Bitka za Generalštab

Taman što je general Jovan Lakčević, komandant Podgoričkog korpusa, izostao sa regionalne konferencije o bezbednosti i saradnji a Ranko Krivokapić za taj izostanak optužio generala Paskaša, načelnika Generalštaba Vojske SCG, predstavnici vladajuće koalicije DPS-SDP objavili su da rade na stvaranju sopstvenog ministarstva odbrane. Opozicija je odmah skočila tvrdeći da je reč o ustavnom nasilju, da je sve samo priprema za “ratni referendum”. Posle slučaja “Rumija” usledila je afera oko nabavke vojne opreme. Oficijelni zagovornici crnogorske nezavisnosti do te mere su bili zadovoljni da su pre nekoliko dana neke podgoričke novine zahvaljivale Mlađanu Dinkiću na usluzi. Ipak, jedini podatak koji se pojavio o radovima na budućem ministarstvu odbrane je ono što je saopštio SDP: da se radi na izradi nacionalne strategije bezbednosti. Dakle...

“Ideja nije nova a ni protivna Ustavnoj povelji. Prilikom konstituisanja Đukanovićevog kabineta, SDP je insistirala na stvaranju dva nova resora – za evropske integracije i za odbranu. Smatramo da nam činjenica da smo osam meseci udaljeni od referenduma, nalaže da preduzmemo neke radnje”, tvrdi za NIN Branislav Radulović, portparol SDP-a.

I upravo je to zbunilo poznavaoce prilika i podstaklo spekulacije. Kao što nije jasno da li aktuelna vlast stvarno radi na referendumu, tako je još manje čisto da li je reč o ozbiljnom trudu ili samo sredstvu u pregovorima sa Srbijom oko redefinisanja državne zajednice. Ili je, opet, podizanje atmosfere za referendum...

“Po informacijama koje imam, radi se na Strategiji bezbednosti. A i neke ingerencije Ministarstva odbrane državne zajednice, kao što su mobilizacija i regrutacija, prenete su na Upravu za odbranu. To je potvrdio i načelnik te Uprave, koji je sada neka vrsta pandana nekadašnjem crnogorskom ministru odbrane. A sve nekoliko meseci pred referendum! Šta ćete više?”, tvrdi Miodrag Vuković iz DPS-a.

Predstavnici vlasti u Crnoj Gori se pozivaju na činjenicu da su do 1993. godine imali sopstveno ministarstvo odbrane, da imaju pravo na ovakav potez prema Ustavnoj povelji, da je državna zajednica “u kontuziji”, kako reče Vuković i da nas jedino još spajaju vojska i diplomatija. Pri čemu je u diplomatiji, po njihovom mišljenju, haos u kome pojedini kadrovi iz Crne Gore pokušavaju da prespoje ono što se više spajati ne može... Stvar, smatraju, treba dovesti do kraja. A jedan od znakova sigurnog kraja bilo bi i pomenuto ministarstvo. Problem je u tome što je odmah nakon objavljivanja ove vesti, SDP koliko sutradan kritikovao stav DPS-a da će pomenuto ministarstvo biti ustrojeno tek nakon referenduma, tj. kada Crna Gora stekne nezavisnost. To bi bilo logično, jer bez obzira na tvrdnje Miodraga Vukovića da čin izrade strategije bezbednosti znači korak u ovakvom pravcu, sve dok postoji zajednica, svi se moraju vladati po Ustavnoj povelji. A ona odbranu definiše kao zajednički posao, dok je bezbednost nešto što pripada članicama.

“Oni vrlo dobro znaju da Ustavna povelja i Beogradski sporazum definišu oblast odbrane kao zajedničku stvar i da Brisel stoji iza svega toga. U ovom trenutku ne postoji ambijent u kojem bi oni mogli da idu na faktičko razbijanje vojske, što opet ne znači da neće preduzeti neke korake u tom pravcu”, kaže Dragan Šoć iz Narodne stranke. “Ako se ta najava posmatra kao nešto novo, onda je to samo u funkciji referenduma, kako bi uverili ljude da će ga stvarno sprovesti, da imaju kapacitet za to, i da rade pripreme da ta država profunkcioniše i u segmentu odbrane, odmah..”

Sama izrada još ne izlazi iz okvira legalnosti jer je takva mogućnost predviđena Ustavnom poveljom. Ovo potvrđuje i general Radoslav Martinović, jedan od koautora strategije bezbednosti. On podseća da su izradu ovih dokumenata još 2004. godine najavili i predsednik Srbije Boris Tadić i Ranko Krivokapić.

SDP smatra ovaj čin korakom ka stvaranju ministarstva pa i nezavisne vojske Crne Gore. Oformljene su radne grupe koje rade na izradi dokumenta. Ipak, kako je sve počelo u kratkom roku pred referendum, utisak nedovoljne ozbiljnosti je tim jači. Za ministarstvo treba mnogo rada. S tim u vezi, Miodrag Vuković demantuje da je išta u Crnoj Gori radi ispod žita, tajno. Sve je javno, veli on.

Ipak, činjenica da je Crna Gora stvorila sopstveno ministarstvo spoljnih poslova, mnogobrojne packe na račun vojske, Ministarstva odbrane i Generalštaba u poslednje vreme, pokazuju da se nešto dešava. Osim toga, i atmosfera za referendum je već dobro podgrejana.

“Oni čine niz pokreta u pravcu slabljenja zajednice. Vlast u Crnoj Gori nastoji da monopolizuje pravo nad imovinom vojske kako bi izvukla što je moguće više materijalnih sredstava od sadašnje vojske i stvorila sopstvene zalihe”, tvrdi Šoć, i dodaje da se zato koristi strategija najave formiranja ministarstva odbrane, ali sa dovoljno niskog nivoa i uz dovoljno ograda da neko na vrhu može onda reći da se vlada za sada ne bavi ozbiljno time, već da će to, moguće je, učiniti.

