Dragoslav Šekularac, fudbaler

Rođen 8. novembra 1937. u Štipu. Završio je veliku maturu i Hidrometeorološku školu u Beogradu. Nije se pokajao što nije završio fakultet, jer za sebe kaže da je dovoljno obrazovan i da je, pre svega, fudbalski intelektualac. Fudbal je igrao u “Crvenoj zvezdi”, nemačkom “Karlsrueu”, “OFK Beogradu”, kolumbijskom “Santa Feu”, “Pari fudbal klubu” i “Belim orlovima” iz Toronta. Igrao je za državni tim Jugoslavije na dva svetska šampionata 1958. u Švedskoj i 1962. u Čileu. Na ovom poslednjem uvršćen je u idealni tim sveta. Igrao je na Olimpijadi 1956. u Melburnu kada je reprezentacija Jugoslavije osvojila srebrnu medalju. Ukupno u izabranom timu nastupao je 41 put. Kao trener “Crvene zvezde” u sezoni 1988/89. osvojio je šampionat Jugoslavije i nacionalni Kup. Ličnom “fudbalskom tragedijom” smatra neodlazak u italijanski klub “Juventus”, odmah posle svetskog šampionata u Čileu. Veliki bos automobilske industrije “FIAT” i vlasnik kluba Đani Anjeli za transfer Šekularca “Crvenoj zvezdi” ponudio je ondašnjih basnoslovnih 500 000 dolara. Prelazak “fudbalskog čarobnjaka” u Torino sprečio je Titov ministar policije Slobodan Penezić Krcun. Dva puta se ženio. Iz prvog braka sa Gordanom ima kćerke Aleksandru i Ivanu, a sa drugom suprugom Brankom sina Marka i kćerku Katju. Ističe da je poliglota, jer govori španski i engleski, a služi se srpskim, crnogorskim, makedonskim, bošnjačkim i hrvatskim jezikom.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da imam dobro zdravlje.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Izgubiti deo porodice.

Kad vam je neprijatno?

- Kada sam kao klinac na Akropolisu ukrao nekakvu sitnicu i bio uhvaćen. I kada se dan-danas setim tog trenutka.

Koju pesmu volite da pevate?

- “Siromah sam, siromah sam, al’ volim da živim”...

Šta vas izluđuje?

- Dve stvari istovremeno. Prva kad mi naplaćuju kaznu, a nigde nema parkirališta (kad mi “pauk” odnese auto). I kad gledam ove koji ni cipele ne mogu da mi čiste, a sada su glavni...

Na koje ste svoje dostignuće najviše ponosni?

- Moje četvoro dece, što sam ih priznao. I naravno, fudbal.

Prijateljii neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Roditeljima (majka Donka i otac Bogosav) i sreći.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Karakter.

Koga ne biste nipošto želeli da sretnete u sauni?

- Mileta Kosa, lošeg čoveka...

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Majku mu jebem, strašan je...

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Još više talenta.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Nekim ljudima za silne greške koje sam napravio.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Dobrota.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Moj nagli temperament.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Večiti duh optimizma.

Koja je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Kad sam u Nišu pesnicom udario sudiju Tumbasa.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Slabost je što sam jako osetljiv iako mi je ponašanje sasvim drugačije. Imam drugo lice.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Mali, krivonog i ružan, ali mnogo simpatičan.

Razum i Želje

Šta biste najpre učinili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- U jednom danu pozvao bih onaj procenat naroda (mislim da je to osamdeset odsto) koji teško živi i dam mu lovu da se bar godinu dana lepo provede.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Sve je to isto. Ja sam živeo pod Titom, Slobom i ovima sada i bilo mi je isto.

Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Sa Van Gogom. NJegove slike su vredele mnogo love, a on je umro u bedi.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Svi koji su izmislili struju, let avionom, mobilne telefone i koji su unapredili čoveka da živi u luksuzu.

Koji bi politički projekat doneo sreću svetu?

- Da ne bude ratova i sirotinje. Da svi budu srećni, ali takav projekat ne postoji, jer sit gladnom ne veruje.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Olju Ivanjicki.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Fudbaler i to genije. Jer, fudbalera ima na milione.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Kako su me nedavno ugostili prijatelji u SAD i Kanadi, želeo bih da se to još jednom ponovi. I, naravno, da dobijem na konjskim trkama pošto sam tada za “konjsku dlaku” izgubio veliku lovu.

Kako biste voleli da umrete?

- Pošto znam da je smrt bezbolna ne opterećujem se tim.

Gde želite da budete sahranjeni?

- Nek me poštuju dok sam živ, a za sahranu nek Bog brine.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Niko.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Znao je da živi trista godina.