Nuklearna diplomatija

S obzirom na to da Rusija, po Ustavu, svoje građane ne izručuje stranim državama, Evgenije Adamov, bivši ministar za atomsku energiju koji se već pola godine nalazi u zatvoru u Švajcarskoj, a traže ga i Rusija i SAD, biće izručen Americi, a Amerika će ga, kad se završi suđenje i kad on tamo odsluži eventualnu kaznu, izručiti Rusiji. Tako su švajcarske vlasti objasnile svoju odluku da izađu u susret zahtevu SAD na osnovu kojeg je Adamov i uhapšen u Bernu. Kada se zna da Adamov ima 66 godina a predviđena kazna je od 20 do 60 godina, šansa da se nađe pred ruskim sudovima može se smatrati samo teoretskom.

I mada odluka suda još nije izvršna – rok za žalbu je 30 dana, u Rusiji je izazvala veoma burne reakcije – od saopštenja Ministarstva inostranih poslova u kojem se na osnovu međunarodnog prava tvrdi da, ako postoje dva zahteva za ekstradiciju, prednost ima država čiji je državljanin optuženi, kao i da nijedna strana država ne može da sudi ministru druge države za ono što je radio dok je bio na funkciji, pa sve do Vladimira Žirinovskog, koji smatra da je razlog za hapšenje bivšeg ruskog ministra želja SAD da na osnovu podataka koje od njega može da sazna odredi vreme početka vojne operacije protiv Irana. Žirinovski je, čim je Adamov uhapšen, predložio da ruske specijalne službe otmu Adamova iz zatvora, a ako to nije moguće da ga jednostavno ubiju kako bi sprečile da tajne ruske atomske industrije dospeju u ruke Amerike. Ruske vlasti su se zadovoljile time da protiv bivšeg ministra podignu optužnicu za prekoračenje ovlašćenja i zatraže njegovu ekstradiciju.

Nije nikakva tajna da je Rusija veoma moćan konkurent na svetskom tržištu atomskih tehnologija. Ona zauzima ozbiljne pozicije u izgradnji atomskih centrala, u proizvodnji opreme za njih, u obuci kadrova. Bivši ministar ima podatke, između ostalog i tajne, o ruskim atomskim programima, o naučnim dostignućima u toj oblasti i još koječemu što se obično ne otkriva ni javnosti ni drugim zemljama.

Iako je Adamov smenjen još u martu 2001. godine, Rusiji apsolutno ne odgovara da mu se sudi u SAD – mnogi analitičari smatraju da će njegova ekstradicija Americi dati vlastima te zemlje veoma jak adut u pregovorima s Rusijom povodom osiguranja bezbednosti njenih atomskih objekata. Ako bi Adamov u Americi bio osuđen kao prevarant, Amerikanci bi mogli da tvrde da atomskom industrijom u Rusiji nisu rukovodili baš sasvim časni ljudi pa bi njihovi pokušaji da dobiju saglasnost za prisustvo svojih stručnjaka na tim objektima zbog opasnosti od zločinaca koji pokušavaju da se dočepaju atomskog materijala, imali makar formalno opravdanje.

Pored toga, mnogi analitičari u ekstradiciji Adamova vide pretnju ekonomskim interesima zemlje. Adamov je kao ministar znao za sve pojedinosti sporazuma o atomskoj saradnji Rusije sa Indijom, Kinom i Iranom. Zato nije malo onih koji smatraju da je to zapravo glavni razlog što Amerikanci tako uporno žele da mu sude. Teoretski, na osnovu tih detalja mogli bi dobiti odgovor na pitanje koje ih u poslednje vreme tako uporno muči – da li je Iran sposoban da proizvodi plutonijum neophodan za proizvodnju atomskog oružja.

