jedan, svakome ko je i prosečne inteligencije jasno je da to ne može da funkcioniše. To je taj sistem međugeneracijske solidarnosti, da ja sada uplaćujem da bi oni što su pre mene radili, imali, a vi ćete sutra da bih ja imao penziju. Kako je sada doprinos 22 odsto, to ako uzmemo prosečnu platu znači da bi najmanje tri zaposlena trebalo da uplaćuju da bi jedan penzioner dobio penziju. A sad uplaćuje jedan zaposleni što znači da je sistem potpuno neodrživ. Mogli smo jedino da povećamo doprinose ali to bi bila katastrofalna greška jer bismo dodatnim opterećenjem privredu doveli u još težu situaciju, ona bi bila još manje konkurentna i u takvoj situaciji opet bi se manje doprinosa uplaćivalo.

Šta je suština ove reforme zakona?

- Menja se način usklađivanja penzija, sa švajcarske formule prelazimo na troškove života, zatim pomera se starosna granica za odlazak u penziju na 65, odnosno kod žena na 60 godina života i što je vrlo važno, uspostavlja se treći stub osiguranja a to je penziono osiguranje putem privatnih fondova na principu dobrovoljnosti. Dakle, suština je da se na ovaj način izvrši preraspodela društvenog proizvoda, da ujedno stvorimo veći prostor za investiranje i da penzioni fond učinimo održivim.

Penzioneri nisu zadovoljni jer će, kažu, njihova ionako teška materijalna situacija ovim biti još više pogoršana?

- Da ovo ne uradimo, došli bismo u situaciju da isplaćujemo ono što imamo, sto hiljada dinara, sto pedeset dinara, koliko preostane. To je kao kad, na primer, u kućnom buyetu stalno imate dugove zbog nesrazmere između prihoda i rashoda. U penzionom fondu smo juče imali veliki dug, sad imamo mali dug, sutra bismo imali srednji dug. Uvek bi se dugovi gomilali jer fond nije održiv. Za penzionere je bolje da fond bude održiv, da tačno znaju s čim mogu računati, da se redovno isplaćuju penzije i da nema nikakvih dugova. A kako se poboljšava stanje u društvu, poboljšavaće se i njihov položaj.

Penzije će se prema novom zakonu usklađivati sa troškovima života, ipak dva puta godišnje a ne jedanput kako je bilo predviđeno. To je bio zahtev DSS i G17 plus. SPS traži i da prosečna penzija ne sme pasti ispod 60 odsto prosečne plate. Koliko će se posle ovih stranačkih zahteva zakon razlikovati od prvobitne verzije i hoće li takav biti prihvatljiv i za MMF?

- Sporan je jedino taj amandman SPS-a ali ne iz ugla MMF-a, Svetske banke ili nekog trećeg, već iz ugla ciljeva zakona. Cilj je da se smanje troškovi u toj oblasti, da se odnos prosečne plate i penzije dovede na podnošljiv nivo, kad kažem prosečan nivo, mislim na, recimo, najbliži nama hrvatski gde je 55 odsto a kod nas će ove godine biti 65 odsto. A svuda u svetu je ispod 50 odsto. Ovaj amandman ugrožava te osnovne ciljeve ali uz intervenciju da važi u naredne tri godine spasava osnovne ciljeve zakona jer ne očekujemo da će do tada pasti ispod 60 odsto.

Kao resorni ministar, dakle, hoćete li pristati na ovaj zahtev socijalista?

- Kao resorni ministar mislim da je to loš amandman, mislim da bi bilo bolje da SPS odustane od njega. Ja sam kad se pojavio, nastojao da umanjim štetu kroz to oročavanje i to sam uradio. Mi smo uslovno govoreći već izašli u susret SPS-u time što usklađujemo dva puta godišnje penzije, ako treba napravićemo još neke ustupke ali bi jako važno bilo da oni odustanu od tog amandmana.

A povećanje starosne granice? U situaciji velike nezaposlenosti, pogotovo mladih ljudi, koliko je to ispravna odluka?

- Nema nikakve ni posredne, ni neposredne veze između zapošljavanja mladih ljudi i povećanja starosne granice. To je možda imalo veze u nekom sistemu pre 30 godina u kojem kad se jednom zaposlite, to je značilo da ćete raditi do penzije. U sadašnjim uslovima u kojima radite ako valjate, koliko god godina imali, to nema nikakve veze. Uostalom, u periodu kada je granica bila 55 i 60 godina, do 2001. godine, u Srbiji je ostalo bez posla 700 hiljada ljudi. I sada ti ljudi koji su tada bili na vlasti, zbog kojih je toliki broj ljudi ostao bez posla, zbog kojih se cvet ovog naroda iselio iz ove zemlje, „brinu” za mlade zbog povećanja starosne granice. To je vrhunac cinizma.

Novina su ti privatni penzioni fondovi. Postoje mišljenja da će oni da dovedu do novog socijalnog raslojavanja društva.

- Srpsko društvo nije stratifikovano. Sad imate 70 odsto ljudi u veoma teškom položaju i vrlo mali procenat bogatih. Valjano raslojavanje doći će tek sa obnovom ekonomije, kad će izrasti neka nova srednja klasa koja je uništena u prethodnom sistemu. I privatni fondovi su tu samo pozitivna stvar. Jer, pored lične koristi što tako štedimo za starost, privatni fondovi će biti korisni i za društvo pošto će se ponašati kao investicioni fondovi i naša sredstva će investirati u privredu. Tako će nastati ta pozitivna spirala. Veće investicije u privredu, jača privreda, jači standard i onda i mi više ulažemo u fondove. To je bitna pomoć za srpsku privredu, kamo sreće da su privatni fondovi mnogo ranije ušli u sistem.

