Administracija je teret Beogradu

To da je Beograd u?ao ?ak i u ?uvene aforizme kao jedino mesto u Srbiji gde se mo?e ?iveti (raditi se, kad je aforizam nastao, moglo i drugde), pa kao sabirno mesto velikih para i u komentare Indeksovog Radio-pozori?ta (?lepa li je Dano vlast u krugu dvojke, kada se saberu finansijske brojke?), sada?nji gradona?elnik Beograda Nenad Bogdanovi? ne?e ni da ?uje.

Za?to radnih mesta nema i drugde i za njega je interesantno pitanje na koje odgovor ne bi trebalo tra?iti u Beogradu, a kad o beogradskim parama pri?a, nikad se ne prevari da ka?e druga?ije nego: ?ono malo ?to imamo?.

 

Prisustvovala sam kad je gospodin Branislav Pomori?ki, tada predsednik novosadske vlade, tvrdio da je njima odjednom sinulo pred o?ima da ih ekonomski ne iscrpljuje Srbija nego

Beograd, da Beograd sve vu?e sebi i iz Vojvodine i iz centralne Srbije. Vi ste se tada smejali, ?ta ka?ete sada?

 

- Tad sam se smejao, a na takve teze se smejem i dalje. Jer, jednostavno to nije ta?no.

 

Ne to svakako nije buyetska tema, nego razvojna u op?tijem smislu...

 

- Oni koji ne razumeju ?ta se de?avalo pre i ?to se de?ava sada, ili koji ?ele da opravdaju svoj rad ili nerad, uvek se uhvate za Beograd. A pri tome brkaju dve stvari. U Beogradu su prisutna dva bitna elementa: republi?ka vlast i lokalna vlast. Postoji uticaj i jedne i druge vlasti na razvoj Beograda i na tro?ak Beograda. Na tvrdnju da Beograd ima neke posebne privilegije, imam potpuno druga?iju tezu. ?to se ti?e finansiranja iz dr?avne kase, mislim da je ba? Beograd kao grad prili?no zakinut. I to na dva na?ina. Tvrdim da Beograd ubedljivo najvi?e daje u republi?ki buyet, ali ne smatram da je to lo?e. Ali ako uporedite buyet grada Beograda i buyet, na primer, Novog Sada, sa brojem stanovnika, vide?ete da je Beograd u mnogo lo?ijoj situaciji. Ali su?tina je da Beograd u ovom tranzicionom vremenu ima odre?ene prednosti u doga?anjima u odnosu na druge sredine. I to je karakteristi?no za sve zemlje u tranziciji. To se ne mo?e kontrolisati ni buyetom ni ne?ijom politikom, to se prosto de?ava.  Drugo, niko nije napravio analizu industrija koje su propale od 2000. godine do sada, po nekim karakteristi?nim gradovima u Srbiji. Mislim da bi rezultat te analize bio zaprepa??uju?i...

 

I ?ta bi pokazao?

 

- Pokazao bi da je u Beogradu do?lo do totalnog kraha industrije. Pogledajte metalsku industriju, Rakovicu, Novi Beograd, Zemun, pa pogledajte prehrambenu industriju koja je do?ivela velike probleme. Uzmite tekstilnu industriju, nekad je Beograd imao velika tekstilna preduze?a. Gde su ona sada? Pa uzmite hemijsku industriju, pa kozmeti?ku...

 

Ipak se smatra da ekonomska aktivnost u Beogradu nije zamrla. ?ime je to kompenzovano? Uslugama?

 

- Ako pratite evropske tokove, udeo industrije se u privrednoj strukturi polako ali sigurno smanjuje i ona ?e u 21. veku do?iveti sudbinu poljoprivrede u 20. veku. Zato ?to moderne industrije smanjuju broj zaposlenih, obim fizi?ke proizvodnje, a za Beograd je to idealno. I za druge gradove je to idealno. ?to se manjih mesta ti?e, ona moraju na?i u sektoru usluga neke neophodne specifi?ne stvari, sem onoga ?to u tom sektoru svuda mora da postoji. Ali ne klasi?nih usluga koje su dominirale do 2000. godine ? ugostiteljstvo, turizam, hotelijerstvo ? ne, danas imamo moderne poslove u domenu finansijskog in?enjeringa, finansijskih institucija uop?te, pa imate telekomunikacije, sve ?to je vezano za telekomunikacije, a ?to se zove informati?ko dru?tvo i kao vrhunac, bilo ?ta ?to je vezano za softver, od proizvodnje do primene.

