Politika pre prava

Andreas Cobel, nemački ambasador u Beogradu

Promena vlade u Berlinu neće promeniti ništa u pristupu Nemačke regionu, Srbiji, Kosovu, tvrdi Andreas Cobel. “Svaka nemačka vlada ima vitalni interes da ovaj deo jugoistočne Evrope bude što pre priključen Evropskoj uniji. Naš cilj je stabilan Balkan, jer do nas brzo stižu posledice svih razmirica i konflikata – u obliku reka izbeglica. Stabilizacija Srbije i regiona je prioritet svake nemačke vlade...”

...Šta se smatra stabilizacijom Srbije? Važi princip da se neće prejudicirati rešenja “kosovskog problema”, da je jedini put dogovor Beograda i Prištine, a onda Solana to u Prištini pretvori u tvrdnju da Evropska unija može da prihvati još jednu novu državu na Balkanu...

- Mislim da se radi o velikom nesporazumu. Wegov portparol je narednog dana objasnio da je gospodin Solana dao apstraktni odgovor na apstraktno pitanje da li bi u Evropi mogla nastati još jedna država. On ni u kom slučaju nije hteo da prejudicira rešenje za status Kosova. Želim da naglasim da je uz sve razumevanje za legalistički pristup problemu Kosova, bitno razumeti da se traži političko rešenje. Jer, Milošević je kumovao nastanku kosovskog problema i, prema optužnici, naredio progon stotina hiljada i ubistvo hiljada ljudi i to je, dakle, polazna tačka za pronalaženje rešenja uz posredovanje Martija Ahtisarija.

Sada ste otvorili dva važna pitanja. Prvo, međunarodno pravo, na kojem insistira Vlada Srbije, stavili ste iza političkog rešenja...

- Da, privremeno. Mislim da celi tok pregovaračkog procesa ne treba od samog početka opteretiti polaznom tezom da je Kosovo sastavni deo Srbije i mora to da ostane. Najbitnije je da se krene sa političko-praktičnog aspekta i odrede pitanja koja treba da budu rešena: kako obezbediti manjine na Kosovu, pre svega srpsku manjinu, kako zaštititi crkvenu i kulturnu baštinu koja je sastavni deo identiteta srpskog naroda, i – tek na kraju – pitanja međunarodnopravne pripadnosti. Ako se taj problem u nekoj kasnijoj fazi razmatra, tada će se možda ispostaviti da razlika između “maksimuma autonomije” i ograničenog suvereniteta nije uopšte toliko velika.

Drugo, važno u vašem iskazu, jeste uvođenje haške optužnice protiv Miloševića kao činjenice u pregovore. U istoriji loših odnosa Srba i Albanaca na Kosovu Milošević je epizoda. Kad se to ovako kaže pred pregovore, zvuči kao da će istorijsko rešenje biti kazna Srbima zbog Miloševićevog ponašanja?

- Nije to kazna. Tenzija između Albanaca i Srba je bilo. Bilo je agresija prema Albancima i isto tako nasilničkih akata od strane Albanaca. To niko ne dovodi u pitanje. Međutim, ono što je posebno u pristupu Miloševića ka Kosovu, jeste da je on naredio progone i ubijanja Albanaca i da je time hteo da onemogući život tog naroda na Kosovu. I to se vratilo, i sada moramo zajedno da pronađemo rešenje i izlaz iz takve situacije.

Spomenuli ste Martija Ahtisarija. Niko ne spori njegovu kompetentnost za posredovanja, ali je on do prošle godine bio predsednik Međunarodne krizne grupe koja otvoreno lobira za nezavisnost Kosova...

- Mislim da ne bi bilo dobro za Beograd da sumnja u verodostojnost i integritet čoveka kojeg je izabrao generalni sekretar Ujedinjenih nacija i koji je potvrđen od strane Saveta bezbednosti. Poznajem gospodina Ahtisarija iz vremena svog rada u Ženevi 1992. i 1993. godine. Poznajem ga kao objektivnog i apsolutno kompetentnog čoveka, čoveka sa integritetom. Verujte mi, niste mogli da dobijete boljeg posrednika.

