Biće tuđe, ali ga ne damo

Za najvažnije državno pitanje u ovom trenutku građani Srbije, prema rezultatima NIN-ove telefonske ankete, smatraju Kosovo. Ono se našlo na ubedljivom prvom mestu (43,5 odsto) daleko ispred ekonomije (10 odsto) ili ulaska u EU (4,5 odsto).

Uprkos toma što je prošlog meseca kada je odobren početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju iz EU stiglo uveravanje da će brzina napredovanja zavisiti pre svega od reformi, zakonskih okvira, primene Ustavne povelje i saradnje sa Haškim tribunalom, većina građana (57,5 odsto) veruje da će evropske integracije biti uslovljene upravo ishodom pregovora o Kosovu. “Uvek će naći razlog da ne uđemo u EU”, kaže Miško Bakić privatnik iz Beograda.

Manji broj građana veruje da to neće biti prepreka pregovorima (32 odsto) ili bar ne toliko koliko haški begunci. “Više zavisi od Karayića i Mladića” (Natalija Bogdanović, elektrotehničar energetike iz Žirovnice kod Batočine).

Predstojeći pregovori o Kosovu podelili su političare i analitičare na one koji pokušavaju da spasu što se spasti da i one koji smatraju da se ništa više ne može učiniti i da je najbolje da Srbija sama odustane od svega.

U odgovoru na pitanje – šta očekujete od pregovora o budućem statusu Kosova, hoće li biti nezavisno ili će Srbija uspeti da sačuva suverenitet, najveći broj anketiranih izjavio je da ne gaji prevelike nade. Wih 48 odsto očekuje da će Kosovo biti nezavisno, 32 odsto da će Srbija sačuvati suverenitet na toj teritoriji, a svega 6 odsto veruje u status – “između nezavisnosti i autonomije”.

“Ne očekujem ništa, prodali su Kosovo i pustili te aždaje da dođu tamo”, kaže domaćica iz Skobalja kod Smedereva. “Nametnuto rešenje na koje ćemo morati da pristanemo”, smatra četrdesetosmogodišnji profesor istorije iz Beograda. “Ne očekujem ništa, dok god komšija rešava problem komšiji u kući nema napretka”, trgovac iz Bajine Bašte.

Istovremeno pitanje da li je podela dobro rešenje ili Albancima ne treba prepustiti nijedan deo teritorije, izaziva sasvim drugačije reakcije. Isti ispitanici koji se ne nadaju ničem boljem do nezavisnom Kosovu odgovaraju da teritoriju ne treba prepustiti (61 odsto), a samo njih 30 odsto da je podela dobro rešenje. Pre šest godina, uoči početka rata, januara 1999. godine znatno više građana držalo se stava da Albancima ne treba prepustiti teritoriju (84,5 odsto) i znatno manje da je podela prihvatljiva (13 odsto).

U slučaju da se proglasi nezavisnost Kosova, Srbi sa Kosova naći će se u još gorem položaju. Wihovi sunarodnici u Srbiji uglavnom smatraju da će biti nemira(37,5 odsto), a zatim da će se Srbi u tom slučaju iseliti (29,5), ali ako dođu u Srbiju treba da budu spremni na izjave: “Da se isele ovde kod nas i da nam budu za vratom” (pravnica iz Aradca kod Zrenjanina).

Šta god o njima izjavljivali u Srbiji, Srbi sa Kosova u prvom redu ostavljaju utisak ljudi prepuštenih samima sebi. Tačno polovina ispitanika odgovorila je da ne zna ko najbolje zastupa interese Srba sa Kosova, 12 odsto smatra da te interese najbolje zastupaju sami Srbi sa Kosova, 7,5 navelo je SRS, 7 odsto Vojislava Koštunicu, 6 odsto Borisa Tadića, a 3,5 odsto Vladu Srbije.

Iako ne bi prepustili teritorije, dok procenjuju da će Kosovo biti nezavisno, anketirani su u najvećem broju odustali od ideje o oružanom sukobu. Spremnost da Kosovo brani po svaku cenu, odnosno da se ide u rat pokazuje 21 odsto ispitanika. U martu 1999. godine bilo ih je 69,5 odsto. Da ga treba braniti, ali ne zna da li bi učestvovao u ratu odgovorilo je 28 odsto. Najveći broj anketiranih, 45 odsto, smatra da ne treba braniti Kosovo. To je gotovo pet puta više nego što je ovaj stav zastupalo januara 1999. godine (9,5 odsto), marta iste godine 18 odsto je smatralo da ne treba braniti Kosovo.