 

Ali sve vam je to koncentrisano u Beogradu?

 

- Da, ali za?to? To je nelogi?no.

 

Pa to sam do?la da vas pitam: za?to?

 

- To treba da bude i u drugim mestima. Pitanje je koliko su ljudi razumeli ?ta treba da urade.

 

Mnogo toga je Beogradu i?lo naruku?

 

- Ja mislim da tu postoje tri elementa: prvo, bilo je jasno da ?e u industrijskom segmentu samo deo opstati; drugo, mi smo shvatili da moramo stvoriti uslove za ove nove aktivnosti, druga?iji ambijent od onoga kakav je bio industrijski. Zato smo mi Novom Beogradu dali prioritet jer drugde ni prostorno ni po infrastrukturi nismo imali mogu?nosti da stvaramo uslove za takve aktivnosti. Zato je Novi Beograd do?iveo bum i danas je beogradska op?tina na kojoj se najvi?e radi i koja nekad po prose?noj mese?noj plati prestigne Vra?ar. Mi smo kroz Generalni urbanisti?ki plan stvorili nove zone ? preko Dunava, uz Novosadski autoput i Ibarsku magistralu. Ono malo para ?to smo imali strahovito smo koncentrisali u izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture. Samo zbog novih poslovnih objekata i novih radnih mesta. Tako smo prve godine imali 600 000 kvadrata, a sada, prema procenama, imamo 1,2 miliona kvadrata poslovnog i stambenog prostora.

 

Izgleda da se u Beogradu gradi sa?uvaj bo?e. Ho?e li mu sve to trebati?

 

- Naravno, sve ?e trebati Beogradu.

 

A neko ka?e da se tu i peru pare?

 

Kako? Ja ne znam. Na?ite koje firme ovog trenutka grade u Beogradu, to su najve?i svetski investitori, ako su to firme koje peru pare onda ja ne znam. Znate ko je najve?i investitor u Beogradu? Izraelske firme. Svaka druga zgrada koja se u ovom trenutku gradi u Beogradu, gradi se od izraelskog kapitala. Mo?da neko zna bolje od mene, ali prema onome ?to ja znam to su ozbiljne investitorske firme koje grade svuda po Evropi i vrlo lepo sara?uju sa EBRD.

 

U gradnji poslovnog prostora u?e??e stranih firmi je preko polovine?

 

- Sigurno. Dominantno. Znate ko se nama sada najvi?e javlja? To su banke koje su se ovde formirale i ?ele da zajedno sa odre?enim investitorima plasiraju svoj novac. Vi znate da mi u Beogradu imamo 450 vrlo atraktivnih lokacija, koje su u neka davna vremena date nekima a nisu iskori??ene i vrlo je te?ko po zakonu to oduzeti, iako stalno pretimo i pritiskamo da se investira. Oni sada poku?avaju sa bankama i stranim investitorima da naprave odre?ene aran?mane da bi na tim mestima bilo investirano. Vrlo je interesantna i teza da je kod nas ure?enje gra?evinskog zemlji?ta skupo. Ja na to imam vrlo jednostavan odgovor: smatra?u da je skupo onog trenutka kad mi zemlji?te budemo ponudili, a niko se ne javi. Uvek dobijamo ve?u cenu od po?etne.

 

U odnosu na ostalu Srbiju i sa stambenom izgradnjom odli?no stojite?

 

- Pa, jeste. Ali ja sam nezadovoljan. U ovom trenutku Beogradu nedostaje ?etrdesetak hiljada stanova za srednju klasu. Sada imate problem da su stanovi preskupi za srednju klasu.

 

Agencije za nekretnine tvrde da nema trgovine?

