Bolonja na Voždovcu

Interesovanje za studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu svake godine je ogromno. Samo ove školske godine na ovaj smer upisano je 200 brucoša. “Kada pitamo studente zašto su se odlučili da studiraju baš novinarstvo, obično navode to što se puno putuje i upoznaju novi ljudi. A kad im otvoreno kažete da se u ovom poslu nikada neće obogatiti i da verovatno neće imati ni normalno uređen život oni u to ne žele da veruju, smatrajući da će baš oni biti izuzetak”, objašnjava Veselin Kljajić, koji već 16 godina u voždovačkoj ulici Jove Ilića studentima predaje Teoriju i tehniku novinarstva i Novinarstvo u štampi.

Ipak, neretko se u novinarskim krugovima nipodaštava FPN a posebno stručni novinarski predmeti.

Te priče šire oni koji su apsolutno neupućeni u ono što se dešava na Katedri za novinarstvo i komunikologiju Fakulteta političkih nauka. Podsetio bih da je osnivač Katedre za novinarstvo profesor Sergije Lukač. Da je katedru osnovao tako što je odlazio u SAD i najrazvijenije evropske zemlje, tamo uzimao najmodernije programe i po tim programima počeo da radi na FPN-u. Svi mi koji smo došli posle samo smo nastavljači nečega što je profesor Lukač utemeljio. A nedavno, kada smo ugostili Grejdi koley iz Atlante i kada smo uporedili iskustva dobili smo dokaz da su razlike između nas i ovog američkog univerziteta veoma male. Ipak, naša ključna argumentacija je to ko danas daje ton srpskom novinarstvu. To su sve ljudi koji su završili FPN. I u pojedinim slučajevima oni koji ga nisu završili ali su ga studirali i položili stručne predmete.

Ima li trenutno Fakultet političkih nauka uslove da proizvodi kvalitetne novinare?

- Sada uslovi zaista postoje ali do njih je trebalo doći. Bolonjsku deklaraciju, na koju je čitav univerzitet obavezan od 2006. mi smo na našim, uskostručnim predmetima uveli prošle godine a program smo napravili pre dve godine. Čak smo prošle godine prešli i na bodovno ocenjivanje. Sada svaki student mora da sakupi dovoljan broj bodova za izlazak na ispit a završni ispit se svodi na razgovor o urađenom tokom godine i ne nosi više od 20 odsto bodova. A evaluaciju nastavnika – profesora, što je jedan od značajnih elemenata Bolonje, na našoj katederi mi imamo više od deset godina.

A kada govorimo o tehničkim uslovima? Postoje li kapaciteti da se studenti obuče za rad na radiju, televiziji ili novinama?

- U proteklih nekoliko godina, zahvaljujući pre svega zalaganju profesora Vukašina Pavlovića, Mijata Damjanovića i profesorke Nede Todorović uspeli smo da formiramo Medija centar fakulteta i na to smo veoma ponosni. Naš medija centar čine Fakultetski radio, TV produkcija, imamo šest kamera, četiri digitalne montažne jedinice, list Politikolog koji predstavlja redak primer omladinskog glasila koje funkcioniše i prodaje se i PR tim fakulteta. Sve ovo na fakultetu rade isključivo studenti. Dakle, studenti su i urednici, i novinari i tonci i montažeri. Mi, kroz Savet Medija centra imamo samo nadzornu ulogu.

Jedna od zamerki koja se upućuje na račun studija novinarstva na FPN-u je i manjak stručnih novinarskih predmeta?

- I ta primedba više ne može da stoji. Počelo se sa Teorijom i tehnikom novinarstva, onda je uvedeno novinarstvo u medijima: štampi, radiju, televiziji i agencijama. Sada smo već u okviru predmeta Štampa uveli pet modula: analitičko novinarstvo, on lajn novinarstvo, foto žurnalizam, pi–ar i novinarstvo u kriznim situacijama. Ideja je da se ide u dalje specijalizacije, recimo, postoji manjak novinara specijalista za ekonomiju i zdravstvo i tu razmišljamo o pokretanju modula. Zatim, od sledeće godine na FPN-u će se izučavati istorija novinarstva i novinarska etika, verovatno i medijska regulativa a prinuđeni smo da pokrenemo i predmet čiji je radni naziv – osnovi novinarske pismenosti, jer se već godinama susrećemo s problemom da nam svršeni gimnazijalci dolaze sa veoma slabim poznavanjem gramatike i jezika.

Od ove godine pokrećemo i prve poslediplomske studije iz oblasti novinarstva koje će se na našem fakultetu izučavati pod nazivom Multimedijalno novinarstvo.

Pretpostavljam da su predmeti obavezni a moduli izborni. Koje od ovih modula mladi ljudi najviše biraju? Je l’ više teže PR ili analitičkom novinarstvu?

- Mnogo više PR novinarstvu što je i normalno jer ova profesija ima godišnji rast od 30 odsto na svetskom nivou. A zanimljiv je sve više i foto žurnalizam.

Koliko će, po vašem mišljenju, ovaj novi način studiranja koristiti studentima a koliko Univerzitetu?

- Bolonja je velika dobit za studente, ubrzaće studiranje i omogućiće studentima veću pokretljivost. Što se tiče Univerziteta, generalno naravno, doneće i određene probleme pogotovo ako se sa prilagođavanjem novim pravilima ne krene na vreme. Zbog toga sam siguran da naš fakultet a pogotovo naša katedra neće imati nikakvih problema.

A hoće li studenti FPN-a imati problema sa zaposlenjem? Kako sarađujete sa medijskim kućama?

- Naša ideja je da se sa što više medijskih kuća potpišu ugovori koji će omogućiti da studenti u medijima obavljaju obaveznu praksu ali i da tamo plasiramo svoju produkciju. Zatim, obnovili smo berzu novinara, putem koje medijskim kućama nudimo studente treće i četvrte godine ali i putem koje oni od nas potražuju ljude. Samo za 14 meseci rada berze 2003. i 2004. godine, 148 studenata je ušlo u neku vrstu radnog odnosa u medijima.