Bilo je zanimljivo iščekivati reakciju na provokativni tekst. Nadao sam se da će se neko od magistara i doktora filozofije uhvatiti u koštac sa stavovima u tekstu. Reakcija je, ipak, potrebna ako ne radi filozofa, istoričara ili teologa, onda radi čitalaca.

Nesumnjivost postojanja Sokrata ne potvrđuje samo Platon nego i drugi učenici, neki ga čak i ismevaju u svojim delima, a Aristotel, prvi pobornik činjenica, upravo nalazi izgovor za svoj beg iz Atine u tvrdnji da ne želi da dopusti da se Atinjani još jednom ogreše o filozofiju, kao što su to uradili sa Sokratom. Zajedno sa Sokratom, Platon i Aristotel, ta “tročlana banda Grka”, čini prvi proboj izvan supstancijalno-običajnosnih ograničenja u domenu mišljenja postavljajući čovekovu slobodu i svest kao jedino merilo kako mišljenja, tako i egzistencije. Što se tiče tipično poperovske kritike Platona, sa uma je smetnuto da je filozofija uvek filozofija svog vremena, tako da uobličena značenja pojmova kao što su robovlasništvo, demokratija ili marketing ne možemo da prevučemo na razdoblje koje ne poznaje te fenomene u obliku koji je nama poznat, što jasno pokazuje i Fuko i to na fenomenima koji ne traju ni dva, tri veka, a kamoli dve hiljade godina! I te kako postoji razlika između antičkih robova i robova globalizacije. Uopštavanja tog tipa su uvek jalova.

Što se tiče hrišćanstva, naročito pravoslavlja, nedostatak uvida u dogmatiku, eklisiologiju i bogoslovlje je više nego očit! Spasenje se ne zadobija bezgrešnošću, jer onda niko i ne bi bio spasen, već projavom slobodne konkretne ljubavi prema Bogu i bližnjima.

Aleksandar Turukalo,

profesor filozofije, elektronskom poštom