Odlaganje početka izgradnje metroa: Izlizani džoker vlasti u izbornoj kampanji za Beograd

Pre će iznad Beograda zaista da polete leteći taksiji, nego što će kroz tunele ispod njegovih zidina proći metro. To su nam prilikom posete Makiškom polju potvrdili tehnički ministri Siniša Mali i Goran Vesić, dvojac sa kormilarom koji je ne tako davno upravljao glavnim gradom.

Da su naprednjaci te 2016. godine, za koju su najavili početak izgradnje, angažovali četvoricu radnika i dali im ašove, pijuke i lopate, do danas bi prokopali makar dva kilometra tunela. Ovako, pošto su građani na sajtu Grada odabrali izgled vozova, sada mirno mogu da sačekaju novo odlaganje. Do sada smo dogurali do 2028, „najkasnije 2029. godine“. Jer sreća i metro su lepi samo dok se čekaju. 

Pisanje pojedinih medija o kašnjenju izgradnje metroa, lepo vreme, kampanja za ponovljene izbore ili sve troje zajedno, dovelo je u petak (12. april) tehničke ministre Sinišu Malog i Gorana Vesića na Makiš. Popečitelj zadužen za državnu kasu po prolećnoj žegi po ko zna koji put je ispričao bajku za odrasle. Na njenom srećnom kraju birači će dočekati voz kao što princeza dočeka princa. U najnovijoj verziji priče, kompozicija će uz škripu novih novcatih šina pristići na podzemno stajalište pomenute „2028, najkasnije 2029. godine“.

Reč je o famoznoj prvoj liniji. Izgradnja depoa za vozove, za koji je kamen temeljac postavljen 2021, počeće tek naredne godine, ali će zato pripremni radovi biti završeni šest meseci ranije. Ukoliko vam je teško da razumete prethodnu rečenicu, to je zato što je besmislena. Potpisan je „aneks jedan“ ugovornog sporazuma, Mali se zahvalio kineskim radnicima na posvećenosti, podsetio na Đilasa i 619 miliona, ukazao na mržnju prema predsedniku... Znate već i sami, ono što funkcioneri kažu na kraju konferencije. I naposletku, kao u priči o dečaku koji je vikao „vuk“ kada vuka nije bilo i tako uzalud uzbunjivao selo, ni Siniši Malom više niko ne veruje kada izgovori „izgradnja metroa počinje tad i tad“. 

Hari Poter kod Vuka

Metro je izlizani džoker vlasti u izbornoj kampanji za glavni grad, ali i dalje menja sva ostala obećanja. Setimo se predizborne kampanje 2018. godine kada je balerina Aja Jung tokom kampanje naprednjaka delila karte za metro koji ne postoji i govorila kako će Beograđani lakše stizati do institucija kulture podzemnom železnicom. Falio je samo tadašnji gradski funkcioner Goran Vesić da se kao Hari Poter u prvom delu filmske franšize, sa sve bagažom, zaleti u zid stanice Vukov spomenik na kome je oznaka čarobnog perona „devet i tri četvrtine“. Samo što bi sa druge strane, umesto Hogvorts ekspresa, Vesić video moderni voz pod zemljom i stanice pune ljudi koji snimaju za Tiktok. 

TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIĆ

Podzemna železnica u urbanističkom planu glavnog grada pominje se još od pedesetih godina. Prvi projekti nacrtani su krajem sedamdesetih godina. Početkom osamdesetih od plata zaposlenih u Beogradu uziman je mali procenat kao doprinos izgradnji, a Slobodan Milošević je 1995. godine svečano otvorio stanicu Vukov spomenik, za metro koji će jednog dana tu primati putnike. Gradonačelnik Nenad Bogdanović završetak prve faze metroa predviđao je za kraj 2008. godine. Njegov naslednik u Starom dvoru Dragan Đilas vodao je omladince Demokratske stranke da mu drže panoe sa planovima i metro najavljivao kao „najvažniji razvojni projekat Beograda“, ali od toga nije bilo ništa. Demokrate gube vlast, a novi gradski čelnik Siniša Mali 2014. formira „radnu grupu za beogradski metro“ i najavljuje početak izgradnje za 2016. godinu. Pa za 2017. Ipak, krajem 2018, ispravlja se Mali. Godine 2019, najkasnije 2020. počinje da se kopa, najavljuje Mali. Poznat po svom optimizmu, ministar finansija je čak tvrdio da će do 2022. godine Beograd imati prvu liniju metroa. Tako smo najavu po najavu sada došli do 2029. godine.  

