Branislava Gajić Stanojević: Kada pokrećeš biznis, znaj zašto to radiš

Šta je neophodno za pokretanje biznisa? Jedino prostor na tržištu i preduzetnički duh, a puno drugih stvari može i ne mora da bude neophodno, sve zavisi od situacije, ljudi, tržišta...

Mi smo sa Infostudom, a današnjom „Inspira grupom“, krenuli davne 2000. godine tzv. bootstrapping metodom i kao startap, iako za te reči tada nismo ni znali. Prosto, bili smo onaj biznis koji nastaje „u garaži“, bez nekih finansijskih sredstava, nego radom naših 10 prstiju i varničenjem malih sivih ćelija u glavi. Sada zapošljavamo oko 300 ljudi, a sve što imamo, izgradili smo sopstvenim poslovanjem, bez investicije ili nečije zaleđine. S tim da, sada kao već stabilna firma, koristimo po potrebi i svoju kreditnu sposobnost za veća širenja.

Danas je mnogo lakše doći do investicije, mnogo više znanja na ovu temu ima u opticaju, a i ljudi sa iskustvom, te je lakše i formirati tim. Mi smo bili studentska ekipa, internet je u to vreme koristilo svega 17 odsto ljudi u Srbiji i to na dajal-ap, tako da su stvari koje smo radili i prodavali našim klijentima bile špansko selo za većinu ljudi. Pritom, i sami smo morali da učimo kako se uopšte radi to što mi radimo jer je prosto bilo novo i nije ni bilo gde da se nauči. Neke ljude smo slali na kurs daktilografije na pisaćim mašinama da bi kucali brže na računaru.

Lepo zvuči imati svoju firmu i sasvim sigurno može biti lepo. Ali i ne mora. A i sasvim sigurno nije uvek lepo. Dobro zvuči biti sam svoj gazda. Zarađuješ za sebe. Kul...

Isto tako, ako si dobar „gazda“ ili „vlasnik“ ili „direktor“ ili ... u prvim i glavnim fazama razvoja, ti vodiš napred, ti prvi radiš najviše, a kada nemaš para – isplatiš svoj tim pa tek onda sebe, ako ostane... A ako si dobio nečiju finansijsku podršku, Venture capital investiciju, da budemo realni, ti nisi „gazda“ i sloboda je ograničena jer sa investicijom dolazi veća odgovornost i imaš obavezu da isplatiš nečije ulaganje. Sve je to okej i omogućava brže pokretanje i razvoj biznisa, samo treba biti svestan pravila igre.

Da li sam ja za pokretanje biznisa?

Dakle, ako želiš da pokreneš biznis, osnovno pitanje je da li sam ja za to. Da li mogu da preuzmem rizik i koliki, a kolika sigurnost i stabilnost su mi potrebne? Da li sam ja čovek koji pokreće stvari napred, koji gradi, vuče i veoma važno - koga ljudi žele da prate?

Roditelji nekih od nas nisu uvek imali poverenje u svetlu budućnost tog Infostuda kojim smo se „zamajavali“ kao studenti, a i prvih godina nije bilo baš ‘leba od toga, dok nismo krenuli ozbiljnije da naplaćujemo svoje usluge i da od studentske priče pravimo biznis.

S vremenom, mi smo digitalizovali tržište zapošljavanja, zatim kupoprodaju automobila sa polovniautomobili.com, unapređujemo tržište nekretnina sa 4zida.rs, a ušli smo i u e-commerce biznise osiguranja i auto-delova. I tehnologija se razvija sve brže i brže, tako da dileme sada nema – ko ima afiniteta za ove oblasti – prostora tu ima. S tim da je konkurencija sada mnogo jača, negde i globalna, i kada gledam neke biznise koje su ranije osnivali klinci u duksericama - sada ih vode ljudi u odelima.

Sa druge strane, prostora u biznisu koji nije digitalan biće sve više i više. Kako se ljudi okreću digitalizaciji i tehnologiji, vidimo nestašicu kvalitetnih proizvoda i usluga, kvalitetnih radnika... Ljudi bi da budu menadžeri, influenseri, programeri... A na tržištu rada nedostaju majstori raznih vrsta i njihove plate rastu i rašće upravo zbog manjka ljudi. To se već desilo na drugim evropskim tržištima. Kvalitetna hrana je nešto za čim potražnja raste. Kvalitetan nameštaj naspram industrije brze potrošnje i slično. Istorijski gledano, stvari dosta idu ukrug. Nekada su skoro svi ljudi imali konje, a samo bogati su imali automobile. Danas manje-više svi imaju automobile, a bogati imaju konje.

