Kvantaš u Skupštini

LJuto” jezgro DOS-a istrajava na svom viđenju stvarnosti. Početak jesenjeg zasedanja Skupštine je odložen za dva dana bez iole uverljivog obrazloženja, što se odmah protumačilo strahom od nedostatka većine u parlamentu. Ali DOS ne odustaje od svojih tumačenja, svima jasnih propisa. Insistiranje da se predlog o izglasavanju nepoverenja vladi i predsednici Skupštine stavi na glasanje prilikom usvajanja dnevnog reda, potpuno je neustavno. Član 93 Ustava Srbije kaže: “Narodna skupština može izglasati nepoverenje vladi i pojedinim njenim članovima... Glasanju o nepoverenju može se pristupiti, tek posle tri dana od dana podnošenja predloga za izglasavanje.” Ne treba biti vrhunski pravni stručnjak pa videti da se glasanju mora pristupiti. nema alternative. Pozivanje na Poslovnik je nepravilno jer je on samo provedbeni akt koji mora biti u skladu sa Ustavom.

Posle više od osam sati čekanja da počne jedna od najneizvesnijih sednica Skupštine Srbije, potpredsednica parlamenta Gordana Čomić je novinarima objašnjavala da se sednica odlaže da bi se obavile dodatne konsultacije unutar DOS-a “jer se želi da bude potpuno jasno da i Vlada Srbije i predsednica parlamenta imaju podršku”. Dakle, sve po dnevnom redu i kako je već dogovoreno.

Na ovu sednicu došao je rekordan broj poslanika, kažu da ih je u sali bilo bar 240, među kojima nije bila Neda Arnerić. U sali jedino nisu bili predstavnici stranke predsednice Mićić i čelnici DOS-a reforme Srbije, kao ni glavni igrači Orlićevih SDP-ovaca. U dubini predsedničkog kabineta ceo dan se pregovaralo, ubeđivalo, možda i nešto drugo činilo, kako bi SDP sa svojih deset poslanika spasao DOS potpunog debakla. Naročito posle niza izjava da je većina rutinska stvar. Bar tako je bilo do sada. Nenadano, možda samo za neke, otvorilo se pitanje celokupne vlasti u Srbiji, vanrednih parlamentarnih izbora, možda i predsedničkih.

Da li je to kriza vlasti? Izgleda da jeste, bar do četvrtka. Ako ne bude i većih iznenađenja. Rejting političarima je ionako pao.

Slaba uteha je poslanicima da se i druge institucije nisko kotiraju a na već srozan ugled parlamenta, u koji narod, po poslednjim anketama, nema poverenja čak 77,27 odsto, najmanje u poslednjih 12 godina i da vodi mrtvu trku sa Vladom Srbije, ulje na vatru je dodao ministar inostranih poslova Goran Svilanović tvrdnjom da vlasnik “BK kompanije” Bogoljub Karić kontroliše više poslanika nego DOS ili DSS.

Javnost gladna senzacija dobila je još jednu “žvaku” a nedorečenost ministra inostranih poslova o kojim poslanicima i političkim klubovima je reč, ostavila je prostora za brojne spekulacije.

Po skupštinskim kuloarima uveliko se prepričavaju anegdote da je poslaničko zanimanje veoma profitabilno i da, nasuprot sportistima, za velike pare ne moraš da se znojiš. Sve te glasine šire sami poslanici katkad šepureći se svojom “cenom” koja se, navodno, kreće od 50 000 do 200 000 evra. Poslanici nisu, navodno, gadljivi ni na automobile, dobro plaćen rad u upravnim odborima i drugim znanim i u javnosti nevidljivim poslovima. Jedini podaci o “tržišno” orijentisanim strankama i poslanicima su brojna prestrojavanja u skupštinskim klupama koja su zabeležena poslednjih nekoliko meseci.

Za G17 plus se ne može reći da je prva vanparlamentarna stranka koja je, prelaskom Sredoja Mihajlova iz koalicije “Vojvodina” u njene redove, dobila mesto u Skupštini Srbije. Posle odluke Ustavnog suda da mandati pripadaju poslanicima, a ne strankama, poslanički mandati u vlasništvu stranaka koje nisu dobile mesta u parlamentu već postaju praksa. Od dela nekadašnje Socijaldemokratije i SDU Žarka Koraća nastala je Socijaldemokratska partija. Dva bivša poslanika SDU, pa SDP, Miroslav Hristodulo i Branko Pavlović, posle ponovnog razdvajanja Orlićevih i Koraćevih poslanika, nastupaju u parlamentu kao poslanici novoosnovane Inicijative za normalnu Srbiju. Poslanički klub “Srbija” osnovalo je pet poslanika koji su napustili druge stranačke klubove - Nove Srbije, SSJ i KV, a sedam bivših članova SPS-a osnovalo je poslanički klub Narodnih socijalista. Tomislav Kitanović je, napustivši DS, doneo mandat Srpskom pokretu obnove koji na izborima dvehiljadite nije dostigao cenzus za ulazak u parlament, a Dragan Rafailović je upravo objavio da je napustio DHSS i da će od sada nastupati kao nezavisni poslanik.

