Ne priznajem srpske zločine

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izreklo je presudu za ubistvo 200 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara. Većina optuženih je osuđena na maksimalne kazne, onako kako je Tužilaštvo za ratne zločine to i tražilo.

Zanimljivo je da je Haški tribunal godinama tragao za izvršiocima ubistva na Ovčari. Karla del Ponte je ranijem državnom tužiocu Đorđu Ostojiću dala osam kutija materijala i trake sa 18 sati snimljenog sadržaja koje je Vladimir Vukčević pregledao, kao Ostojićev prvi zamenik i šef krivičnog odeljenja republičkog tužilaštva, i rešio da pokrene postupak.

“Tako je došlo do toga da me predlože za tužioca za ratne zločine. Izabran sam u julu 2003. godine a tome je doprinela i činjenica da sam još u Okružnom tužilaštvu procesuirao slučaj Sjeverin, vezan za otmicu i ubistvo Muslimana. Počiniocima su izrečene maksimalne kazne zatvora”, kaže Vukčević u razgovoru za NIN.

“Hag nam je ukazao na trojicu eventualnih izvršilaca zločina u Ovčari a mi smo procesuirali dvadeset jednog. Jedan od njih je u međuvremenu izvršio samoubistvo. Dvojica egzekutora dobila su status svedoka saradnika što je bio jedini način da dođemo do procesno validnih podataka o ostalim egzekutorima.”

Ipak, čini se da uživate veći kredibilitet kod međunarodnih faktora nego što je slučaj na domaćem terenu.

- Uvek je teže dokazati se kod kuće. Zaista smo prvo zadobili kredibilitet kod Haškog tribunala koji je i najkompetentniji da ocenjuje naš rad jer ima pravo uvida i nadzora. Oni u svakom momentu mogu da nam oduzmu slučaj ukoliko procene da ne radimo profesionalno. Pored toga što su nam omogućili neposredan pristup, dali su nam i šifru kojom direktno ulazimo u njihovu dokumentaciju što je znak poverenja, podrške i respekta. Sada se sva saslušanja koja haški istražitelji ovde vode, dešavaju u prostorijama našeg tužilaštva i uz prisustvo mog zamenika. Osim zvaničnika Tribunala, tu su i druge, ne manje važne, ocene našeg rada. Posebno bih istakao one koje su dali Nikolas Barns, Žan-Rišar Prosper i Mauricio Masari.

Dok vas hvali, Karla del Ponte je državu žestoko kritikovala zbog toga što Karayić i Mladić još nisu uhapšeni.

- Prema informacijama kojima raspolažem, njen izveštaj je delimično ublažen. Siguran sam da je slučaj Ovčara tome doprineo.

Da li se približavamo raspletu priče da li će Karayić i Mladić biti uhapšeni brzo kao što to neki najavljuju?

- Blizu smo, nećemo dozvoliti da pojedinci ugrožavaju budućnost čitavog naroda.

Od političkih stranaka kod nas su presudu za slučaj Ovčara javno kritikovali jedino radikali. Pretpostavljam da je to za vas očekivano?

- Trpim udare koliko od Nataše Kandić, toliko i od radikala. Ona je prva napala moju optužnicu govoreći da je selektivna i da štitim JNA. Naš hendikep je što ne možemo da koristimo saznanja iz pretkrivičnog postupka i ne možemo da odgovaramo javno na ovakve tvrdnje. Isto tako, mislim da i radikali moraju da osude zločin i ja ne sumnjam da će oni to učiniti. Kritika da se sudi samo Srbima je isprazna i ne vredi je komentarisati. Svaki narod treba da sudi “svojima” jer izvršioci često tvrde da su činili zločine u ime svog naroda. Ne priznajem da su zločin činili Srbi, činili su to pojedinci sa imenom i prezimenom. Sada se već jasno vidi i o tome svedoči veliki broj slučajeva da je reč o ranije poznatim kriminalcima pogotovo što se pripadnika paravojnih jedinica tiče. Glavni motiv paravojnih formacija bila je pljačka. Jedan od okrivljenih u slučaju Zvornik je svedočio o tome kako je jedan “proslavljeni” kapetan noću čamcima prebacivao belu tehniku u Srbiju – dali smo mu da obučava vojsku a onda smo ga uhvatili u krađi, rekao je.

