UBS o riziku od sajber prevara: Oprez račun čuva

Primer s početka ovog teksta navele su kolege iz jedne banke, edukujući svoje klijente i druge građane o rizicima koji ih vrebaju na vebu, odnosno na društvenim mrežama. I to je samo jedan od duge liste vrlo veštih i kreativnih načina na koji organizovani sajber kradljivci pokušavaju da dođu do tuđih podataka, a zapravo do tuđeg novca.

"Napadači najčešće žele da dođu do nekog od poverljivih podataka korisnika. Traže od klijenata broj njihovog računa u banci, lozinke za bankarsku aplikaciju, ili za elektronsku poštu, PIN kod, SMS kod i slično", kaže Darko Šehović, rukovodilac Službe za bezbednost informacija Udruženja banaka Srbije, istovremeno i rukovodilac Finansijskog CERT-a (Computer Emergency Response Team). Druga česta mogućnost je da sajber kradljivci podmeću zlonamerni softver, koji će kasnije iskoristiti za svoje ciljeve."

Slučaj sa olako obećanom zaradom klasičan je primer lažne investicije. Eksperti iz banaka za ovu oblast upozoravaju da, ako klijent popuni registracionu ponudu, komunikacija se najčešće prebacuje na Vocap ili Vajber. Često svakodnevno stižu poruke lažnih bankara, advokata brokera. Cilj je da se izvuče investicija s računa građana, a obećane dobiti nema ni u tragovima.

Period pojačane kupovine, kakav je recimo u vreme praznika, istovremeno je i doba kada se aktiviraju internet prevaranti. Jedna od najčešćih prevara je korišćenje sajta koji zaista izgleda kao internet prodavnica, ili upotreba veb adresa, koje jako liče na najveće e-commerce platforme, odnosno od njihovog URL-a razlikuju se samo u jednom slovu. Dovoljno da neoprezniji korisnik napravi veliku grešku.

"Banke neprekidno usavršavaju svoje metode zaštite od krađe, ali i one su nemoćne kada sami klijenti svojom nepromišljenošću kompromituju poverljive podatke. Zato će uvek najvažniji savet građanima biti da budu na razuman način oprezni u svojim internet transakcijama", kaže Darko Šehović.

Praktikovanje najbolje prakse u podešavanju računara i mobilnih uređaja, takozvana sajber higijena, preduslov je za bezbedno korišćenje digitalnih servisa. Zato Udruženje svoje korisnike redovno savetuje i informiše u cilju umanjivanja rizika od aktuelnih pretnji. Dužnu pažnju korisnika zaslužuje svaka informacija o prijemu paketa koji nije poručen, SWIFT potvrda o uplati sredstava na račun, mejlovi sa pozivom na plaćanje (na primer sa adresom koja jako liči na adresu nekog poznatog brenda). Nekada mejl sadrži obećanje dobitka u nagradnoj igri ili lažnu ponudu banke.

NIN / UBS

Širok je i raspon kanala kojima digitalne zamke putuju do vas. U najčešćoj upotrebi je mejl, ali i veb sajtovi, društvene mreže, Vajber, ili SMS poruke.

Sa svešću o navedenim rizicima, u okviru Svetske nedelje novca Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN) organizovao je Money Meetup. Jedan od panela na ovom događaju posvećen je zaštiti od onlajn džeparoša i zloupotreba na internetu, odnosno zaštiti podataka i novca korisnika.

Udruženje banaka sa partnerima organizuje 2. aprila razgovor o izazovima regulisanja kriptovaluta, sprečavanja prevara na internetu i finansiranja terorizma. Sagovornik u interaktivnoj diskusiji biće Amit Levin, kripto ekspert i istražitelj u kompaniji Binance. Odgovor na pojačane sajber rizike biće dodatna aktivnost na edukaciji građana - to radi Udruženje banaka, ali i sve banke u Srbiji.

"One svakodnevno informišu svoje klijente o mogućim prevarnim radnjama i pojačavaju aktivnosti u zaštiti korisnika", kaže Šehović. Strah od internet prevara ne sme da zaustavi građane i privredu u korišćenju prednosti modernog, digitalnog bankarstva. Na nama je da ih istovremeno motivišemo za internet i mobilno bankarstvo, za bezgotovinska plaćanja, ali i da ih učimo da se u sajber prostoru ponašaju pažljivo i odgovorno.