Demoni plešu sami

Povezati jedan provokativan američki bend koji je ponikao u malom učmalom gradiću u državi Lujzijana, sa Vladom Republike Srbije, uopšte nije lako. To ne znači da nema spretnih i logički okretnih. U saopštenju Demokratske stranke Srbije povodom subotnjeg koncerta grupe “The Residents” na Kolarcu, javnosti je objašnjeno da je taj bend “poznat po albumu Rokenrol Trećeg rajha, nastupima u crnom, pod maskama, sa iščupanim srcem na dlanu”. Da stvar bude još gora, ovu “demonsku svetkovinu Ministarstvo je upriličilo baš na veliki pravoslavni praznik Krstovdan”. Zloslutan je zaključak odeljenja za pop kulturu DSS-a da u Srbiji, “vlada i njeno resorno ministarstvo pomažu ili možda čak koncipiraju angažmane onih ljudi koji šalju zabrinjavajuće poruke”.

Ipak, ako se malo istraži sumnjivo delovanje ovih konspiratora i provokatora zvanih “The Residents” njihov demonizam bi se u stvari pre mogao nazvati vragolijama. Članovi ovog američkog benda, poznati po pomerenom, montipajtonovskom smislu za humor, od kraja šezdesetih, kada su osnovani, uspešno sakrivaju vlastiti identitet. Legenda kaže da ih je četvorica i da su se upoznali u srednjoj školi, u jednoj američkoj palanci gde ih je spojila zajednička fasciniranost DŽejmsom Braunom i Selindžerovim “Lovcem u žitu”. Iako lišeni bilo kakvog muzičkog obrazovanja, to ih nije omelo u pravljenju karijere velikih pop mistifikatora koji su nastupali uglavnom sakriveni iza zavese ili pod maskama, od kojih su kostimi sa očnim jabučicama i cilindrima postali njihov zaštitni znak. Inspirisani više vizuelnim strujanjima 20. veka nego muzičkim (veliki su poštovaoci nadrealista i Mana Reja) vremenom su uspeli od svojih nastupa da naprave scensko-muzički spektakl kabaretskog tipa, eksperimentišući i muzički i vizuelno. Rečju, u pitanju su, možda već i precvali (doduše, to ćemo teško utvrditi) muzički ekscentrici koji su ovoliku pažnju javnosti, kako muzičke, tako i političke, privukli uglavnom zato što je koncertni život u Srbiji, blago rečeno, penzionerski, a stranački malo preteran i invazivan.

I da li su u pitanju opasne ideologije i sumnjiva delovanja? Prema rečima Divne Vuksanović, kulturologa, jedna od posledica demokratizacije je bogatstvo muzičke scene gde postoji mnoštvo žanrova i muzičkih opcija. “Iako nijedan kulturni događaj nije vrednosno neutralan, ne treba ih poistovećivati sa konkretnim političkim ideologijama ili religioznim porukama. Oni su tu samo da problematizuju i postave neka pitanja. Sumnjam da bilo koji takav događaj može da bude protumačen sa uskog stranačkog aspekta.”

Drugim rečima, “The Residents”, vlada i DSS moraće da koegzistiraju i svako će imati podjednako pravo da izrazi vlastite stavove. Po nekoj neformalnoj proceni “The Residents” su tu verovatno najpopularniji. A njihov satanizam je zabrinjavajući isto koliko i predstava “Faust” koja se daje u Narodnom pozoruštu.