U savremenom društvu, gde medicinska nauka gotovo svakodnevno postiže značajne uspehe u lečenju mnogih bolesti, prevencija često ostaje zanemarena, naročito u našoj sredini. Prevencija je istovremeno ključna za očuvanje dugoročnog zdravlja i smanjenje troškova zdravstvene zaštite, bilo da se radi o onoj osnovnoj, poput redovnog odlaska kod lekara ili skrininga.
Prevencija bolesti obuhvata sve aktivnosti koje se sprovode kako bi se sprečila pojava bolesti, rano otkrila hronična i maligna oboljenja i blagovremeno primenila odgovarajuća terapija. Stručna javnost, kao prvo i osnovno navodi da nam prevencija omogućava da izbegnemo patnju i tegobe koje bolest sa sobom nosi. Ona obuhvata redovan sistematski pregled jednom godišnje, edukaciju i vakcinaciju ljudi, a korišćenje savremene dijagnostike danas je dodatna prednost imajući u vidu mogućnost ranog otkrivanja i najopasnijih bolesti.
Mnoge bolesti, čak i kad se leče, mogu ostaviti trajne posledice na zdravlje pojedinca. Prevencijom se te bolesti u potpunosti izbegavaju, čime se doprinosi očuvanju kvaliteta života. Oboljenja srca i krvnih sudova, povišeni krvni pritisak, karcinom pluća, dojke, grlića materice, prostate i debelog creva samo su neke od bolesti koje svakodnevno odnose živote zato što se kasno otkriju.
Značaj skrininga: Skrining podrazumeva primenu medicinskih testova u cilju što ranijeg otkrivanja određenih oboljenja, pre pojave kliničkih simptoma.
Glavni cilj redovnog skrininga je da ukoliko postoji malignitet, on bude otkriven u početnim fazama, kada je proces lečenja i izlečenja jednostavniji i kraći. Cilj ovakvog ranog otkrivanja oboljenja jeste uvećanje mogućnosti da se blagovremeno deluje, da se prirodni tok bolesti modifikuje i preusmeri, te da se tako deluje i na sam ishod bolesti.
Skrining programi su se pokazali veoma uspešnim u zemljama koje su ih sistemski primenile, naročito u slučaju maligniteta raka grlića materice, raka dojke i raka debelog creva. Jedan primer govori o efikasnosti skrininga u ovakvim slučajevima. Značajno smanjenje, za oko 80 odsto smrtnosti od raka grlića materice, zabeleženo je u zemljama gde se ovakav skrining, u okviru organizovanih programa sprovodi kontinuirano više godina. Takođe, rano otkrivanje, sekundarna prevencija ili skrining raka dojke podrazumeva prepoznavanje do tada neprepoznate bolesti, korišćenjem skrining testa (mamografija) u prividno zdravoj
populaciji koja ne pokazuje znakove bolesti.
Više od 150 godina je prošlo od prve ideje o korišćenju metoda ranog otkrivanja bolesti. Davne 1861. godine, dr Horas Dobel (Horace Dobell), istaknuti engleski lekar tog vremena, podučavao je o tome koliko je važno da se izvode periodični pregledi pacijenata, bez obzira na to da li oni imaju neke tegobe ili ne. Ovakva ideja, iako neobična za tadašnje poimanje medicine, koja
je bila jedino u funkciji lečenja, ipak je zaintrigirala stručnu javnost i prenela se u SAD, gde se krenulo sa prikupljanjem dokaza o delotvornosti i isplativosti takvih pregleda.
Rano otkrivanje ključ do preživljavanja
Ipak, u samoj Engleskoj, gde je ideja ponikla, periodični pregledi zaživali su tek čitav vek kasnije, pedesetih godina 20. veka, a već 60-ih godina su se pojavili i prvi izveštaji i rezultati studija koje su pratile sprovođenje ovakvih pregleda i masovnih skrining programa, navode u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd. Već dugo nema nikakve dileme da su različiti skrining testovi vremenom doveli do poboljšanja zdravlja stanovništva u sredinama u kojima su primenjivani. Tako je rano otkrivanje raka dojke primenom mamografije i raka grlića materice redovnim Papanikolau testom, doprinelo boljem preživljavanju žena kod kojih su ova oboljenja otkrivena u presimptomatskoj fazi.
Skrining programi za otkrivanje faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kakvi su hipertenzija i hiperholesterolemija, značajno su podigli svest javnosti o značaju ranog otkrivanja i kontrole ovih faktora rizika.
Važnu ulogu u ranom otkrivanju imaju izabrani lekari koji mogu koristiti redovne posete svojih pacijenata kako bi preduzeli jednostavne skrining testove za otkrivanje teških bolesti, poput kardiovaskularnih, dijabetesa i nekih malignih oboljenja. Osim toga, njihov zadatak je podizanje preventivne svesti kod stanovništva i obezbeđivanje adekvatnih i pouzdanih informacija o sistematskim pregledima i postojećim skrining programima. S druge strane, važno je da postoji lična i građanska odgovornost korisnika zdravstvene zaštite da se na takav pregled odazovu i tako omoguće sebi šansu za duži i zdraviji život, navode u
Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.
Na kraju, važno je napomenuti da se postizanje značajnijih pozitivnih efekata po zdravlje čitave populacije može očekivati tek kada rano otkrivanje bolesti postane kontinuiran proces u sistemu zdravstvene zaštite, a ne samo sporadična aktivnost.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
