Slučaj beloruskog aktiviste: Protesti ispred ambasada - Srbija nema pravo da izruči političke zatvorenike

Ispred ambasada Srbije u Londonu i Berlinu održani su protesti kojima se traži da beloruski režiser i politički aktivista Andrej Gnjot ne bude izručen Minsku. Viši sud u Beogradu doneo je presudu da Gnjot, koji je u pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu, može da bude izručen Belorusiji, a njegovi branioci podneli su žalbu Apelacionom sudu, potvrdio je za NIN njegov advokat Filip Sofijanić.

Gnjot, koji tvrdi da ga režim Aleksandra Lukašenka politički progoni, sleteo je 30. oktobra prošle godine u Beograd, gde je doputovao sa Tajvana, kad su ga na aerodromu dočekali policajci koji su ga priveli po crvenoj poternici Interpola raspisanoj na zahtev Minska. Ovaj Belorus, koji je po struci novinar, a sada režiser reklama i kratkih videa, osnivač je opozicionog pokreta „Slobodno udruženje sportista" koji je igrao veliku ulogu u protestima 2020. godine protiv lidera Belorusije Aleksandra Lukašenka. On se tereti za navodnu poresku utaju u vrednosti od oko 300.000 evra u periodu od 2012. do 2018. godine, zbog čega su beloruske vlasti raspisale poternicu za njim. 

Poruka sa protesta - Srbija nema pravo da izruči političke zatvorenike

Protest u britanskoj prestonici ispred ambasade Srbije pokrenula je beloruska košarkašica Ekatarina Snitina, koja je sa drugim brojnim sportistima iz te zemlje podržala Gnjota. Za beloruski medij Tribuna Snitina je rekla: „Andrejevo izručenje smatramo kršenjem ljudskih prava, jer ga u Belorusiji čeka politički slučaj i mučenje u zatvoru. A ako u zemlji izručenja ovo čeka političkog zatvorenika, onda Srbija nema pravo na to. I upravo na to smo danas podsetili Srbe našim protestom ispred ambasade“.

 

 

Gnjot je bio aktivan na protestima u Belorusiji koji su započeti zbog predsedničkih izbora 2020. godine u toj zemlji, a koje su mnogi ocenili spornim, među njima i zvaničnici Evropske unije. Vođen iskustvom drugih beloruskih opozicionih aktivista koji su uhapšeni, Gnjot je napustio tu zemlju, a u međuvremenu ga je posao doveo u Srbiju, gde je uhapšen. Gnjot i njegov advokat tvrde da je tužba za poresku utaju samo paravan Belorusiji da dođe do oponenata režima. Za njegovo oslobođenje postoji i onlajn peticija.

"Tri dana ranije je u zatvoru umro ruski opozicionar Aleksej Navaljni. On se isto kao i ja borio protiv užasnog režima u njegovoj zemlji i ne bih da delim njegovu sudbinu. Kao i njega, i mene režim krivi za privredne prestupe. Preti mi progon i mučenje“, rekao je Gnjot na nedavnom ročištu u Višem sudu, na kom je odbijena njegova žalba na prethodnu odluku o ekstradiciji.

Gnjotov advokat Filip Sofijanić dodaje da Srbija ima bilateralni sporazum sa Belorusijom o izručenji, ali da je argumentacija protiv toga to što tamo ne bi imao fer suđenje..

"Zato što se u Belorusiji sprovodi tortura prema političkim zatvorenicima. Iako ovo delo za koji oni njega terete, formalno, nije delo političkog karaktera", kaže Sofijanić.

On dodaje da se radi o paravanu za režim koji želi da se "kod kuće", pod svojim zakonima i sistemom, obračuna sa političkim protivnicima. Sofijanić objašnjava i da ga upravo zato terete za navodnu poresku utaju od 2012. do 2018. godine.

Optužnica za utaju poreza

Gnjotovi branioci tvrde da za optužbe nema pravnog osnova, jer je zakon primenjen retroaktivno. On se, naime, tereti za delo koje je navodno počinio između 2012. i 2018. godine, a poreski zakon na osnovu kog je navodno počinio utaju, stupio je na snagu tek 2019. godine.

Zato je advokat Vadim Drozdov, Gnjotov predstavnik pred međunarodnim institucijama, već tražio brisanje Gnjotovih podataka iz registra Interpola.