Zašto se jedan od najvažnijih projekata u Beogradu stalno odlaže? Da sklonimo na stranu kolosalnost poduhvata, kreditiranje, finansijske, zdravstvene i bezbednosne krize u svetu. Da na trenutak zaboravimo nacionalni stadion i internacionalni EKSPO - nisu oni odlagali izgradnju godinama. Aktuelna vlast je pokazala da kada nešto zaista zacrta da uradi, ona to uradi. Projekat na kraju obično probije budžet i rokove, ali bude završen. Gde onda toliko zapinje oko metroa? Ovo će zvučati šašavo, ali možda je razlog to što je pod zemljom. Zato što se ne vidi. Evo primera: jedino što većina Beograđana može da pazari u „Beogradu na vodi“ je kafa za poneti. Ipak, dok se na Brankovom mostu ili Gazeli kroz užase špica u prevozu probijaju na drugu obalu, kroz zamašćene prozore krcate osamdesetčetvorke, jasno se vidi da naselje za novu elitu svakodnevno raste.

U glavi modernog prekarnog radnika u autobusu, u kojoj se smenjuju rate za kredit, računi za infostan, dečje ekskurzije i more na koje ni ovde godine neće otići, na trenutak blesne misao - evo, Beograd se gradi. Možda se i gradi, ali ne za njega. Izgradnja metroa bi našeg putnika iz „osamdesetčetvorke“ izbavila od svakodnevnog stajanja na jednoj nozi i oznojenih pazuha koje mu saputnici guraju u lice dok se drže za šipku. Nevolja je što vlast projektima koji zaista mogu da olakšaju život Beograđanima maše samo u vreme kampanja, da bi po zatvaranju birališta mogla da se bavi odlaganjem. 

Top-lista prioriteta 

Šta je to za vlast važnije od toga da većini stanovnika Beograda omogući koliko-toliko normalno kretanje od tačke A do tačke B, u gradu koji svakog meseca postaje dom za više hiljada novih ljudi. To su vizuelne senzacije. Mazanje očiju, narodski rečeno. Svetlucave folije koje skreću pažnju od suštine - da javni prevoz u Beogradu i saobraćaj uopšte, pritisnut sve većim brojem stanovnika, jedva funkcioniše. Umesto da građani putuju podzemnim vozom koji ne čeka na raskrsnicama i semaforima i koji niko ne može da zaustavi tako što će se parkirati na šinama, gore, na površini, dok su zaglavljeni u kružnom toku na Slaviji, mogu da uživaju u fontani. Kada pokušavaju da se uključe u Nemanjinu kod novog Savskog trga, sa visine od 23 metra ih posmatra Stefan Nemanja. Kocke u Skadarliji su sada još starije i u njih više ne može da se zaglavi štikla, a fasade u centru su osvežene novim slojem boje.

Koga briga što se zbog saobraćajnog kolapsa ekipe Hitne pomoći jedva probijaju do tih zgrada u kojima ne rade liftovi. Ne daj bože da izbije požar - zbog automobila parkiranih „na dva minuta“ po principu - gde god nađeš zgodno mesto. To su situacije u kojima se spasavaju ljudski životi, a na koje bi izgradnja podzemne železnice uticala. Nije reč samo o tome da li ćemo sa posla brže stići kući. Lepo je imati fontane, spomenike velikanima i uređene fasade, ali je još lepše brinuti o ljudima. 

Arhitekta Bojan Kovačević ističe za NIN da je od pokojnog kolege Branislava Jovina, koji je bio glavni projektant beogradskog metroa još od sedamdesetih godina, naučio važnu stvar: metro kao sistem nikada ne prestaje da se gradi, jer se metro mreža svugde u svetu stalno širi i dograđuje. 

TANJUG / Filip Krainčanić

„Ne govorimo o projektu koji treba da počne da se realizuje i da se završi. To je važno naglasiti, jer mi stalno imamo sliku u javnosti da je to nešto što treba da počne, da se napravi i - tačka, gotovo. Ma ne. Pre koju godinu u Moskvi je otvorena dvestota stanica metro mreže“, objašnjava Kovačević. 

On navodi da je prilikom svojih poseta Beču, na primer, primetio da postoji linija metroa koja je projektovana, ali još uvek nije izgrađena, jer je procenjeno da nema dovoljnog opterećenja da bi bila realizovana. Arhitekta Kovačević ocenjuje da tema metroa u našoj javnosti veoma često pliva u nejasnoćama i nedovoljno podataka. 

„Varijante oko koridora, linija i stanica više služe za prepucavanja nego za stvarni profesionalni dijalog. Što je najsmešnije, političke stranke nemaju svoje predstavnike među profesionalcima koji se međusobno natežu oko opcija, nego oni, kao političari, tu pričaju neke svoje komentare. To je dosta loše, da ne kažem tragično“, ukazuje Kovačević. 