 

- Da, oni su isto interesantni. Stalno vi?u da nema trgovine, a jedini porez koji smo

naplatili duplo vi?e od plana je porez na promet nekretnina.

 

Od 1990. godine do 2003. godine zna?ajno se smanjio broj radno sposobnog stanovni?tva u centralnoj Srbiji za skoro 170 hiljada, a pove?an je u Vojvodini i u Beogradu. Slutim da je Beograd, sem ?to je vukao radno sposobno stanovni?tvo, privla?io i obrazovaniju radnu snagu.

 

- Vi zaboravljate jo? jednu vrlo va?nu ?injenicu. Mnogo te radno sposobne radne snage napustilo je zemlju. A Imate jo? jedan podatak koji ne mo?ete tako lako izvu?i iz statistike: Beograd je promenio svoju strukturu stanovni?tva.

 

Nabolje ili nagore?

 

- To ne mo?ete tako ocenjivati. Ali mislim ? nagore. ?ta se Beogradu desilo: umesto trista hiljada mladih ljudi koliko je oti?lo iz Beograda, dobili smo 300 000 izbeglica. I to ne mislim u negativnom kontekstu nego, jednostavno, izbeglice su i razli?itog socijalnog statusa i godina starosti, tako da nemate adekvatnu radnu snagu. ?ta je Beograd izgubio: naj?kolovaniji deo stanovni?tva i to najva?niji, in?enjerski kadar.

 

Imate li egzaktne podatke o tome ili samo slutite?

 

- Ja to znam. Znam da je iz generacija Elektrotehni?kog, Gra?evinskog, Ma?inskog fakulteta 60 odsto ljudi vani. Iz moje generacije, koja ?ak i nije bila tako zahva?ena tim talasom, dosta ih je oti?lo.  Umesto njih, do?lo je stanovni?tvo koje nije edukovano za ono ?to nama treba. Danas se prvi put u Beogradu javljaju dve vrste problema pri zapo?ljavanju. Prvo, imate ogroman problem gra?evinskih radnika, u Beogradu mladog ?oveka da naterate da radi u gra?evinskoj firmi gotovo je nemogu?e. Drugo, tehni?ka inteligencija je u velikoj meri napustila zemlju, a po?to je ta na Zapadu vrlo skupa radna snaga ovde jevtinija, mi bismo imali mnogo vi?e investicija kad bi imao ko da radi.

 

Vi se kao sva lokalna samouprava zala?ete za finansijsku decentralizaciju?

 

- Zala?em se za finansijsku decentralizaciju iz vrlo prostog razloga: ube?en sam da pamet manje grupe ljudi nikada nije ve?a od pameti ve?e grupe ljudi.

 

Da, ali kako bi Beograd gledao na administrativnu decentralizaciju Srbije, na to da sva dr?avna administracija ne bude u Beogradu?

 

- Verujte mi, za nas bi to bilo fantasti?no...

 

Koliko profitirate iz toga ?to je sve koncentrisano u Beogradu?

 

- Ne, mi od toga imamo ?tete. Re?i ?u vam vrlo prosto, to je tipi?na zabluda. Ovaj grad ima ogromne tro?kove zato ?to je sva administracija ovde. Od toga da ne pla?a svoje obaveze...

 

Ko ne pla?a svoje obaveze?

 

- Dr?avne institucije ne pla?aju, od komunalnih usluga do kori??enja gra?evinskog zemlji?ta.

 

A koliko vam duguju?

 

- Puno para, ali to nije va?no.

 

Uverena sam da Beograd dobija time ?to je ovde sme?tena sva dr?avna administracija?

 

- Ne, kad izra?unate koliko je to u strukturi plata, po?to je to jedino va?no, to nije neki zna?ajan prihod Beograda i ?to se nas ti?e, ne bismo ni?ta imali protiv toga da se administracija decentralizuje. Za izgradnju infrastrukture za institucije te vrste Beograd mora da ulo?i ogroman novac Beogra?ana. Svim tim institucijama vi morate obezbediti besprekornu infrastrukturu: od vojske, policije, tu?ila?tva... U to morate ulagati novac Beogra?ana, ne mo?ete neki drugi novac. Kad bi se sve to izra?unalo, nisam siguran da Beograd tu ima neki dobitak. Ve?ina dr?avnih institucija je najve?i du?nik beogradskih komunalnih sistema. Ali mi o tome ne pri?amo. Nemam nikakvu dilemu da Beograd od toga ima ?tete.

