Sedamdeset devet godina od trijumfa nad fašizmom: Čiju pobedu slavimo?

Celih sedamdeset devet godina prošlo je od dana pobede nad fašizmom, najgorim zlom modernog doba. Čitav je to jedan poduži ljudski život. Antifašizam, rođen iz te pobede, dugo je bio neprikosnoveni ideal na kojem je izgrađen sistem vrednosti novog sveta. Upečatljivost užasa na kojima je nastao bila je tolika da je ideal antifašizma decenijama bio nesporni i neupitni autoritet, uvek posmatran iz istog ugla. Čuvali su ga oni koji su te užase preživeli, oni koji su se strahota sećali.

Ali, život ko život, sklon je prolaznosti i zaboravu. Nema sećanja, nema ni ideala. Sedamdeset devet godina kasnije, čini se, antifašizam je umorni starac sa malo savremenika, zapušten od naslednika i osuđen na lapot, dok se o njegovo neprocenjivo nasleđe otimaju i deca i razna kopilad koja prete da će da ga proćerdaju i prodaju u bescenje.

Zato je pitanje: Šta danas slavimo? Koji dan i čiju pobedu? Datum koji je nekada bio simbol pobede nad fašizmom, već 39 godina se slavi i kao Dan Evrope, u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju, začetak onoga što je danas Evropska unija. Taj manifest iz 1950, zasnovan na ideji večnog mira među evropskim narodima, oslanja se na antifašističku tradiciju, ali je i svojevrsni simbol podela među onima koji su fašizam pobedili. Na tu pobedu već dugo svako gleda iz svog ugla.

Kako smo došli do toga? Kome je i zašto u interesu da se jedan takav častan i slobodoljubiv ideal uguši i zaboravi?

Dan zaborava

Svedoci smo i da se antifašizam danas, iz godine u godinu, sve više potiskuje iz kolektivnog sećanja, a da se njegove vrednosti poništavaju ili zloupotrebljavaju. Svašta se danas naziva antifašizmom i svako se njegovim perjem kiti, čak i oni koji svoje stavove vuku iz korena ideologija koje je antifašizam pobeđivao. Istovremeno, fašizam se abolira.

Prema rečima Filipa Davida, dramaturga i književnika i čoveka kojem je fašizam odneo skoro celu porodicu u Jasenovcu i na Sajmištu, Dan pobede, nekada slavljen sa pijetetom, pretvorio se u dan tuge i zaborava.

NIN / Aleksandar Dimitrijević

„Dan pobede nad fašizmom doživeo je sudbinu pojmova fašizam i antifašizam. To je za nas malobrojne, koji smo dane velikog rata preživeli i bili svedoci razarajuće snage i užasa jedne od najmračnijih ideologija u savremenoj istoriji, postao jedan tužan dan, ne sećanja, nego zaborava, koji nas opominje koliko je ljudsko sećanje kratkotrajno i podložno manipulacijama, a istovremeno i opomena da opasna ideologija, kakav je fašizam, nije pobeđena i da je fašizam hidra sa hiljadu glava“, kaže David za NIN.

Vreme u kojem živimo idealno je za povampirenje fašizma. Doba u kojem prave ideologije zapravo i ne postoje, a vrednosti se mere količinom novca i moći, bira samo ona sredstva kojima se lakše stiže do cilja. U tom sistemu, antifašizam, zasnovan na idealu mira, jednakosti i harmonije, nema nikakve šanse. Posebno opasna je zloupotreba antifašističkih vrednosti od strane onih čija ideologija ih baš i ne baštini. Svedoci smo toga na svakom koraku, počev od stravičnog rata u Ukrajini, koji upravo okreće svet naopačke, započetog pod parolom „borbe protiv fašizma“, do suludih ideja o premeštanju i uništenju antifašističkih spomenika.

