Šta Žarko Puhovski nije shvatio

Povodom diskusije Žarka Puhovskog na međunarodnoj konferenciji “Srbija pet godina posle”, održanoj u Beogradu 4. i 5. oktobra 2005. godine, a koja je objavljena i u NIN-u pod nadnaslovom “Prava uloga nevladinog sektora”, osećamo potrebu da ukažemo na sledeće:

- Žarko Puhovski demonstrira zabrinjavajuće neznanje kad konstatuje da “civilni sektor nije shvatio”. Šta god da civilni sektor nije shvatio (a u ovom slučaju se misli da civilni sektor nije shvatio da “naši” nisu došli na vlast), očigledno je samo da Žarko Puhovski ovim iskazom pokazuje da nije shvatio šta je civilni sektor, njegovu heterogenost i slojevitost, kao i značaj nevladinih organizacija kao važnog – ali ne i jedinog – segmenta civilnog sektora. Ovakav paternalistički i paušalan stav više ukazuje na projektovani totalitarizam Žarka Puhovskog, nego što predstavlja pokušaj ozbiljne kritike problema koji nesumnjivo postoji u određivanju nevladinih organizacija (na koje Žarko Puhovski očigledno misli kad govori o civilnom sektoru) prema bitnim pojavama u državi i društvu.

- Olako kvalifikovanje civilnog sektora kao takvog neodoljivo podseća na ne tako davno dominantan i sada veoma prisutan stav o homogenosti određenih entiteta, najbolje izražen u stavu prema tzv. međunarodnoj zajednici kao homogenoj celini: “jedno telo, jedan duh, a svi protiv nas”.

- Odakle Žarku Puhovskom podaci da su nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima ćutale o povredama ljudskih prava za vreme akcije Sablja? Drskost da se tako nešto izjavi je razumljiva kada je u pitanju Žarko Puhovski, ali ono što nas konkretno zanima jeste: kakvim činjenicama misli da potkrepi tvrdnju koja diskvalifikuje sve nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima? Ukoliko je hteo da pruži ozbiljan doprinos raspravi na temu da li je vanredno stanje bilo potrebno radi zaštite bezbednosti i ljudskih prava (i u skladu sa standardima Evropske povelje i Pakta o građanskim i političkim pravima) i da li su NVO adekvatno reagovale na pojedinačna prekoračenja mera vanrednog stanja, a ne da ponudi veselu poštapalicu površnim i nedotupavim čaršijskim naklapanjima, Žarko Puhovski je mogao makar na trenutak da pogleda veb sajtove nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima i da na bazi proverenih (i proverljivih) podataka i izveštaja zaključi šta su nevladine organizacije radile za vreme vanrednog stanja.

Potpuno se slažemo sa stavom da nevladine organizacije umiru gubitkom kritičnosti. Zato izražavamo bojazan da i skup koji je organizovala Sonja Liht – a na koji, naglasimo i to, nisu pozvane prozvane organizacije koje se bave ljudskim pravima – predstavlja svojevrsnu odu nevladinim organizacijama koje, umesto da budu kritične u odnosu na državu kad ona ne poštuje ljudska prava, sebe proglašavaju partnerima države, a opelo onim NVO koje postavljaju standarde, vrše pritisak na vlast i zahtevaju civilnu i demokratsku kontrolu vlasti. Kritičnost ovih NVO u odnosu na vlast je veštom kampanjom i podmetanjem sadašnje vlasti, bliskih im medija i partnerskih NVO proglašena za ekstremizam.

I na kraju i, naravno, najvažnije: ne možemo se oteti utisku da napad na prepoznatljive NVO koje su predmet neviđene medijske harange u priličnoj meri korespondira sa stavom Žarka Puhovskog, kome, valjda zbog “idiotizma” ljudskih prava, nije palo na pamet da se osvrne na proskripciju kojoj je izložena predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji – Sonja Biserko.

Očigledno je da nama, kao predstavnicima NVO koji su ubeđeni da su ljudska prava vrednost a ne idiotizam, predstoji dug i težak period.

Predsednica Komiteta

pravnika za ljudska prava

Biljana Kovačević – Vučo