A da li je Bosna i Hercegovina mogla da dobije boljeg visokog predstavnika od Švarca Šilinga, čiji su stavovi među Srbima doživljavani kao nedovoljno objektivni...

- Ne znam da li se to među Srbima tako shvata, možda od strane nekih. Prema mojim informacijama, veliki broj i srpskih političara u Bosni i Hercegovini pozdravio je izbor gospodina Kristijana Švarca Šilinga, koji je već duže vreme prisutan kao medijator u tom regionu.

Nije vam, naravno, nepoznato da ni Srbi ni Hrvati Ešdaunovu centralizaciju Bosne i Hercegovine, što će izvesno biti i Šilingov pristup, ne razumeju kao dobru?

- Ne znam da li je to tako. Da li imate bolje rešenje? Ja mogu samo da vas podsetim da ne bi trebalo da dovodite u pitanje jedinstvenost države Bosne i Hercegovine u kontekstu pronalaženja rešenja za Kosovo. To je neprihvatljivo i to bi naišlo na odlučan otpor od strane međunarodne zajednice.

Ali to je i pitanje postojanja bilo kakvih principa u rešavanju konflikta na teritoriji bivše SFRJ. Badinterova komisija, i ko sve još ne, granice bivših republika proglasila je granicama novih država i sad se od toga odustaje. Ne čini li vam se da ima logike u tome da Srbi taj trijumf politike nad pravom doživljavaju kao veliku nepravdu, istorijsku nepravdu?

- Pa znate, prošlo je vreme mitova. To su jednostavno dva odvojena pitanja – Bosna i Hercegovina i Kosovo. Umesto da sad ponovo kopate po tome šta je istorijski pravedno ili nepravedno, treba jednostavno da usmerite pogled unapred. Mi smo u Evropi uspeli da prebrodimo proces. Pomislite na odnose između Nemačke i Francuske.

Zašto mislite da je postavljanje pitanja nacionalnog jedinstva Srba mitsko pitanje, a nije mitsko pitanje kad ga postavljaju Albanci?

- Ne mogu baš da razumem vaše pitanje. Na Kosovu imate veliku većinu koju čine Albanci. Oni žele da odrede svoj život unutar određenog okvira, a to su granice Kosova. Ono što su međunarodna zajednica i Kontakt grupa uvek jasno davale do znanja jeste da Kosovo ni u kom slučaju ne može da bude deo neke Velike Albanije, jer bi se na taj način ugrozila regionalna stabilnost.

Skoro da bi se iz ovog logično moglo zaključiti da bi bilo legitimno da Republika Srpska zahteva samostalnu državu, ali ne i ujedinjenje sa Srbijom?

- Republika Srpska je jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini. I bilo bi dobro za Republiku Srpsku da se još bolje integriše u sastav Bosne i Hercegovine, jer je to najbrži put u Evropsku uniju.

Nećemo dalje o tome. U vezi sa kosovskim političkim liderima: gotovo je nepodeljeno mišljenje u evropskim medijima da se većina tih ljudi – s kojima se sada stvara novo Kosovo – bavi mafijaškim poslovima...

- Problem mafijaških struktura imate u celom regionu, nažalost, ne samo na Kosovu. Trgovinom drogom i ljudima bave se ljudi na Kosovu, ali i u drugim republikama bivše Jugoslavije i preko granica bivše Jugoslavije. Možda neko može da izražava sumnju u serioznost jednog ili drugog političara na Kosovu, međutim, to su ljudi koji su izabrani i ne možemo sad sebi da biramo sagovornike u pregovorima. Najbitnije jeste da na osnovu postojećih prilika stremimo ka kompromisu. U tom kontekstu želim da napomenem da treba da se zaustavi stalno izgovaranje i zavaravanje, jer ako ova zemlja želi stabilnost i ako želi dobru budućnost, onda mora da se završi poglavlje saradnje sa Haškim tribunalom. Dakle, jednostavno je nemoguće da se kriju određeni dosijei ili da se proslede pogrešni delovi predmeta. Beograd bi sebi napravio najveću uslugu na putu priključenja Evropskoj uniji da, što je pre moguće, zatvori poglavlje saradnje sa Tribunalom. Pošto je Hrvatska to uradila, sada je na Srbiji da uloži više napora. I jedan čovek čije se navodno junaštvo sastojalo u tome da naredi masakriranje više hiljada nenaoružanih civila, sada mora da dokaže svoje junaštvo i izađe pred sud u Hagu; ukoliko je zaista nevin, onda će se to tamo i dokazati.