Kad možemo očekivati prve efekte ove reforme a kada stabilan sistem?

- Penzioni sistem je sistem velike inercije. Ja očekujem prave rezultate u periodu od 15 do 20 godina od danas. Sama reforma će trajati još šest do sedam godina, dok ne postavimo sistem na zdrave noge a onda treba jedan period da se potpuno jasno uoče pravi efekti. Ali, već od januara 2006. uspostavićemo redovnost penzija, one sad kasne dva i po meseca, a od nove godine isplaćivaće se tekućeg meseca za prethodni. To će biti prva pozitivna stvar ove reforme.

Kako ste u vezi s ovim zakonom sarađivali sa sindikatima? Koje su bile tačke spora?

- Nismo imali nijedno sporno pitanje u razgovorima sa predstavnicima sindikata.

Znači li to da su sindikati kooperativniji od političkih partija?

- Sa sindikatima, pošto nemaju političke ambicije i obavezu da idu na izbore, mnogo se razumnije razgovara i mnogo lakše je s njima postići dogovor. Kod stranaka nije bitno kako jeste u stvarnosti već kako žele to da prikažu javnosti. Karakteristično je, na primer, da Demokratska stranka koja je u parlamentu napadala zakon, nije dala nijedan amandman. Šta to znači? Da su zakon napadali samo iz razloga da osvoje neki poen kod penzionera a da su zapravo svesni neophodnosti njegovog uvođenja. Kao verovatno i radikali.

Ipak, Tomislav Nikolić vam je poručio da ste se ovim zakonom kandidovali za mesto ceremonijal–majstora na groblju.

- Gospodin Nikolić je, kritikujući ovaj zakon, izgovorio jednu mnogo zanimljiviju rečenicu od ove. Rekao je da ne može da poveruje da vlada predlaže zakon koji je njoj na štetu. U toj rečenici su sadržani svi razlozi propadanja Srbije. U odgovornoj, normalnoj zemlji, potpuno je normalno da ako je nešto u interesu zemlje, to mora da se radi pa i po cenu da to baš nije popularno u narodu. Nikolić to ne može da shvati jer kod nas je shvatanje politike gledanje do svog nosa a najdalje do sledećih izbora. Iza toga ništa ne postoji. Oni su život ili smrt. U normalnoj zemlji takva jedna izjava značila bi njegov kraj a ovde ona ne znači ništa.

Na koliko ljudi se odnosi zakon o povezivanju radnog staža i ko i gde može podneti zahtev za povezivanje staža?

- Najverovatnije će se usvojiti da se Zakon odnosi na period 1991 – 2003. Svi koji su bili zaposleni a preduzeća im iz nekih razloga nisu uplaćivala doprinose u tom periodu, moći će to da prijave i to će im se pokriti. Zahtev mogu podneti najbližoj filijali PIO i država će im uplatiti staž po minimalnoj osnovici. Onima koji smatraju da im to može biti na štetu, ako su imali veoma visoku platu i ne isplati im se, recimo, da upisuju tih nekoliko godina koje im nisu uplaćene, ne moraju to da urade. Ali, za 95 odsto ljudi to će biti povoljno, jer problem s tim uglavnom imaju industrijske grane sa najmanjim platama: tekstil, koža, obuća, građevinarstvo, drvoprerada.

Kako ste zatvorili finansijsku konstrukciju za ovaj zakon, pominjale su se strane donacije namenjene isključivo tome.

- Konstrukcija je sledeća. U prvom trenutku, pošto sada svakako država daje novac za penzije, neće biti ozbiljnijeg udara na buyet. Prema našim procenama, kada se bude upisao taj staž, onda će se u sledećih 10 godina pojavljivati nešto veći broj penzionera nego što bi bio da ovoga nema ali pošto je to razvučeno, neće biti ozbiljnijeg udara na fond PIO. Nikakvih stranih donacija u tu svrhu nema.

Najoštrije kritike ovim zakonima, uz radikale i stranku Bogoljuba Karića, upućuje doskora vaša Socijaldemokratska partija. Kako na to gledate i jeste li u kontaktu sa dosadašnjim stranačkim kolegama Orlićem i Čovićem?

- Oni pokušavaju da baš kao i Karić i radikali steknu jeftine političke poene. To je bio i glavni razlog što sam se s njima rastao i od tada nemam nikakav kontakt s njima. Ja sam, naime, smatrao da ovu vladu treba podržavati jer imamo isuviše ozbiljnog posla da bismo se bavili izborima i gubili vreme. Oni su mislili drugačije.

Jesu li ova dva zakona poslednji test za ovu vladu, kako ste već izjavljivali?

- Očekujem da, ako ova penziona reforma prođe, vlada radi do kraja mandata. To je u interesu zemlje jer predstoje nam pregovori sa EU, sa Svetskom trgovinskom organizacijom, treba da završimo priču oko Haga, oko Kosmeta, državne zajednice. Ono što je najbitnije, treba da krenemo ka mestu kandidata za članstvo u EU što bi automatski bila poruka evropskom i američkom kapitalu da su promene ovde nepovratne i tada možemo očekivati ozbiljan priliv stranih investicija. A bez toga nama nema života. I tada rešavamo najveći problem ovog društva a to je problem nezaposlenosti.