Od početka naglašavate izuzetnu saradnju sa Haškim tribunalom i glavnom tužiteljkom. Kako objašnjavate dozvolu suda da se Haradinaj bavi politikom dok odsustvuje iz Haga i to što su oslobođeni krivice LJimaj i Musliju?

- Mi imamo profesionalnu i dobru saradnju sa Tužilaštvom u Hagu, sud je drugi organ, sa njim ređe komuniciramo. Tužilaštvo je bilo protiv puštanja Haradinaja i protiv oslobađajuće presude za LJimaja i Musliua. Mogu samo da kažem da takvim presudama Hag šalje lošu poruku javnosti u Srbiji. Ali, sačekajmo konačnu odluku po žalbi Tužilaštva.

Još prošle godine naivno ste verovali da će se u Tribunalu ozbiljno suditi kako Haradinaju, tako i Tačiju i Čekuu. Priznajete li zabludu?

- Ovo tužilaštvo učestvovalo je u prikupljanju dokaza protiv Haradinaja. Za ostale priču je otvorio bivši ministar pravde Vladan Batić pa smo i mi nastavili u tom pravcu. Ubrzo je, međutim, postalo jasno da je teren klizav i da ne možemo da prikupimo dovoljno validnih dokaza. Kad je Haradinaj uhapšen, Batić je izjavio – neka se pripreme Čeku i Tači. Činjenica je da je neko odgovoran za mnoge zločine počinjene od strane OVK na Kosovu i Metohiji.

U međuvremenu Haški tribunal nije prihvatio video- materijal i materijalne dokaze koji su bili ključni u slučaju ubistva i spaljivanja srpskih civila u selu Klečka, a koji dokumentuju krivicu nedavno oslobođenog Fatmira LJimaja?

- Ne mogu da govorim u ime Tribunala ali znam da intenzivno i dalje rade na našoj teritoriji i stalno traže da im omogućim susrete sa pojedinim svedocima. Hag je završio sa podizanjem optužnica, sve ide nacionalnim sudovima u regionu. Mogu samo da vam kažem da nas zanima Klečka i da radimo kako na tom slučaju, tako i na svim slučajevima gde se sumnja da su izvršeni ratni zločini. Zato hoću da istaknem sve bolju i bolju saradnju sa Unmikom. Mi nemamo pristup ni ingerencije na teritoriji Kosova ali nam Unmik odskoro omogućava da i te kako budemo prisutni. Postoji ideja da moj zamenik prisustvuje suđenjima na Kosovu. Očekujem da će nam to brzo biti odobreno.

Kako je moguće da kod nas još nije donet zakon o zaštiti svedoka i koliko ta činjenica dodatno otežava vaš rad?

- Nama su propisi koji su uveli instituciju svedoka saradnika mnogo pomogli ali očekujemo donošenje zakona o zaštiti učesnika u postupku. LJudi se plaše, ovde nikom ništa ne može da se garantuje. Ipak, nekako uspevamo da ubedimo ljude najčešće jednostavnim objašnjenjem da je njihovo svedočenje jedini način da pravda pobedi. Naš kredibilitet raste zbog profesionalnog i poštenog postupanja. Javljaju nam se policajci, očevici raznih zločina jer imaju potrebu da se rasterete.

Dokle se stiglo u vezi sa Batajnicom i leševima iz hladnjače?

- Devetoro što bivših, što aktuelnih policajaca je pod istragom. Rekoh, sami nam dolaze policajci koji nisu činili zločine u želji da svedoče jer ističu da se osećaju kao saučesnici. Od ključne je važnosti saradnja sa Unmikom koji nam je već omogućio da saslušamo očevice. Oni na početku nisu želeli da razgovaraju sa nama ali bili smo uporni i uspeli da ih ubedimo. U početku samo nekolicinu Albanaca koji su izgleda bili dovoljno uticajni i koji su nagovorili druge da svedoče.

Kako su uhapšeni Škorpioni?

- Mi smo nešto ranije videli film i počeli da pratimo egzekutore ali nismo očekivali da će DŽefri Najs u Hagu da pusti snimak. Zbog toga smo iste noći krenuli u akciju hapšenja i MUP i BIA briljantno su izveli operaciju.

Donedavno ste tvrdili da vaša saradnja sa policijom nije zadovoljavajuća. Da li su se stvari u međuvremenu promenile? Takođe, činilo se da ni ministar Stojković ne krije zamerke na vaš račun?