...da li to hoćete da kažete da je pitanje Ratka Mladića vezano za rešavanje Kosova?

- Ne, nije direktno povezano, ali kompromisi su lakši kad na obe strane imate sagovornike koji se drže svih svojih preuzetih obaveza.

Kako ste vi doživeli trenutak kad je Haradinaj pušten iz Haga da se brani sa slobode i kad mu je, za razliku od svih ostalih zatvorenika, bilo obećano da može da se bavi politikom?

- Mislim da je dobro i pravilno da mu je trenutno zabranjena politička aktivnost.

Pitanje Kosova je, bar se tako kaže, pre svega pitanje Evropske unije. Trenutno u Kontakt grupi postoje bar dve struje: britanska koja se otvoreno zalaže za samostalnost Kosova i ruska koja to zaustavlja, prema našem iskustvu, verovatno do nekog trenutka, dok se ne aktiviraju Amerikanci i reše kako će to da bude...

- Simpatičan je pokušaj da podelite Kontakt grupu, ali to ni NIN-u neće poći za rukom.

To je stanje u Kontakt grupi...

- ...onako kako vi pokušavate da ga konstruišete.

Da li će konačno Evropa imati odlučnu reč ili, opet, Amerikanci?

- Odlučnu reč bi trebalo da ima kompromis koji će biti pronađen kroz posredovanje gospodina Martija Ahtisarija.

Pitanje o podeli Kosova je u drugom planu. Međutim, nedavno se u “Forin afersu”, časopisu u kome se unekoliko kreira američka spoljna politika, pojavio tekst Čarlsa

Kapčana u kojem je dosta ozbiljno razrađena ideja podele i prednosti takvog rešenja...

- Ne mogu da komentarišem tekst nekog pojedinca, makar bio objavljen i u serioznom glasilu. Ono što je za mene obavezujuće, to su vodeći principi Kontakt grupe koji su prosleđeni i gospodinu Martiju Ahtisariju. Za Kontakt grupu nije prihvatljiva ni podela Kosova, ni povratak na stanje pre marta 1999, ni pripajanje Kosova susednoj državi ili nekom delu ili delovima susedne države.

Nedavno se na sastanku OEBS-a u LJubljani desilo nešto što ukazuje da bi Kosovo moglo da postane presedan u uređenju odnosa u Evropi: nije mogla da bude usvojena ministarska izjava zato što se učesnici nisu složili da se dokument pozove na Helsinški finalni akt,

što se dosad smatralo nespornim, fundamentalnim u uređivanju odnosa u Evropi?

- Nisam prisustvovao sastanku u Qubljani, ali meni nije poznato da je neko osporavao Helsinški finalni akt.

Nije usvojena ministarska izjava zbog toga. Rupel je rekao da je “zastareo”...

- To ne znam. Ono što znam a što se tiče Kosova, to je da međunarodna zajednica, i posebno Kontakt grupa, pokušava da pomogne Srbiji da reši dilemu za koju je sama kriva.

Na kraju, pošto su Nemci bili vrlo angažovani oko Kosova na svim nivoima, od BND-a do fondacije i vlade...

- ...izgleda da ste opsednuti BND-om.

Nismo mi opsednuti. BND se stalno pojavljuje u vestima sa Kosova na CDF-u(državna televizija), u “Špiglu”,“Veltvohe”... Mi to samo čitamo...

- Ja mislim da je to selektivna percepcija. Uistinu, jesmo veoma angažovani na Kosovu, imamo trupe tamo, dajemo veliku novčanu podršku. Ali, Nemačka svakako nema sopstveni plan za rešavanje kosovskog pitanja. Zašto bismo imali svoj plan? Mi smo država članica Kontakt grupe koja ima puno poverenje u sposobnost vođenja pregovora gospodina Ahtisarija. Zašto bismo sad prejudicirali rešenje koje treba da bude nađeno na kraju jednog pregovaračkog procesa?