„Živimo u jednom haotičnom svetu gde reči iza kojih stoje neki važni pojmovi gube svoja značenja. To je svet ideoloških košmara, zaklanjanja iza ideologija, nacija i vere kao vrhovnih autoriteta. Početkom devedesetih zapisao sam u jednom tekstu kako je jedna od najvećih opasnosti sa kojima se suočavaju društva u previranju upravo fašizam. Fašizam je sposoban za najrazličitija prerušavanja. Umberto Eko je tu vrstu puzajućeg fašizma nazvao ur fašizam, odnosno večiti fašizam, koji je stalni pratilac organizovanja ljudskog društva. Neki od osnovnih elemenata su posrnula ekonomija, populizam, militarizacija, nacionalizam, kult tradicije, novogovor, harizmatični vođa. Složite ovo u jedan sistem koji ih objedinjuje i upašćete u smrtonosnu zamku fašizma“, smatra David, a o zloupotrebi ideje antifašizma kaže:

„Takvo pozivanje na nekakav tobožnji antifašizam je ironično i cinično. Ono diskvalifikuje izvorno značenje tog pojma, njegovo istorijsko i političko značenje. A zapravo se maskira u novi fašizam koji treba da mobiliše mase u agresivnim ratovima. Pročitajte samo šta o ruskoj imperijalnoj ideji i o evroazijskom projektu piše ruski teoretičar zavere i doskorašnji savetnik predsednika Putina, u ruskom društvu prihvaćen i popularan Aleksandar Dugin. To su čisto fašističke ideje u novom ruhu“, kaže David.

Tamne strane sopstvene istorije se prećutkuju, a to dovodi do novih zabluda. Čak i u udžbenicima istorije sistem vrednosti je okrenut naglavačke do opasnog apsurda, pa se kao nosioci antifašističkih ideja sve manje proučavaju oni koji su ih zaista izneli – partizanski pokret, a sve više oni koji su sarađivali sa fašistima.

Ustupljene fotografije / Uroš Arsić

„Gde možete pročitati o zločinima u Balkanskim ratovima o kojima su svedočanstvo ostavili mladi novinar Lav Trocki i Dimitrije Tucović? Tako stižemo i do paradoksa da se u novijoj istoriji pobede u Drugom svetskom ratu pretvaraju u poraze veličanjem poraženih i prećutkivanjem pobednika. Nema nijednog udžbenika istorije u kojem se mogu naći podaci da je vladika Nikolaj Velimirović 1935. izjavio da je veliki vođa nemačkog naroda jedini na pravi način shvatio učenje Svetog Save ili da je 1937. patrijarh Varnava u razgovoru sa nemačkim novinarem uputio velike pohvale Adolfu Hitleru i nemačkoj evropskoj politici. Ali se zato iz istih udžbenika izostavlja partizanski antifašizam, temelj na kojem je zasnovana posleratna Jugoslavija, a veličaju saradnici okupatora.“

Zašto toliko mržnje?

Antifašizam se kod nas često pogrešno poistovećuje sa komunizmom iako je širi kao ideologija i pokret, a onda se komunizam još pogrešnije poredi, čak i izjednačava sa nacizmom i fašizmom. Pitanje je kako smo došli do ovog oksimorona?

„Takva uverenja, široko zastupljena u vrhovima vlasti, posledica su istorijskog revizionizma. Antifašizam je mnogo širi pojam od komunizma. Ali su mnogi jedva dočekali da sa antikomunizmom, sumrakom komunizma, sahrane i antifašizam ili ga prisvajaju i daju tumačenja koja su suštinski izneveravanje pojma. Istorijska istina je da su komunisti i partizanska borba u toku Drugog svetskog rata predstavljali autentičnu snagu i doslednost u borbi protiv fašizma i nacizma. Ali je takođe istorijska činjenica da su posle raspada Sovjetskog Saveza i raspada Jugoslavije neki od onih koji su se dičili svojim komunističkim uverenjima i biografijama ta uverenja i biografije izneverili i tako kompromitovali borbu protiv fašizma“, kaže David koji u svojoj knjizi „Kuća sećanja i zaborava“ piše: „Šta nam u svemu što smo proživeli nedostaje? Nešto jako važno, za čim tragamo, uzalud tragamo. Nedostaje smisao našeg stradanja. A zlo upravo svemu čega se dotakne oduzima smisao“. U ovim rečima, izgleda, krije se i sudbina antifašizma.

