Plan o vraćanju obaveznog vojnog roka u Srbiji: Bacanje prašine u oči

Generalštab Vojske Srbije zvanično je pokrenuo inicijativu da se vrati obavezni vojni rok, prema kojoj bi mladići vojsku služili četiri meseca. U trenutku dok se na evropskom tlu vodi rat, tenzije u regionu konstatno podgrevaju, a pitanje statusa Kosova ostaje neuralgična tačka, ovakva odluka, u stranoj, ali i domaćoj javnosti protumačena je kao svojevrsna provokacija, ali i bacanje prašine u oči.

I dok agencija AP piše o visokim tenzijama na Balkanu, situaciji na Kosovu, Miloradu Dodiku, ali i bliskim vezama Srbije sa Rusijom, pa i u smislu nabavke naoružanja, domaća javnost postavlja pitanje svrsishodnosti. I to ne smo kome je i zašto potrebno redovno služenje vojnog roka, već i koliko će to da košta, koliko je sposobnosti da se to brzo i efikasno izvede i, na kraju, zašto se uopšte sada ova tema ponovo servira javnosti. 

"Ta tema oko obaveznog vojnog roka je pokrenuta još u vreme kada je ministar odbrane bio Nebojša Stefanović, ona se u našem društvu nekako zatalasa, pa prestane i tako u krug, a sve po meri čini mi se nekih unutrašnjih političkih prilika", kaže za NIN bivši direktor VBA Momir Stojanović. 

Za njega kao vojnika je nejasno i da je Generalštab pokrenuo inicijativu da se odobri obavezno služenje vojnog roka, odnosno da se aktivira prethodna odluka kojom je suspendovano.

TANJUG / MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE

"Pre bih očekivao da Ministarstvo odbrane pokrenu takvu inicijativu jer je ono nadležno za sistem odbrane. To mi govori da ako je to odlučeno da Generalštab pokrene tu inicijativu, onda bi se i eventualni neuspeh te inicijative prepisao Generalštabu i to je bežanje od odgovornosti, jer je bilo logično da Ministarstvo odbrane pokrene inicijativu prema Vladi da se uvede obavezno služenje vojnog roka", kaže Stojanović.

Srbija je, naime, ukinula obavezan vojni rok od 1. januara 2011. godine, suspenzijom zakona o vojnoj obavezi, koji bi sada bio "odmrznut", prema ideji Generalštaba i Ministarstva odbrane. Vojni rok bi trajao četiri meseca, dok drugi mogući detalji nisu obznanjeni.

Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević tvrdi da inicijativa za reaktiviranjem obaveznog služenja vojnog roka nije pokrenuta kako bi se Srbija spremala za ratove i sukobe, već da će to biti od koristi za društvo, kao i za pojedince koji će vojni rok služiti. On je dodao i da je danas moguće obučiti vojnika u daleko kraćem vremenskom intervalu nego ranije.

"Naš predlog je da i oni koji završe osnovnu obuku, imaju periodično tzv. kondicioniranje kao pripadnici rezervnog sastava, kako bi održali nivo obučenosti, koji se odnosi na savremeno naoružanje i vojnu opremu", rekao je Vučević i dodao da će profesionalni sastav Vojske Srbije ostati nosilac ključnih aktivnosti.

Generalštab navodi da je inicijativa pokrenuta zbog "podizanja odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije kroz podmlađivanje i unapređenje obučenosti aktivnog i rezervnog sastava", te nakon bezbednosnih procena u skladu sa izazovima sa kojima se Srbija suočava kao vojno neutralna zemlja.

Teško ostvariva misija

Sagovornici NIN-a, s druge strane, smatraju da je vraćanje redovnog vojnog roka teško ostvariva misija iz nekoliko razloga, kao što su nedostatak društvenog konsenzusa, manjak finansija, neodgovarajuća infrastruktura, drugačija interesovanja mladih nego ranije, nedostatak kadra koji bi obučavao regrute... I razloge za ponovno aktiviranje ove ideje, takođe, vide na drugom mestu. 