 

To je za mene iznena?enje.

 

- Znate ?ta mi je najbolji pokazatelj. Pogledajte koliko je ove godine iz republi?kog buyeta ulo?eno u beogradsko zdravstvo, a koliko u druge delove Srbije, koliko je ulo?eno u putnu infrastrukturu, a koliko u druge delove Srbije. Kad biste napravili analizu, mislim da biste se tek tada iznenadili.

 

Du?ko Radovi? je rekao da se raditi mo?e bilo gde, ali ?iveti se mo?e samo u Beogradu. Sad ispada da se i raditi mo?e samo u Beogradu jer je privreda Srbije gotovo zamrla svuda sem u Beogradu, pa se i radno sposobno stanovni?tvo kre?e prema glavnom gradu?

 

- Ima tu logike. Ali ja mislim da Srbiji ne nedostaje radno sposobno stanovni?tvo. To nije problem nego je problem za?to tamo nema rada. To je vrlo interesantno pitanje.

 

?ta je moja teza, da investicije idu u Beograd, da su uslovi za posao bolji, a jesu, ako vam je centar telekomunikacija ovde, ako vam je centrala elektroprivrede ovde...

 

- Nisu vam dobri primeri. Vi imate deo telekomunikacija u Beogradu, ali 80 odsto telekomunikacija vam je u celoj Srbiji.

 

Isto napredujete ako ste elektroin?enjer u centrali Telekoma Srbija u Beogradu i ako ste u Kraljevu?

 

- Naravno, kakva je razlika? U celom Telekom-sistemu, u celom elektroprivrednom sistemu imate jo? samo administraciju koja je teret. A aktivni profesionalni deo je potpuno raspore?en po celoj zemlji. Zatim, imate velike sisteme koji su potpuno izme?teni iz Beograda.

 

Recimo?

 

- NIS. Ja u tim parametrima ne razmi?ljam. Meni su bili sme?ni razgovori gospodina Bojana Pajti?a sa gospodinom Ko?tunicom.

 

S obzirom na podelu privatizacionih prihoda, nije bilo sme?no?

 

- Dobro, ali ne?e Beograd propasti zbog toga. Na?i ?emo mi ne?to drugo. Republika nama nije prebacivala ni zakonom odre?enih pet odsto od privatizacionih prihoda, tek nedavno su nam te pare prebacili i to je vrlo korektno.

 

Pa kad ve? imate puno para?

 

- Mi nemamo puno para. Kako imamo puno para? Evo ovako, Beograd ima buyet 450 miliona evra, a Zagreb koji je upola manji vi?e od 880 miliona evra, a vi vidite ?ta sve treba da se desi u Beogradu, a ?ta u Zagrebu. ?ta to zna?i: mi imamo puno para? Prema ?emu? Prema potrebama, prema onome ?to treba da uradimo u ovom gradu?

 

Prema ostalim gradovima i op?tinama u Srbiji?

 

- Ni to nije ta?no. Mi smo negde u sredini.

 

Ko je bolji od vas?

 

- Napravite analizu. Iznenadi?ete se. Mi smo napravili analizu.

 

Ho?ete mi dati njene rezultate?

 

- Ne?u. Zato ?to mi se stra?no svi?a ova pri?a. Ho?u da sednem sa nekim iz vlasti da napravimo ozbiljnu analizu ?ta to zna?i da neko ima malo, a neko mnogo para. Imate jako siroma?nu Srbiju i njoj treba pomo?i, imate one koji dobijaju neopravdano mnogo, mislim da je Beograd negde u sredini.

 

Ko neopravdano ima vi?e?

