Moć tajne diplomatije

Prema vlastitom priznanju premijer Pero Bukejlović je bio “zatečen” Čavićevim predlogom, a “Fajnešel tajms” je javio: “Iznenađujuće glasanje poslanika Skupštine Republike Srpske.”

Tako zatečenih i iznenađenih, videće se, nije malo.

Spektakularni obrt dogodio se u direktnom televizijskom prenosu i ta činjenica je važna jer je to bila i javna demonstracija svih čari i moći tajne diplomatije na dva nivoa – jednog, međunarodne uprave sa ovdašnjim liderima a drugog, ovdašnjih lidera sa svojim poslanicima. Sve što je do juče bilo “ni za živu glavu”, odjednom se pretvorilo u “zbog svoje odgovornosti ne smijemo biti pasivni”.

Bosna i Hercegovina je tako dobila sporazum o reformi policije koji je zadovoljio međunarodnu upravu i, prema vestima iz Brisela, otklonjena je “poslednja prepreka” za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju koji se očekuju pre isteka ove godine.

Sporenja zbog reforme policije trajala su bezmalo celu godinu. Zbog toga je, barem je tako javno saopšteno, pala i Mikerevićeva vlada u decembru prošle godine. Reforma je od starta za međunarodne medijatore podrazumevala ujedinjavanje policijskih struktura, donošenje svih zakona iz ove oblasti na nivou BiH, finansiranje takođe, podelu na regije koje nisu uvažavale međuentitetsku liniju.

Republika Srpska se ovome žestoko opirala a korišćena je argumentacija da je to potpuno u suprotnosti sa dejtonskim rešenjima (i jeste), iznošene su procene da će takva promena Ustava uzrokovati drugačiju organizaciju celog pravosuđa kao i lokalne uprave i konačno – to će dovesti do “potpunog urušavanja Republike Srpske”. Izučeni su i modeli organizacije policije u bezmalo svim složenim evropskim državama. Čak i taj argument, kako “svi imaju organizaciju policije u skladu sa ustavno-pravnom organizacijom države”, nije uvažavan.

“Evropska unija za svaku državu donosi posebne uslove”, bila je najčešća rečenica koju su srpski lideri dobijali kao odgovor. Da bi delovali, verovatno, ubedljivije, međunarodna uprava je dovela bivšeg belgijskog premijera i predsednika asocijacije narodnih partija Evrope Vilfreda Martensa koji je sa jednom komisijom samo razradio početne pozicije. Da bi se prihvatio “Martensov papir”, šefovi svih relevantnih bosansko-hercegovačkih političkih partija provodili su dane po raznim izletištima radi “usaglašavanja stavova”. Kako to nije dalo očekivane rezultate, formirani su pregovarački timovi dve entitetske vlade i Saveta ministara BiH, ali i to je ostalo bez uspeha.

U međuvremenu se i najšira javnost na svim stranama ostrastila. Zapaljive izjave su obeležile protekle mesece do te mere da je i najneutralnije sve podsećalo na vreme od pre petnaestak godina.

I onda je došao obrt.

Zakazano je vanredno zasedanje parlamenta RS. Prvi čovek RS i šef SDS-a, najjače parlamentarne partije, Dragan Čavić je ponudio predlog za koji će se kasnije ispostaviti da je zajednički, njegov i šefa opozicije Dodika, i da je dan pre usaglašen sa najmoćnijim ljudima međunarodne uprave u BiH. Tražio je da poslanici bez ijedne izmene glasaju. Odbijen je čak i pokušaj vlade da interveniše amandmanima kako bi “neke stvari bile jasnije”. Poslanici tri najjače srpske političke partije – SDS-a, SNSD-a i PDP-a (zajedno kontrolišu osamdeset odsto srpskog biračkog tela) – gotovo se nisu mogli prepoznati. Uz malo kukanja nad vlastitom sudbinom, listom su podržali ponuđeni predlog.

