Požuri polako

Prošlonedeljnim odlukama Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije iz njenog sastava je izdvojeno osam, a formirano, na putu osamostaljivanja, još 12 preduzeća iz takozvanih neesencijalnih delatnosti (ugostiteljstvo, turizam, prevoz...), a broj zaposlenih u osnovnoj delatnosti ovog i dalje velikog javnog sistema tako je smanjen za 12 500 i sa ranijim izdvajanjem rudnika sa podzemnom eksploatacijom sada iznosi oko 40 hiljada. Konsultantski posao na restrukturiranju Naftne industrije Srbije poveren je italijanskoj firmi “Franko Barnabe”, a posao oko utvrđivanja neesencijalnih delatnosti i eventualnog viška radne snage u NIS-u konsultantskoj kući PrajsvoterhausKupres. Šef toga projekta u PNJC Miroslava Milenović ocenjuje da se sa restruktuiranjem NIS-a kome je za razliku od EPS-a brza privatizacija jedna prava budućnost, kasni i da bi neprepoznavanje momenta za nužno ubrzanje tog procesa moglo da ima pogubne posledice po razvoj naftnog tržišta u Srbiji.

“Ovaj sektor je opterećen velikim brojem neesencijalnih delatnosti, a nije se mnogo ulagalo ni u istraživanja i eksploataciju nafte. Geologija je bila u zapećku, čak podeljena između dva ministarstva, pa se na pitanje ima li u Srbiji ili nema zaliha sirove nafte, mogu dati samo paušalni odgovori”, kaže Milenovićeva za NIN.”NIS je neprirodan konglomerat. Tu imamo dva sektora koji jedan drugom konkurišu: gas i naftu. S druge strane, pod istom kapom imamo prometnike i rafinerije koje bi morale da budu slobodne da na tržištu za svakoga, pod istim uslovima, prerađuju naftu”, kaže Milenovićeva.

Ona je kategorično protiv stvaranja NIS holdinga jer bi to samo bilo “odlaganje problema na godinu ili dve”, a i ne može da zamisli da bi se za takav holding pronašao, po njenoj oceni, neophodan strateški partner.

“Generalno bi trebalo sagledati sve moguće strateške partnere i onda videti koji je tu interes države. A interes države nije da se rafinerije zatvore. Sem toga, interes države je da se istraživanja nalazišta sirove nafte na teritoriji Srbije postave u najoptimalnije uslove. Geologiji bi trebalo vratiti stari sjaj. NIS bi što pre trebalo da sagleda svoju definitivnu strukturu kojoj teži i da odmah poradi na njoj bez pravljenja nekih međukoraka.”

Milenovićeva ne veruje da bi restrukturiranje NIS-a moglo da se izrodi u socijalni problem sa viškom radne snage i zato što se od mnogih neesencijalnih delatnosti mogu oformiti perspektivna samostalna preduzeća, koja bi tu radnu snagu angažovala.

U NIS-u se uočava manjak radne snage u proizvodnji i višak u administraciji. Ali, ni taj višak nije tako strašan ako se ima u vidu starosna struktura odnosno veliki broj ljudi pred penzijom. NIS-u sat otkucava i njegova buduća struktura i strateški partner moraju se hitno prepoznati, inače će zaista imati problema sa viškom radne snage”, kaže Milenovićeva.

Što se Elektroprivrede Srbije tiče ona, po mišljenju Milenovićeve, zaslužuje drugi pristup.

“Lično sam pobornik da se restrukturiranje elektroprivrede, kad je reč o osnovnom biznisu, uvek odradi jako pažljivo, samo onoliko koliko se mora. Tu ne bih bila previše radikalna. U ovom momentu ne možete market operatora odvojiti od sistem operatora. Pitanje proizvodnje, mislim da nije pametno da se potpuno rasparčava, možda je najbolje da hidrocentrale i termocentrale ostanu zajedno i da se nadopunjuju. Svetska iskustva govore da se i oni koji su malo dalje otišli u tom razdvajanju sada vraćaju neki korak unazad”, kaže Milenovićeva.

Ona se slaže s preovlađujućim mišljenjem da je Srbija u ovom trenutku daleko od privatizacije svoje elektroprivrede.

“Privatizacija određenih delova svakako, ali to nije priča koju možemo da pričamo ove, sledeće i narednih nekoliko godina”, kaže Miroslava Milenović.