- Ja sam policiji jedino zamerao to što oni nisu pokazivali inicijativu ali je činjenica da su uvek do kraja sledili naša uputstva. Činjenica je takođe da rade u izuzetno teškim uslovima, da imaju probleme smeštaja, da ih je brojčano malo i da ne dobijaju stimulanse iako po zakonu imaju pravo na duple plate. Mislim na ljude iz Službe za otkrivanje ratnih zločina pri MUP-u Republike Srbije. Uverio sam se da ne uživaju odgovarajući tretman. Pre sastanka posvećenog hapšenju osumnjičenih za slučaj Batajnica Dragan Jočić i ja smo se prvi put sreli, dobro sarađujemo i među nama nema nesporazuma. Sa ministrom Stojkovićem Tužilaštvo je uspostavilo odličnu saradnju.

U toku je izlazna strategija Haškog tribunala – koliko predmeta će vam biti ustupljeno i imate li dovoljno ljudi da sa njima izađete na kraj?

- U sklopu izlazne strategije Tribunala očekujem određen broj predmeta iz istrage. Primamo još jednog pomoćnika tužioca jer se otvorio novi posao oko logistike dovođenja svedoka iz unutrašnjosti, rada sa njima, ubeđivanja da svedoče. U Haškom tribunalu velika ekipa ljudi radi na zaštiti svedoka dok mi sve to ovde sami radimo. Uložili smo mnogo vremena i truda da ohrabrimo svedoke da se odazovu sudskom pozivu za slučaj Lora. Svi su došli. Zanimljivo je da je Nataša Kandić iz najboljih namera tražila da ih prevezemo avionom i da im obezbedimo dnevnice. Ali mi nismo Hag. Uspeli smo da im obezbedimo autobus i policijsku pratnju.

Kako ocenjujete regionalnu saradnju – sa tužilaštvima Hrvatske, BiH i KiM?

- Sa Hrvatima je saradnja iz dana u dan sve bolja. Mladen Bajić (državni tužilac Republike Hrvatske) i ja prepoznali smo se kao profesionalci. Mi smo im ovde sakupili sve svedoke za Loru i ubedili ih da svedoče. Upravo sam razgovarao sa kantonalnim tužiocem iz Tuzle jer nas zanimaju zločini koji su tamo počinjeni. Saradnja nije tako intenzivna kao sa Hrvatima ali napredovaćemo jer smo svi u regionu svesni da bez nje neće biti pomaka. Za sada činjenica je da mi prednjačimo u regionu po tom pitanju što je i ocena Karle del Ponte. Na KiM je Albancima bilo omogućeno da sami tuže i sude ali oni nemaju profesionalni kadar pa sada to radi međunarodno tužilaštvo.

Stiče se utisak da se regionalna saradnja ipak svodi na jednostranu saradnju u kojoj ste vi najkooperativniji.

- To pokazuje odlučnu želju našeg društva i nas da se obračunamo sa zločinom. Mi smo od Hrvata zatražili spisak Srba za kojima je raspisana poternica. Oni su nam odgovorili da su spiskovi zajednički i da nemaju posebno odvojene spiskove Srba. Taj odgovor ne zvuči uverljivo pogotovo što bi samo jedna za to ovlašćena osoba identifikaciju mogla da završi za nekoliko sati pregledajući navodno zajednički spisak. U predmetu Škorpioni zatražio sam pomoć u identifikaciji žrtava. Pre njih smo identifikovali tri žrtve iako je Tužilaštvo BiH obećalo da će nam pomoći. Činjenica je da smo upućeni jedni na druge i da moramo sarađivati u interesu pravde.

Kako sarađujete sa Vojskom?

- Saradnja je počela dobro i videćemo kako će da se razvija. Neki dogovori su postignuti. Pripadnici vojne bezbednosti po prirodi svog posla raspolažu najvećim brojem informacija koje nas zanimaju. Uredno su vodili ratne i operativne dnevnike. Već smo dobili deo dokumentacije, pogotovo za predmet Ovčara.

Imate li osećaj da država ozbiljno stoji iza vašeg rada?

- Podrška države nam je neophodna i mi smo je dobili. Imao sam susrete i sa predsednikom i sa premijerom Srbije. Nema sumnje da su obojica potpuno odlučni u nameri da se zločinu stane na put, ma ko da ga je počinio.