„Ne možemo da odgovorimo na pitanje zašto čovek čoveku nanosi zlo? Zašto užasni, besmisleni ratovi? Zašto toliko mržnje? Ono što ipak možemo, a i morali bismo, jeste da se zlu suprotstavljamo, da se sa zlom ne mirimo. A borba protiv fašizma i nacizma, u bilo kom obliku, jeste borba protiv jednog velikog zla.“

Milinović: Fašizam sa nuklearnom bombom značio bi kraj sveta

Daško Milinović, radio-voditelj, dizajner i muzičar, ali i poznati antifašistički aktivista koji je zbog svojih stavova često i fizički bio na meti ekstremnih desničara, kaže da je za njega 9. maj dan podsećanja da se fašizam može pobediti, ali i upozorenje da on i dalje postoji.

Ustupljene fotografije / Uroš Arsić

„Dan pobede je dan sećanja na one koji su žrtvovali svoje živote da bi fašizam bio pobeđen. Taj dan nas podseća da je to bilo moguće učiniti. Međutim, svedoci smo sistemskog povampirenja fašizma. Danas fašizam sa nuklearnom bombom značio bi kraj sveta i kompletne civilizacije. I zbog toga su ovaj datum i njegovo obeležavanje toliko bitni.“

On smatra da su tekovine antifašizma nemerljive, ali i da su danas u velikoj opasnosti.

„To su vrednosti na kojima je zasnovana današnja Evropa, ona je oblikovana na temeljima antifašizma. Međutim, svedoci smo da se danas antifašizam ukida ili falsifikuje, što je slučaj i kod nas ili se jednostavno nacionalizuje kao u Putinovoj Rusiji.“

Na pitanje zašto su mladima fašizam i desnica primamljiviji od levih i antifašističkih ideja, Milinović odgovara:

„Na tome je sistematski rađeno. Falsifikuje se kompletna istorija, izvrću se činjenice, fašisti se proglašavaju antifašistima. Jedna od tekovina tog sistemskog uništavanja antifašističkih ideala je uvođenje veronauke u škole“.

Milinović prihvata da je levica danas u velikoj krizi.

„Levica je danas obesmišljena. Levica, koja se ne bavi klasičnim pitanjem, socijalnom pravdom, pravima radnika, nije levica. Zelena agenda treba da postoji, ali kao segment, a ne kao suština. A problem je i u tome što se kao ideal levice servira ono najgore od nje - autoritarni komunistički režim“, kaže Milinović i dodaje da su danas jedini načini borbe za očuvanje antifašističkih ideala znanje i obrazovanje.

Fašizam propoveda snagu, a to mlade privlači

Vreme je sveopšteg jačanja desnice i ekstremne desnice, u svakoj sledećoj generaciji taj trend je, čini se, sve izraženiji. Zašto je mladima lakše da se poistovete sa desnim, nacionalističkim idejama, nego sa idejama levice, kosmopolitizma ili antifašizma?

Prema rečima Filipa Davida, levica je takođe promenila svoje ruho, a ono što je ostalo od nje, u mnogim se oblicima dodiruje sa desnicom, dok su se nekadašnji promovisani levičari bez problema utopili u desničarsku baruštinu. 

„U većini slučajeva iščilelo je sećanje na herojske dane antifašizma, a nove generacije ne pamte šta je fašizam, kakve je strahote doneo Evropi i svetu. Sve je manje svedoka vladavine fašizma i nacizma. Fašizam je za mnoge mlade fascinantan, da se poslužim izrazom Suzan Sontag. Fašizam propoveda mladost, snagu, zdravlje, moć, što je mladim ljudima privlačno, sve dok ne pokaže svoje pravo lice, pretvori se, kako je napisao Ivan Čolović, u ‘gigantski obred žrtvovanja’. Militarizovano društvo priznaje 
samo kolektivitet. Kada fašizam zavlada, onda je kasno, onda se svet nalazi na ivici velike katastrofe."