Najšira javnost ovakvim tokom stvari je prilično zbunjena a još više nedoumica izaziva pitanje: po čemu se suštinski novi “papir” razlikuje od prethodnih?

Prvi pokušaji analize samog sadržaja pokazuju da je on nešto uopšteniji od ranijih. Izbegnuto je, recimo, utvrđivanje teritorija budućih regija, izričito se navodi da se reformom policije neće otvarati pitanja organizacije drugih oblasti kao što je sudski i tužilački sistem u BiH. Sama reforma će trajati, prema tom papiru, narednih pet godina, praktična rešenja osmišljavaće posebna direkcija, a konačne odluke donosiće parlamenti entiteta. Ali, prihvaćeno je da se zakonodavna nadležnost i buyet prenesu na nivo BiH.

Nakon što se u parlamentu sve završilo, u ovdašnjim medijima

Čavić, Dodik i drugi lideri osećaju potrebu da stvar učestalo “dodatno” objašnjavaju. Mada su na političkoj sceni ljuti protivnici, u ovom slučaju “pevaju horski”. Tvrde da su u poslednji čas izbegnute sveopšte sankcije koje je međunarodna zajednice bila pripremila za RS koje bi “možda išle i do ukidanja ovog entiteta”. Veruju da se u narednih pet godina mogu izboriti praktična rešenja koja ne bi značila potpuno gubljenje ingerencija nad policijom.

Sve u svemu, oni su uporište za tezu “spasili smo Republiku Srpsku” verovatno našli i u jednom saopštenju ambasadora zemalja Evropske unije sa sedištem u Sarajevu, koji su neposredno pre prelomnog glasanja izdali saopštenje u kojem ima i rečenica: “Dejtonski ustav – jedna država, dva entiteta – jeste tu i ostaće.”

Protivnici odluke parlamenta su prilično šaroliko društvo – od različitih udruženja, pojedinaca do političkih partija (uglavnom manjih). Među njima je organizacija boraca poslednjeg rata. Zahteva se plebiscit, upozorava da su sada širom otvorena vrata za radikalnije izmene Ustava i novu ustavno-pravnu konstrukciju BiH. Posebno agilan je profesor banjalučkog Pravnog fakulteta i poslanik u predstavničkom veću parlamenta BiH Petar Kunić. On smatra da je reč o nasilju nad Ustavom, da su ključni politički lideri RS prilično naivno naseli na igru kojoj nisu dorasli i da sledi – ljuljanje RS u samim temeljima.

Na drugoj strani, za moćnog američkog ambasadora u BiH Daglasa Meklejna reč je o “najznačajnijem koraku od Dejtona do danas”. Za ono što srpski lideri tvrde da će se “tek dogovarati”, Pedi Ešdaun je već pročitao u usvojenom sporazumu. Po njemu: “BiH će dobiti jedinstvenu policiju, regije će prelaziti entitetsku liniju gdje bude bilo potrebno, zakonodavstvo i policijski buyet su u isključivoj nadležnosti BiH.”

Vodeći evropski listovi koji se ovde ne čitaju a vrlo retko prenose, stvar su razumeli na isti način. “Fajnešel tajms”: “Republika Srpska ostaje bez ovlašćenja nad policijom.” “Gardijan”: “Ovim će se omogućiti da se neutrališe oštra podeljenost u zemlji.” “Figaro”: “Završen je proces normalizacije, sledi proces evropeizacije.” “Standard”: “Formira se pet policijskih regija koje će prelaziti granice entiteta.”

Samo dan nakon glasanja u parlamentu Vlada RS i međunarodna uprava pokrenuli su staru igru “saopštenjem na saopštenje”. Ešdaunova ekipa traži ujedinjavanje dve agencije za bankarstvo “na evropskom putu”. Vlada RS uzvraća, “po Dejtonu to je u nadležnosti entiteta”. Tako je počelo sa poreskom upravom, carinom, vojskom, policijom...