Tako da, iako su tehnologija i digitalizacija definitivno budućnost, potražnja za kvalitetnim fizičkih proizvodima i zanatskim uslugama će sigurno rasti, a rašće i njihova cena. Takođe, sa ovakvim načinom života povećala se potreba i za specijalističkim uslugama koje se bave dušom, psihom ljudi i generalno brigom o ljudima... psihološka podrška raznih vrsta, briga o starima...

Ustupljene fotografije / Ustupljena fotografija

A na kraju, svi ti oflajn biznisi u današnjem svetu koriste razne digitalne kanale za rad.

Danas, lakše nego ikad, možete na internetu ili kroz razne poslovne programe doći do znanja o tome kako da napravite biznis plan, kako da definišete poslovni model svog biznisa, da analizirate potrebu tržišta i kupce, konkurenciju, potencijal tržišta, kanale promocije, dobavljače... Za početak pitajte Gugl ili Čet GPT šta je biznis canvas. I tako će postajati jasnije šta vam je sve potrebno za tu vašu poslovnu ideju, a to može biti vrlo različito od biznisa do biznisa. A onda dalje učite korak po korak, kako dolazite u neku sledeću fazu razvoja.

Ipak, jedna veoma važna analiza, odnosno introspekcija, jeste - da li imate vremena za ovaj novi poduhvat, da li imate rešenost i ako ste već u godinama kada imate porodicu ili druge ljude koji zavise od vas, da li imate njihovu podršku.

I na kraju: nema kraja, samo prelaziš na sledeći nivo igrice.

Šta je cilj vašeg biznisa i zašto ga pokrećete?

Mi smo počeli od studentskog sajta, objavljivali smo rezultate prijemnih ispita za fakultete, zarađivali od prezentacija obrazovnih ustanova i najava studentskih žurki.

Sada smo grupa biznisa čija je centrala ponosno i dalje u Subotici, zato što verujemo da je za svaku zemlju dobro da se ekonomska moć raširi po njoj, umesto da bude koncentrisana samo u najvećim gradovima.

Između te naše početne priče i sadašnje nailazili smo na puno peripetija, uspona, padova i jako puno učenja i prilagođavanja. I sjajni ljudi koji rade sa nama. I tako je sa svakim biznisom koji želi da raste i razvija se. Naravno, ako samo želite da imate svoj mali biznis za lične ili porodične potrebe – i to je okej, samo donesite tu odluku i budite okej sa njom. A ako želite više – budite spremni i da puštate konce i da u svoje poslovanje uvodite ljude koji će delove posla preuzeti od vas, a vi ćete, zauzvrat, moći na miru da odete na godišnji odmor. Ili čak i da se povučete iz biznisa i vođenje prepustite profesionalnom menadžmentu. Štaviše, u digitalnom svetu se sve češće javljaju i preduzetnici čiji cilj je exit, tj. da dovedu biznis do nekog nivoa uspeha i onda ga prodaju i izađu iz njega. I to je okej, a često nije ni tu kraj, nego ljudi idu u novi poduhvat serijskog preduzetništva.

Sve u svemu, ako već niste, mislim da je zanimljivo pročitati „Umetnost pobede“, autobiografiju osnivača firme „Nike“. I dosta stvari će vam biti jasnije kada vidite njihove faze razvoja. Kada sam je čitala, bilo mi je mnogo simpatično što, iako naši biznisi veze sa vezom nemaju i nisu za poređenje, i jedan „Nike“ u Americi i jedna „Inspira grupa“ u Srbiji su prošli zanimljiv put štapa i kanapa, problema i stresiranja – sve jedno za drugim pa ukrug, rebusa u glavama osnivača i vlasnika, snalaženja u hodu i skokova u nepoznato.

I tu je možda ključno pitanje – da li vam to zvuči primamljivo? I ako zvuči – šta je cilj vašeg biznisa i zašto ga pokrećete? Odgovor treba pronaći u nečemu što donosi dobrobit i korisno je široj skupini ljudi, a ne samo nama.

Autorka je osnivačica i suvlasnica "Inspira grupe"