Onda je možda pravo pitanje zašto na teritoriji Podgoričkog korpusa postoji preko hiljadu neraspodeljenih vojnih stanova ali i veliki broj pripadnika Vojske SCG koji nemaju ne samo adekvatan smeštaj već nikakav? Ko računa sa ovom imovinom, zašto i na koji način kalkuliše sa njenom upotrebom, teško je reći. Prodaja zemljišta kasarne “Morača” i sve ono što se vrti unutar ovog kolopleta pokazuje da bi i manja članica državne zajednice mogla dobiti sopstvenu “cvećaru”...Osim toga, informacije iz vrha vlasti u Podgorici kažu da projekat nezavisne vojske možda nije uobličen, ali da je već bilo neslaganja oko nekih rešenja. Primera radi, general Martinović ima jednu viziju bezbednosti, a navodno sa njim se ne slaže general Blagoje Grahovac, savetnik za odbranu predsednika crnogorske skupštine. Otprilike, kao ono hoće li Crna Gora dobiti svoju avijaciju, ili neće...

Izvesno je da počinje bitka za Generalštab.

Iako je Miodrag Vuković bio do sada decidiran u tome da Crna Gora neće pristati na ustupke Srbiji u pogledu kandidata za budućeg ministra odbrane državne zajednice, NIN-u je rekao:

“Crna Gora će možda i pristati da kandidata predloži Srbija, ali će insistirati na prethodnom rešavanju pitanja kome pripada to mesto, utvrđivanju kredibiliteta samog kandidata, razrešenju afere ‘Pancir’, kao i na smeni generala Paskaša zbog Rumije.”

Ali, da li će na njegovo mesto doći viceadmiral Žarković, još je rano govoriti. Kao što je,takođe, rano govoriti i o ministarstvu odbrane jedne od država članica, prvom čoveku tog ministarstva, ili buduće nezavisne vojske. Jer, dok SDP tvrdi da Mićo Orlandić, aktuelni prvi čovek javne bezbednosti u Crnoj Gori, a koji se najčešće pominje kao kandidat bilo za ministra odbrane SCG, bilo za ministra odbrane samo Crne Gore, sada ima samo jedan prioritet – hvatanje ubica Slavoljuba Šćekića – Miodrag Vuković kaže da niko nije govorio ni o kakvim imenima i da je prerano iznositi ih, o kojoj god da je funkciji reč. Za Dragana Šoća stvari su jasne: Orlandić je u stvari smenjen sa dosadašnjeg mesta, a premijer Crne Gore Milo Đukanović neće više dozvoliti sebi da važne resore poput MUP-a ili Ministarstva odbrane preuzme kadar iz SDP-a, što ova stranka sada mora da objasni svojim biračima.

A u međuvremenu, priča o ministarstvu odbrane visi. Kao i mesta ministra, načelnika budućeg generalštaba... Možda i zato što neko ovde zapravo ide, za sada, samo na stvaranje neke vrste resora za odbranu pri vladi koji bi, u slučaju uspeha referenduma, trebalo da stvori to ministarstvo.

General Lakčević Izvori NIN-a tvrde da je komandant Podgoričkog korpusa jedan od onih oficira sa kojima aktuelna vlast računa naročito kada je u pitanju stvaranje nezavisne države i njenih institucija Na konferenciji o regionalnoj bezbednosti i saradnji u Pržnu, uprkos nastupu Ranka Krivokapića, sva četiri dana (koliko je inače trajao događaj) jedno mesto je bilo rezervisano za komandanta Podgoričkog korpusa, generala Jovana Lakčevića. Doduše, nije mogao učestvovati u radnim grupama, na panelima, ali je mogao biti posmatrač. General nije došao. Krivokapić je to objasnio zabranom od strane generala Dragana Paskaša. Ministarstvo odbrane SCG je stalo iza objašnjenja da je u pitanju nesporazum zbog zahteva organizatora (Maršalov centar) da svi učesnici u diskusijama govore engleski. Podgorica se, naravno, usprotivila ovakvom objašnjenju. Kako NIN saznaje, organizatori su tražili prisustvo oficira koji ima najmanje čin pukovnika (a to je već politički čin, a ne vojnički) sa znanjem engleskog jezika. Sve rasprave se odvijaju na ovom jeziku što je inače politika Maršalovog centra. Iz Generalštaba je, podsećamo, stigao odgovor da u ovom korpusu nema tako visokog oficira koji govori engleski. A onda se, kako tvrde izvori NIN-a, general Lakčević okrenuo političkim institucijama. Jer, organizatoru je onda, navodno, stigao zahtev od crnogorskog ministarstva spoljnih poslova da general prisustvuje konferenciji! Ovo je organizatore primoralo da ipak nađu rešenje i ostave mesto za generala. Poznavaoci prilika u Crnoj Gori tvrde da ceo slučaj treba sagledavati i iz ugla ličnih odnosa među našim visokim oficirima. Svojevremeno je general Lakčević bio pretpostavljeni Draganu Paskašu, pa je u međuvremenu došlo do “preskakanja” u činovima. Sam Lakčević je, pored viceadmirala Žarkovića, važio kao jedan od ozbiljnijih kandidata za mesto načelnika Generalštaba. Izvori NIN-a tvrde da je general jedan od onih oficira na koje aktuelna vlast računa naročito kada je u pitanju stvaranje nezavisne države i njenih institucija. Opozicija tvrdi da nije tajna da je general postao suviše blizak sa DPS-om i da je jedno vreme bezmalo bio politički aktivan za račun ove partije.