 

 

„Podaci nisu u skladu sa Poveljom Interpola, jer u slučaju izručenja i suđenja u Belorusiji, Andrej Gnjot, kao opozicioni aktivista, u realnoj opasnosti da bude podvrgnut mučenju ili drugom okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju, kao i očito uskraćivanje pravde“, objašnjava Drozdov.

O ovom slučaju, Drozdov je obavestio i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je srpskom tužilaštvu uputio jasnu poruku da očekuje da će država Srbija dati vremena sudu u Strazburu da donese svoju odluku, pre nego što Gnjota izruči Belorusiji.

Dok borba na evropskim i domaćim sudskim frontovima traje, Gnjot se suočava sa neizvesnošću. Njegov advokat Filip Sofijanić kaže za NIN da je on fizički dobro, ali da je "psihički sve gore i gore". 

Sofijanić dodaje da je podneta žalba Apelacionom sudu i smatra da Viši sud nije ispunio sve formalne pretpostavke. 

"Smatram da Viši sud nije ispunio neke formalne pretpostavke za izručenje, oni kažu da je sve ispunjeno. Mi mislimo da procesno nisu uradili kako treba, odnosno nisu ga saslušali u tom postupku kada su stigla dokumenta iz Belorusije po zamolnici naše zemlje", kaže Sofijanić.

Zahtev za kućni pritvor

Jedan od prvih koraka, dodaje Sofijanić, je da se Gnjotu pritvor u Centralnom zatvoru zameni merom kućnog pritvora.

"Mi ćemo sad, u narednim danima, ukoliko mu Apelacioni sud ukine ovu odluku Višeg suda, izaći sa predlogom da se njemu pritvor zameni kućnim pritvorom. To bi u mnogome olakašalo njegovu situaciju i bilo bi velika stvar za njega, a naša mala pobeda u svemu ovome", objašnjava Sofijanić.

"Slobodno udruženje sportista", čiji je Gnjot, kako kaže, idejni osnivač, dovelo je do toga da se Belorusiji onemogući da bude domaćin Svetskog prvenstva u hokeju na ledu, a Međunarodni olimpijski komitet suspendovao je finansiranje beloruskog Nacionalnog olimpijskog komiteta, na čijem je čelu bio Lukašenko.

"Uspeli smo ono što ni političari nisu, oduzeli smo diktatoru jednu fotelju", rekao je tada Gnjot.

Nije on jedini iz ovog udruženja koji je na udaru režima. Nekoliko istaknutih beloruskih sportista osuđeno je na zatvorske kazne od 10 do 15 dana zbog otvorene podrške protestima 2020. Među osuđenima je bila i jedna od liderki "Slobodnog udruženja sportista", poznata košarkašica Alena Leučanka.

Beloruska obaveštajna služba je 2022. udruženje označila kao "esktremističko", optužbom koju državni organi i mediji koriste kao instrument političkog pritiska i progona neistomišljenika.

"Dva meseca posle ovoga su podigli optužnicu i protiv mene. U zahtevu za izručenjem nema nijednog dokaza. Ja sam profesionalni reditelj reklama, 21 godinu sam posvetio umetničkom radu", rekao je Gnjot pred sudom u Beogradu.

 

 

Kako RSE piše, Gnjot je govorio u sudnici i o odnosu beloruskih vlasti prema političkim neistomišljenicima i uslovima u zatvorima u toj zemlji. U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika, među kojima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.

"Ništa loše nisam uradio. Diktatura u Belorusiji je do laktova u krvi, a moj život je u vašim rukama. Srbija ne treba da ima krvave ruke zbog beloruskih vlasti", rekao je Gnjot na kraju obraćanja sudu.

Svet nije ostao tih na presudu Višeg suda. Naime, protesti ispred ambasada Srbije su se organizovali širom sveta, tačnije u Berlinu i Londonu, zahtevajući da se Gnjot ne izruči Belorusiji. Ostali beloruski sportisti su takođe pružili podršku lideru pokreta. Beloruska košarkašica, Ekatarina Snitina, je pokretač ovog protesta u Londonu.

Čak je i Helsinški odbor za ljudska prava reagovao. Oni su izrazili zabrinutost zbog nastavka progona državljana Rusije i Belorusije, na šta "upućuje i najnoviji slučaj pokušaja ekstradicije beloruskog novinara i režisera Andreja Gnjota koji je 30. oktobra, na zahtev Belorusije, uhapšen na beogradskom aerodromu".