 

- To nikad ne govorim. Jeste li vi mene ?uli da tako ne?to govorim. Dobro, drugi neka govore. Poku?ao sam kolegama iz lokalnih samouprava da objasnim da Beograd ne?e propasti ako mu uzmu 200 miliona dinara na ime transfera republi?kog buyeta. Ne razumeju da je PDV-om svima nama buyet prakti?no drasti?no umanjen, ali shvati?e na kraju godine. Mi ranije nismo pla?ali porez na promet komunalnih usluga, a ove godine ?e samo Beograd na ime PDV-a platiti 3,5 milijarde. Kad izra?unaju, vide?e da nisu ba? tako profitirali kako su mislili. Beograd je uspeo da ove godine svoja sredstva odr?i skoro na nivou prethodne godine. Ima dva prihoda koja su iznad projektovanih: porez na promet nekretninama, a drugo je naknada za ure?enje gra?evinskog zemlji?ta. Svi drugi poreski prihodi su nam na nivou projektovanih. Ipak, u pregovorima sa MMF-om smo prihvatili da ove godine ne potro?imo ?etiri milijarde dinara da bismo pomogli dr?avi. Mi smo svoj doprinos dali. Od nas se s jedne strane tra?i da ?tedimo, a sa druge strane da cene energenata rastu, a da cene komunalnih usluga i saobra?ajnih usluga koje su najjevtinije na svetu ostanu iste. Ja tvrdim i jo? me niko nije demantovao, da je beogradski saobra?aj najjevtiniji na svetu, ne u Evropi nego na svetu. Kad razgovaramo sa MMF-om, onda se vra?amo na statistiku, na makroekonomsku politiku, na to kako uti?e ono ?to se de?ava u lokalnim samoupravama na doga?anja u zemlji. Imam velike primedbe na to, mislim da se to ne meri na adekvatan na?in, da se ?ak ni inflacija ne meri na adekvatan na?in...

 

Mislite da je ni?a nego ?to se tvrdi?

 

- Da. Mislim da statistika to ne radi na najbolji na?in, ali nemamo prilike ni sa kim o tome da razgovaramo. Ja verujem da je inflacija manja nego ?to ?e biti izra?unata po tehnologiji po kojoj se sada ra?una, ne mnogo manja ali manja, jer uticaj komunalnih usluga nije onakav kakvim se prikazuje u poga?i koja kreira rezultat. Ne mo?ete da objasnite da cena autobuske karte u Beogradu nije 20 dinara, nego 8,2 dinara jer 85 odsto ljudi ulazi sa markicom u autobus. I kad kreirate prose?nu cenu jedne karte, morate da po?ete od toga.

 

Kako vi obja?njavate da su strani investitori, kad investiraju u turizam u Srbiji, recimo u hotele, slabo zainteresovani za Zlatibor i Kopaonik, a veoma za Beograd, a drugo, i po prose?nom broju no?enja po turisti Beograd ima bolji rezultat nego devedesetih godina?

Vi ovde imate politi?ki turizam, ?ta?

 

- Nije samo to. Imamo raznog turizma. Pogledajte ?ta se sve de?avalo u Beogradu, to je bio deo na?e politike...

 

E, pa to je ba? pitanje: da li sve to treba da se de?ava u Beogradu?

 

- Znam, ali ko kome brani da to isto radi. Mi smo se borili.

 

Pa iza toga ?esto stoje i politi?ke odluke dr?ave?

 

- Da, ali da biste do?li do toga, vi isto morate ne?to da ulo?ite. Ni?ta vam ne pada sa neba. Beogra?ani su ulo?ili u Arenu 40 miliona evra. Krajem 2001. godine Zoran ?in?i? je mene pozvao i rekao: Zna? ?ta, ako vi to ne preuzmete Arena nikad ne?e biti gotova. Pitao sam ho?emo li dobiti neke pare, bar malo Republika da nam pomogne. Naravno, uvek nam svi obe?aju, a ?in?i? je bio tvrd na obe?anjima: Pa dobro, vide?emo. Nisu nam ni dinara dali do danas, ali mi smo Arenu zavr?ili. Za?to? Zato ?to znamo da ?emo sa Arenom stvoriti neke druge uslove.