Adamov je uhapšen u Bernu na zahtev SAD koje ga optužuju između ostalog i za zaveru protiv SAD i pranje novca. Prema optužnici, on je 1993. godine, dok još nije bio ministar, zajedno sa Markom Kaušanskim iz Pensilvanije osnovao konsalting kompaniju “Energo Pool Inc” u atomskom centru SAD u Pitsburgu. Kompanija je radila samo tri meseca. Uprkos tome, na njen račun je gotovo punih pet godina stizao novac koji je slalo Ministarstvo energetike SAD kao pomoć Rusiji za sprovođenje istraživanja u oblasti povećanja bezbednosti atomskih objekata, posebno onih koji koriste reaktore slične onima koji su eksplodirali 1986. u Černobilu. Istraživanja je sprovodio Naučnoistraživački i konstruktorski institut na čijem je čelu bio upravo Adamov, a on je sredstva iz SAD prebacivao na račun svoje firme “Energo Pool Inc” plaćajući tako konsalting usluge Institutu kojim je rukovodio devet miliona dolara, od 15 koje su SAD dale.

Otkad je u martu 1998. godine postao ministar za atomsku energiju, mediji su počeli da ga prozivaju zbog raznih skandala i vezuju za grupu Abramovič – Berezovski. Svoj položaj je ipak uspeo da zadrži do 2001. iako se dotle promenilo nekoliko vlada. Smenio ga je Putin 2001. kad su mu dosadile svakodnevne afere s ministrom koga je štampa već otvoreno nazivala američkim špijunom.

Vladimir Aden, direktor naučnoistraživačkog instituta “Doležal” čiji je naučni saradnik Adamov, tvrdi da je sav novac koji se smatra ukradenim, potrošen na Institut. “Evgenije Adamov je spasao naš institut u vreme defolta”, tvrdi on i dodaje da se Adamovu Amerikanci svete zato što je za njihove pare uspeo da ostvari neke projekte čiji cilj je bio suprotan nacionalnim interesima SAD.

Bivši ministar ne poriče da je novac slao na svoj račun, ali tvrdi da ga je koristio za rad Instituta – tada je to bilo uobičajeno kako bi se izbegla hiperinflacija koja bi za nekoliko dana obezvredila novac da je pretvoren u rublje i stavljen na račun neke od banaka u Rusiji, da se i ne govori o defoltu koji je usledio ili o verovatnoći da se u sve to umeša kriminal.

Evgenij Adamov bio je najskandalozniji ministar svih vremena u Rusiji. O njegovom radu raspravljano je u više navrata u Državnoj dumi Rusije, formirana je i specijalna komisija za korupciju. Iako je Tužilaštvo smatralo da “nema mesta za krivično gonjenje”, izveštaj je poslat i Putinu i Americi. Ruski predsednik je posle toga smenio ministra, a član komisije Boris Reznik smatra da je hapšenje iako zakasnelo, ipak reakcija na činjenicu da je američki novac Adamov iskoristio za kupovinu kuće u Pitsburgu, a drugi deo za plaćanje školovanja svoje ćerke u Švajcarskoj.

Ima mišljenja da Adamovu odgovara ekstradicija u Ameriku, i da je nedavni štrajk glađu kojim je navodno pokušavao da iznudi prebacivanje u Rusiju, samo manevar da se sakriju pokušaji njegovih advokata, među kojima je i Leni Brejer, Klintonov branilac u procesu impičmenta pred američkim Kongresom, da se nagode sa Amerikom. Navodno je nudio deo onoga što zna u zamenu za slobodu i politički azil.

Neki veruju da će se slučaj Adamov rešavati na najvišem nivou u razgovoru između dva, već bi se moglo reći dugogodišnja prijatelja – Putina i Buša, s tim što će ovaj drugi biti u prilici da postavlja uslove – daće Adamova Rusiji ako bude oslobođen Hodorkovski, ili će želeti da Putin nešto promeni u odnosu prema bivšim sovjetskim državama, ili ...

Ipak, ako se ima u vidu izjava ministra odbrane Sergeja Ivanova da Adamov nije više nosilac državne tajne, ili akademika Ruske akademije nauka Alekseja Jablakova koji nije usamljen a tvrdi da je Adamov preko svojih konsalting firmi odavno prodao sve ruske tajne, teško da je ostalo mnogo materijala za pregovore.