Gubljenje interesovanja 

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, podseća da su konkretni radovi na depou na Makišu trebalo da počnu u novembru 2022. godine, ali da se to još uvek nije desilo. Prema njegovim rečima, to znači da u odnosu na zvanični hodogram, koji je izložio ministar Siniša Mali u novembru 2021. godine prilikom početka radova na nasipanju Makiškog polja, radovi već kasne 17 meseci.

„Centar za lokalnu samoupravu je više puta izveštavao javnost o stalnim izmenama regulacionih planova za metro, o nedostatku novca u republičkom i beogradskom budžetu za ovaj projekat, ali i o gubljenju interesovanja vlasti za metro, u svetlu okretanje pažnje prema drugim prioritetima, poput izložbe EKSPO 2027 i širenja ‘Beograda na vodi’. Neozbiljno je da se sa najvažnijim infrastrukturnim projektom u srpskoj prestonici ovoliko kasni, kao i da vlast o tome ćuti i ne saopštava razloge za kašnjenje“, smatra Jovanović. 

On poziva ministra Malog da nas, kako kaže, ne zaluđuje više pričom o letećim taksijima, već da građanima Beograda saopšti razloge zbog kojih radovi na izgradnji depoa nisu počeli još u novembru 2022. godine kako je sam najavljivao. 
„Dužan je i da odgovori da li će se Beograđani voziti metroom 2028. godine, što je takođe on lično više puta obećavao i garantovao“, poručuje Jovanović. 

Uvek pre roka 

Često se može čuti da političari računaju vreme od onda kada su došli na vlast. Kao da pre njih ništa nije postojalo i kao da će, kada jednog dana odu, omeđena teritorija Srbije propasti u Zemljino jezgro i tamo se dezintegrisati. Kada jednom u ruke uzmu nož i pogaču, ono pređašnje vreme pominju samo po neispunjenim obećanjima prethodnika, po problemima i poslu koji je ostavljen njima da ga završavaju.

Sopstvena neispunjena obećanja iz bliske prošlosti u nekim novim kampanjama postaju neizbežne faze do konačnog početka radova, koji samo što nisu. Zato nema sumnje da će prva linija beogradskog metroa, kada god bude završena, biti puštena u pogon pre roka. Od uvođenja višepartizma kod nas, za dobijanje izbora nisu presudni ni mediji, ni dobro osmišljena kampanja koja se bazira na svakodnevnim istraživanjima javnog mnjenja, niti kapilarni glasovi. Na izborima se pobeđuje na osnovu kratkog pamćenja. 

Kovačević: Čvorište u „Beogradu na vodi“ nema smisla

Upitan da prokomentariše trasu prve linije metroa koja je u javnosti izazivala polemiku, Bojan Kovačević pojašnjava da metro linija pre svega pokriva naseljenost, ali dodaje da postoji deo istine u tome da ona, na neki način, prati buduće razvojne pravce. Kovačević ukazuje gde gradska, tačnije republička vlast pravi katastrofalnu grešku po pitanju metroa. 

PROFIMEDIA / Adam Radosavljevic / Alamy / Alamy / Profimedia

„Oni uporno siluju priču da se dve linije metroa ukrštaju u ‘Beogradu na vodi’. To je nešto što jako iritira javnost po dva osnova: prvo, zato što je ‘Beograd na vodi’ sam po sebi sporan mnogima, da ne kažem svima, osim samoj vlasti. Pod brojem dva: struktura vlasnika stanova u ‘Beogradu na vodi’ je takva da, koliko je meni poznato, preferiraju lični prevoz“, kaže Kovačević. 

Takvu odluku vlasti on vidi kao simboličko potvrđivanje projekta „Beograda na vodi“, nego što to stvarno ima smisla. Kovačević podseća da je u čuvenom projektu Branislava Jovina linija metroa broj jedan bila ona koja ide od Novog Beograda preko Bulevara kralja Aleksandra. 

„To je žila kucavica Beograda“, naglašava Kovačević. 

On se priseća besmislene rasprave, kako je naziva, kada su ljudi koji nisu iz tehničke struke objašnjavali da je koridor Bulevarom kralja Aleksandra već dobro pokriven javnim gradskim saobraćajem. 

„Na prvu loptu to možda nekom deluje ubedljivo. Ali šta je osnovna logika metroa? To je nezavisni šinski sistem: on se ne ukršta ni sa jednim drugim saobraćajem“, pojašnjava Kovačević i ističe da je propusna moć metroa ogromna.