TANJUG / MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE

"Ja ipak mislim da se radi o spinu, o novom spinu aktuelne vlasti u kojoj pored odluka poput najnovije o priznavanju kosovskih tablica i niz odluka proteklih godna koje je donela i koje de facto dovode ka priznavanju i nezavisnosti Kosova, i ako je pitanju spin da se odvrati pažnja domaće javnosti sa onoga što se činilo na priznavanju Kosova pa da se tako tim spinovanjem pokuša i da se amortizuje loš odjek i percepcija javnosti, onda ja tu odluku ne podržavam. Ako je ova odluka u funkciji novog spinovanja i zamajavanja javnosti i odvraćanja od suštinskog problema, onda takav predlog ne podržavam", naglasio je Stojanović.

On ističe da se vojska suočava sa ogromnim kadrovskim odlivom i da se o tome ne govori u javnosti. 

"Popunjenost vojske sa neposrednim izvršiocima je problematična. Mada i ovakva odluka nosi niz izazova, pre svega naši vojni objekti, naše kasarne širom Srbije su u jako lošem stanju, objekti isto, dobar deo vojne imovine i vojnih objekata je proteklih godina preko direkcije za imovinu Vlade Srbije otuđen, deo je predat pravosuđu, deo policiji, deo žandarmeriji, a deo je zarastao u korov. Ukoliko želimo realizaciju te odluke to iziskuje ogromna ulaganja da se ti objekti dovedu u red", kaže Stojanović. 

I vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka priča još od 2017. i da je on pristalica obavezne vojne obuke, a pogotovo što su dve godine rata u Ukrajini pokazale kako je pored profesionalnog kadra u vojsci, neophodna i brojnost.

"Poenta služenja vojnog roka nije da naučite da rukujete puškom, to se lako nauči. Problem je kako stvoriti svest da ste podređeni interesu kolektiva, interesu države. U zemlji koja je duboko podeljena, oni koji drže vlast, dele ljude na svoje i neke druge. Kako vi u takvom okruženju da stvorite nacionalnu konsenzus. Ovde nije bitan budžet, nije bitna kasarna, bitna je ideja sa kojom taj vojnik ide sa druge strane ograde. Naciji je neophodno obrazložiti zašto je to potrebno i stvoriti nacionalni konsenzus oko te teme.", kaže Radić.

TANJUG / Ministarstvo odbrane i vojske Srbije

Radić navodi da Vojska Srbije zavisi presudno od popune rezervista i da postoje velike razlike u broju vojnika koji su neophodni za mir i oni koji su neophodni za rat.

"Mi smo došli u situaciju da smo i u miru samo delimično popunjeni, a zamislite Vojsku Srbije u ratu. Postoji određena brojnost vojske koju bi trebalo da imamo u miru, ali i stvarna popuna. Problem je što su oba ova podatka strogo poverljiva prema odluci koja je doneta prošle godine. Mi nemamo podatak o tome koliko bi trebalo da imamo vojnika, ni kolika je stvarna popuna, što su podaci koje sve druge zemlje Evrope objavljuju", kaže Radić i dodaje da je proglašavanjem tih podataka za "strogo poverljive" uskraćena mogućnost kritike i šireg razmatranja zašto ljudi neće da budu u vojsci. On naglašava da su generacije koje su odslužile obavezni vojni rok sve starije.

Ko od 40.000 ide, a ko ne ide u vojsku

I Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije, veruje da se radi o teško ostvarivoj ideji.

"Prema sadašnjem stanju i formaciji, vojska ne zahteva više od pet do deset hiljada vojnika na redovnom služenju vojnog roka, dok je samo muških regruta, koji svake godine stasaju za služenje, oko 40.000, kaže Antić i dodaje:

"Ko je taj koji će da kaže ko bi od tih 40.000 trebalo da ode, a ko ne u vojsku. Dakle to zahteva izmenu celog seta zakona, počevši od zakona o vojsci, zakona o odbrani, zakona o radnoj obavezi i na koji način će to biti regulisano. A tu su i devojke koje mogu da služe vojni rok, što dodatno povećava taj regrutni kontigent. Sadašnji ustav, odnosno sadašnja regulativa, koja je saglasna sa regulativom EU, apsolutno ne prati mogućnost da se vrati vojni rok na način na koji je on postojao u Jugoslaviji. Ne možete da naterate nekog da ide u vojsku ukoliko on ne želi. Zašto to uopšte radimo?".