U parlamentarnoj računici se više ne snalaze ni sami poslanici pa stoga ne čudi što građani više ne znaju koga su zapravo izabrali. Za političke analitičare sve što se dešavalo u ovom skupštinskom sazivu sa poslaničkim mandatima nezabeleženo je u istoriji parlamentarizma i da je neverovatno da se danas praktično ne zna ni koliko ima poslanika, još manje ko su poslanici. Računica, uglavnom, zavisi da li se gleda iz ugla pozicije ili opozicije.

Svi se sećaju zavrzlame iz juna prošle godine kada je mandat najpre izgubilo 35 poslanika koji nisu redovno dolazili na sednice, od kojih je 14 poslanika DOS-a podnelo ostavke. Preostali 21 poslanik žalio se Saveznom ustavnom sud (SUS). Sud je presudio u njihovu korist, a odmah sutradan Predsedništvo DOS-a je odlučilo da DSS isključi iz koalicije, na osnovu čega im je oduzeto 45 mandata, iako Ustav Srbije ne poznaje institut opoziva. SUS donosi privremenu meru o vraćanju poslanika, Administrativni odbor tvrdi da sud nije nadležan i da će čekati odluku Ustavnog suda Srbije, ali se sve završava dogovorom DSS-a i DS a saziv se vraća u stanje pre prve junske odluke, s tim što niko nije objasnio šta sa onima koji su u međuvremenu sedeli u Skupštini i glasali.

Na sve to je došla i odluka Ustavnog suda Srbije po kojoj praktično mandatima raspolaže poslanik, a ne partija. Tom odlukom u parlament bi se vratilo šest poslanika isključenih na osnovu člana 88 Zakona o izboru narodnih poslanika. Administrativni odbor koji je prošle jeseni, kada je trebalo da primeni privremenu meru SUS-a, toliko čekao na ovu odluku, ne sprovodi je već četiri meseca. Pored pravdanja da se radi o složenom predmetu i komplikovanoj proceduri, iako je reč o pukom vraćanju u pređašnje stanje koje mora da sprovede Skupština, ne skrivaju se ljutnja i nezadovoljstvo odlukom Ustavnog suda koji su na ivici direktnog sukoba zakonodavne i izvršne vlasti; bolje reći, njihovih čelnika.

Premijer Srbije Zoran Živković optužio je predsednika Ustavnog suda Srbije Slobodana Vučetića da je politizovao tu instituciju i da se “duboko bavi politikom, jer je doneo sudsku odluku kojom je omogućena trgovina poslanicima”. Živković naglašava da zahvaljujući odluci USS-a, po kojoj su poslanici i vlasnici mandata... u srpski parlament mogu ući čak i partije Tačija i Rugove. Premijer jedino zaboravlja da su se unutar DOS-a preraspodele javljale i pre ove odluke. Štaviše, upravo su se čelnici DOS-a zalagali da se takva mera zaštite poslaničkog mandata primeni u parlamentu zajednice Srbija i Crna Gora, sve pozivajući se na evropske izborne konvencije.

Politički analitičari su uglavnom saglasni da je ključni problem to što je princip podele vlasti kod nas već dugo poremećen. Parlament ne obavlja onu funkciju koja mu pripada po Ustavu pa i danas, kao i tokom devedesetih, imamo na delu da izvršna vlast “uzurpira” zakonodavnu, jer se vlada i parlament vezuju za iste političke partije - one vladajuće.

U tim relacijama treba tražiti i specifičnu težinu izjave ministra Svilanovića da gospodin Karić kontroliše više poslanika nego bilo koja druga stranka. Pošto se radi i o predsedniku Građanskog saveza, dakle lideru stranke vladajuće koalicije, u opoziciji smatraju da je to dovoljan razlog da se odmah raspišu vanredni izbori. “Ovakva izjava nameće i pitanje da li u takvom parlamentu može da se izglasa bilo koji zakon a kamoli Ustav”, primećuje Đorđe Mamula iz DSS-a. “Svilanovićeva izjava za vanstranačke upotrebe, van GSS-a, ima težinu i direktno provocira razmišljanje o izborima.”

Disonantni tonovi dopiru i iz Orlićeve Socijaldemokratske partije koja je upravo potpisala sporazum sa dva vodeća sindikata u Srbiji, a sve sa ciljem boljeg pozicioniranja uoči izbora. Upravo se za ovu stranku pretpostavljalo da će da bude smrvljena u DOS-ovom ubeđivačkom žrvnju. Za sada nisu uspeli. Ova stranka ne odustaje od podrške dnevnom redu Skupštine i uskraćivanju glasa za zapisnik o izboru Kori Udovički za guvernera Narodne banke Srbije.

Uočljiva je i dilema Mileta Isakova koji kaže da policiju i BIA kontrolšu biznismeni a onda doda da će podržati vladu, ali pod određenim uslovima.

Svi sada pažljivo osmatraju situaciju, čak i Bane Ivković, opterećen nizom krivičnih postupaka koji se vode protiv njega.