Promene

Evolucija je promena organizma u vremenu. Vreme se u evoluciji meri milionima godina. Otprilike toliko je potrebno da bi kakvom stvoru izrasla ili zakržljala krila. Otprilike toliko je potrebno da bi se disajni sistem vodene životinje prilagodio kopnenim uslovima. Otprilike toliko je bilo potrebno da se čovek uspravi... Milioni godina.

Neke se promene, ipak, dešavaju i brže. Antropološke analize pokazuju da su bile dovoljne „samo” hiljade godina da čovek postane skladnije građe. Ove promene pre svega dolaze s promenom mišljenja, načina ishrane, kao i postavljanjem drugačijeg sistema vrednosti u odnosu na puko preživljavanje. Čeljust je manje snažna, jer se umesto divljači sve više koriste žitarice... Udovi se produžavaju, jer se stanište ne menja svake sezone... Za ove su promene bile potrebne hiljade godina.

Neke se promene, međutim, dešavaju još i brže. Samo u okviru nekoliko generacija. Najčešće su uzrokovane izolovanim boravkom na teritoriji sa posebnim odlikama. Naročite crte lica, izražene jagodične kosti ili visoko čelo su promene koje se nekada mogu sameriti periodom od „svega” nekoliko stotina godina.

Dakle, sve brže se prilagođavamo... Zato ne bi bilo začuđujuće kada bi za neke od promena bile dovoljne samo desetine godina. Recimo, otprilike toliko nas deli od toga da nam izraste treća ruka. Ona kojom se svakodnevno, da ostali ne primete, da se ne dosete, prima mito. Ili, kada bi pljuvačne žlezde veličinom nadmašile mozak. Jer, sve više imamo potrebu da samo tako opštimo. Ili, kada bismo u isto vreme postali dalekovidi za one najbliže, sopstvene odlike, a kratkovidi za iste takve odlike drugih. Imajući u vidu da oboje nikako ne umemo da sagledamo. Ili, kada bi nam ušesa porasla, pošto toliko silno volimo da čujemo sve što samoljubivo izgovorimo. A od samoljubivosti do zavođenja nema mnogo. Ili, kada bi nam se završni deo leđa veoma proširio, s obzirom na to da u isto vreme težimo da sedimo na više mesta. Bilo bi to tako neophodno, da se svaki čas ne bismo pomerali tamo i ovamo. Ili, kada bi nam se noge skratile, zna se već zbog čega. I poslovica je oblik stvarnosti. Ili, kada bi nam se boja kože menjala u zavisnosti od okruženja, da nas baš ne odaje crvenilo. Nekada zato što se velikodušno za sve stidimo, nekada zato što se uskogrudo uopšte ne stidimo...

Da, ne bi bilo začuđujuće kada bi za neke od ovih promena bile potrebne samo godine. Uostalom, sve što bi ih uzrokovalo, postalo je već odavno naša svakodnevica, naša prirodna sredina. Ostaje samo da nam se organizmi sasvim prilagode. Da tako i telesno potvrde promenu koja se već zbila negde u unutrašnjosti duše.

Evolucija je promena organizma u vremenu. Ali, ne bi bilo loše imati na umu kada stanemo pred ogledalo – svaka promena u vremenu nije evolucija.