Vitez legije (bez) časti

Uprkos svemu, ili baš zbog toga, taj “Ostap Bender našeg sporta i njegovi Gospodari” (izraz iz saopštenja navijača “Partizana”), samo sedam dana kasnije prikazuju nam u još jačem svetlu svoju veličinu. Jer, medijska pompa, kojom je propraćeno uručenje Ordena francuske Legije časti fudbalskom golmanu Ivanu Ćurkoviću, nije zabeležena ni kada je Ivo Andrić dobijao Nobelovu nagradu za književnost. Čak je i Nacionalna TV prvi put u istoriji direktno prenosila godišnjicu jednog kluba.

Može se razumeti Ivan Ćurković kad pored živog Milutina Šoškića (da i ne pominjemo plejadu sjajnih srpskih golmana od Dike Stojanovića do Dragana i Ilije Pantelića), proglašava sebe velikim golmanom i legendom evropskog fudbala. U sportu takvih nesportskih gestova ima koliko hoćete! Ali, ne može se razumeti kad sebe predstavlja kao sportsku i ljudsku veličinu, zaslužnu za razvoj našeg i francuskog sporta.

Uostalom, pustimo da činjenice govore (Factum loljuantur):

a) Postoji knjiga dokumenata, pod nazivom, “Najveće mućke funkcionera 'Partizana' u periodu 1985-1995”, koju do danas niko nije ozbiljno demantovao, a u kojoj jednu od glavnih uloga ima Ivan Ćurković. Zapravo, tako je počela njegova funkcionerska karijera u našem sportu.

b) Postoje rezultati (sportski i finansijski) FK “Partizan” od kako je predsednik Ivan Ćurković. On je taj slavni klub doveo do najvećeg neuspeha u istoriji našeg klupskog fudbala, pa i do poraza od Makabija u Beogradu 2:5. a kada se armija “Partizanovih” navijača pobunila tražeći ostavku, on u maniru zloglasne Jugoslovenske levice (kojoj je pripadao) odgovara: “To nisu navijači, to je šačica plaćenika”.

c) Postoji i video-zapis kao dokaz, osionosti Ivana Ćurkovića. Reč je o nelegitimnoj skupštini Olimpijskog komiteta SCG jula ove godine, kada je julovskim metodama uzurpirao pravo i po kratkom postupku smenio legalno izabranog predsednika Filipa Ceptera, da bi on seo na mesto prvog čoveka našeg sporta.

U Francuskoj verovatno postoje neke zasluge Ivana Ćurkovića za koje naša javnost nije čula i ne zna. U svim obrazloženjima za dobijanje Ordena viteza Legije časti, stoji da je dugo godina bio golman “Sent Etjena”, ali se ne pominje nijedan vanserijski uspeh, ni zasluga.

Postavlja se logično pitanje: zašto, pored tolikih zasluga za francuski sport, nije dobio mesto u njihovom Olimpijskom komitetu kad ima njihov pasoš? Evo odgovora.

U Francuskoj se ne može zaobići, a kamoli srušiti niti jedna moralna i etička norma, kao što to Ivan Ćurković radi kod nas, pretvarajući naš sport u živo blato nemorala, a bitisanje naših sportista u život bez obraza, stida, srama (primer, slučaj košarkaša).

I sada, zašto Ivan Ćurković i njegovi pokušavaju, baš u ovom trenutku, da od njega naprave sportsku gromadu? Zašto se zloupotrebljava ime predsednika MOK-a, Žaka Roga, i zašto se proslava 60 godina FK “Partizan”, pretvara u ličnu promociju predaje Ordena Legije časti? Razlog je vrlo bitan: zato da bi se impresionirale i upozorile sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu, pred kojim se vodi spor o nelegitimnom smenjivanju predsednika OK SCG Filipa Ceptera (da je reč o nelegitimnom smenjivanju ne kažem ja, već lično prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, naš najveći autoritet za upravno pravo). Očito, Ćurković i Gospodari (života i smrti) ovako rezonuju: ko je taj sudija koji će smeti da kaže da je Ivan Ćurković nelegitimni predsednik OK SCG, kad mu je orden francuske Legije časti uručen u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića!

Milojko Pantić