“Već je izgubljeno, nema šta da se brani” kaže dvadesetpetogodišnji inženjer prehrambene tehnologije iz Gornje Vrežine kod Niša, 25 godina.

“Mi smo u svim odbranama pukli”, smatra šezdesetogodišnji Miroslav Kapor, tehnolog iz Beograda. “Ne treba braniti Kosovo, treba brinuti o natalitetu”, misli profesor fizike iz Beograda.

Oko toga šta bi hteli kosovski Albanci, danas će se većina složiti da je to isključivo nezavisnost. Ideju da bi oni pristali na autonomiju u okviru Srbije u ovom istraživanju zastupa 12 odsto anketiranih, toliko ih je ostalo od 31,4 odsto, koliko je verovalo u to rešenje 1999. godine. Ubedljivo najveći broj (78 odsto) smatra da je to rešenje neprihvatljivo za Albance. Objašnjenja su realistična: “Političari ne bi, narod bi” kaže Aleksandar Mihajlović, penzioner iz Beograda. “Ne bi pristali, oni su ludi i naoružani”, poljoprivrednik iz mesta Rvati kod Raške. “Malo je onih koji bi pristali, ali takve pojede mrak”, Qiljana Petrović, domaćica iz Suseka kod Beočina,70 godina.

“Pristali bi, ali kad bi ih naterali kao nas”, inženjerka u penziji iz Beograda, 70 godina. “Moraće da pristanu, ni svetu ne odgovara nezavisno Kosovo”, Miško Bakić iz Beograda, 54 godine.

Uprkos tome što anketirani od pregovora ne očekuju previše, a najviše ih smatra da će konačan ishod biti nezavisno Kosovo, rejting političara koji se zalažu za tu nezavisnost izuzetno je loš. Podržava ih samo 16 odsto, dok je 72,5 odsto izrazilo negativan stav. “To nisu političari, to su obične mlatišume”, kaže službenik u penziji iz Petrovca kod Pirota, 78 godina. “Treba ih uhapsiti, to su neprijatelji države”, Qubiša Jovanović, železničar u penziji iz Beograda. “Mislim da ne postoji takav to može samo nenormalan”, komercijalista u penziji iz Zrenjanina.

U međuvremenu, u toku su rasprave i svađe o pregovaračkim timovima i strategiji pregovora. Pokušaji vlade da postavi platformu pregovora, ma koliko bili napadani u političkim krugovima, očigledno nailaze na mnogo bolji odjek kod ispitanika. Gotovo polovina anketiranih (49 odsto) veruje da će ovaj tim biti uspešan na pregovorima. Poverenje im je uskratilo 37,5 odsto.

Nepoverenje u međunarodnu zajednicu i gorka iskustva iz prošlosti učinila su da se pregovori očekuju sa zebnjom. Ukoliko Srbija ne prihvati ishod pregovora o Kosovu, najveći broj (63,5) smatra da je moguće da ponovo budemo zemlja pod sankcijama. Tek 29,5 misli da neće biti sankcija. Vredi spomenuti odgovore građana koji o sankcijama misle na sasvim neuobičajen način – “neće biti sankcija, videli su da su pogrešili sa sankcijama”, poljoprivrednik iz mesta Čumić kod Kragujevca, 50 godina. “Uvešće sankcije, kada su bile sankcije bolje smo živeli”, kaže nezaposlena tekstilna radnica iz Dimitrovgrada, 55 godina.

Ratifikovanje sporazuma o tranzitu NATO trupa početkom meseca izazvalo je veoma oštre reakcije. Ministarstvo inostranih poslova poručilo je tada da je SCG ovim potezom učinila veliki korak ka evroatlantskim integracijama, ali to javnosti nije zvučalo dovoljno uverljivo. Činjenica da je snagama NATO-a dozvoljeno da s pratećom opremom prolaze kroz zemlju bez naknade, dok neke usluge možemo da naplatimo po najnižoj ceni, nije najsrećnije objašnjena izjavom Vuka Draškovića da se ovim sporazumom SCG stavlja u partnerski odnos s Alijansom. Javnost je ostala duboko podeljena, prema rezultatima ankete malu prednost imaju oni koji misle da će to poboljšati odnose sa međunarodnom zajednicom (45 odsto), dok 42 odsto smatra da je ovaj sporazum udarac na dostojanstvo zemlje. “To je početak kopnenog napada” kaže Bratislav Branković automehaničar iz mesta Korman kod Aleksinca 35 godina. “Mi smo klekli, više nismo nezavisna država”, smatra Vukosava Vasković, domaćica iz Subotice. “Trebalo je da narod odluči”, Slobodanka Bošković, domaćica iz Bele Palanke.