TANJUG / Ministarstvo odbrane i vojske Srbije

On tvrdi da je Vojsku Srbije poslednjih godina napustilo više od 12.000 profesionalaca i da je popunjenost jedinica oko 50 odsto.

"Odnos prema ljudskom kadru, uslovi rada u vojsci, obespravljenost i svašta drugo u ovom trenutku tišti profesionalni kadar i predstavlja razlog zašto nam je vojska nepopunjena. Umesto da neko za to preuzme odgovornost i da nađe modalitete kako da vojni poziv učini popularnijim, mi sada imamo apsurd gde oni kažu: "E sad, pošto niko neće da ide u vojsku, sad ćemo da ih nateramo da idu u vojsku". I to je očigledno razlog", objašnjava Antić. On kaže da postoje brojni različiti modeli za odbrambenu obuku stanovništva.

Radić je takođe naglasio da su problem infrastruktura i kadrovi.

"Sa prelaskom na tržišno-profesionalni model popune vojske, sve ono što je bilo potrebno za ceo sistem regrutovanja je ostalo u senci i zanemareno. Sada je neophodno uložiti mnogo rada da se obnovi infrastruktura. Potom, po meni najozbiljniji problem je kadrovski. Mi smo ostali bez generacija ljudi koji su znali kako se sprovodi obuka. Mi sada imamo vojsku koja je poltronska, koja služi za ceremonije, da se slika, oni su samo pokazne aktivnosti. Vojsku vode starešine koje nikad nisu imale dvosmernu vežbu, dakle vežbu gde postoji simulirani protivnik. Njihova iskustva su bazirana na pokazivanju, direktnim prenosima..." smatra Radić.

On dodaje da je problem i novac, pošto su troškovi visoki.

"Ali u odnosu na novac koji je potrošen na naoružanje od 2016. godine ovo je mali novac. Pa mora neko sa tim naoružanjem da rukuje. Mora neko da služi vojni rok. Morate da imate i novac za ljude koji će služiti taj vojni rok. Mora da postoji odgovarajuća nadoknada. Za strukturu, hranu...", kaže Radić.

"Odbranom upravljaju ljudi koji su i dalje u JNA"

Priču o vojsci kod nas vode političari i vojska je postala sredstvo za skupljanje poena, kaže Radić.

Novica Antić dodaje da vojni sistem nije prilagođen vremenu, a "sistemom odbrane upravljaju ljudi koji su u glavama i dalje JNA i država koja više ne postoji".

TANJUG / Ministarstvo odbrane i vojske Srbije

"Danas su totalno drugačije potrebe mladih ljudi i u skladu sa tim vojni poziv mora da se prilagodi i reformiše", kaže Antić.

Radić navodi da se u našoj zemlji "sve pravi čekićem".

"Ako tako uradite i u vojsci, to može da vam eksplodira u lice. Mislim da će se desiti da javnost neće biti ubeđena da je sve pošteno. Postojaće veliki broj privilegovanih ljudi koji neće morati da služe dvojni rok", kaže Radić.

On smatra da je ovakva informacija "tempirana", jer nije slučajno plasirana usred praznika i posle izbora:

"Procenjeno je da se to uradi kada će biti politički najbezbolnije i kada će se to moći amortizovati."

Što se tiče dužine vojnog roka, Radić kaže da je po njegovom mišljenju minimalni smisleni rok šest meseci.

"Oni će zbog troškova da nas ubeđuju da je dovoljno četiri meseca. Ideja je da se ispuni neka forma, a da se javno mnjenje izloži što manjem pritisku. Ko će da služi obavezni rok? Ranije je bilo izvesno da deca privilegovanih vojni rok ne služe. Da civilno služenje vojnog roka obezbeđuje masovno bežanje od obaveze. Sad je problem mnogo ozbiljniji. Danas su ti ljudi koji su privilegovani mnogo bahatiji, šta mislite da li će oni poslati svoju decu da služe vojni rok? Pa neće", kaže Radić.

On zaključuje da je vojska kakvu imamo "dovoljna za propagandne potebe i da je snimaju televizije", ali naglašava da će je i takvu kakva je biti teško održati u budućnosti, "što je realan problem koji ljudi na vlasti ne mogu da reše".

U pisanju ovog teksta učestvovali su i Sara Novakov i Filip Đorđevič