Mihael Ludvig, gradonačelnik Beča: Uzor smo mnogim gradovima u borbi za zdravu životnu sredinu

Održivo ekološko poslovanje i društveno odgovorno upravljanje postali su imperativ u poslovanju kompanija, ali se ESG principi sve više primenjuju i u velikim gradovima. Jedan od gradova koji je u dobroj meri rešio pitanje zagađenja i godinama zauzima vodeće mesto na svim poljima kada je u pitanju kvalitet života građana je Beč. Bečlije se godinama ponose time što svako dete zna da se plastika, staklo, papir i druge stvari koje se mogu reciklirati, ne bacaju na isto mesto kao ostali otpad. A to je samo segment na listi načina i poteza kojima se Beč bori za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi. 

Cilj je da do 2040. Beč bude CO2 neutralan grad i to ćemo i postići, tvrdi gradonačelnik Mihael Ludvig u razgovoru za NIN. 

„U gradu imamo četiri spalionice otpada u kojima sagorevamo i običan i opasan otpad i to bez emitovanja štetnih gasova. Imamo odlične filtere i po tome smo uzor mnogim gradovima. Da nemamo, to bi bilo veliko opterećenje za životnu sredinu. Danas su naši građani uvereni da je to najbolji način zbrinjavanja otpada. Pazimo da kvalitet vazduha bude dobar, i to smo postigli. Kao simbol tog uspeha je spalionica otpada Špitelau, koja se nalazi u neposrednoj blizini bečke gradske bolnice“, ističe Ludvig. 

I tu nije kraj. Kao gradu, baš kao i mnogim kompanijama, važna vam je i cirkularna ekonomija i održivost?

Spaljivanje otpada ima više prednosti. Koristimo ga kao energent, jer dobijena toplotna energija služi za daljinsko grejanje. Sada tražimo načine kako da iskoristimo i šljaku koja ostaje nakon spaljivanja. Od nje se, recimo, proizvode cigle koje se mogu koristiti za izgradnju puteva.

Istovremeno se orijentišemo i na područje geotermike i toplotnih pumpi. Za nas je i upravljanje otpadnim vodama jedan od ključnih izazova. U okviru cirkularne privrede pokušavamo da iskoristimo i one otpadne vode sa opasnim otpadom. Trenutno radimo na stvaranju najveće toplotne pumpe u Evropi koja će se napajati otpadnim vodama.

NIN / Grafikon

Imate skoro dva miliona stanovnika, oko 370 automobila na 1.000  stanovnika i mnogo drugih izvora zagađenja, a često dobijate titule najzelenijeg grada, grada sa čistim vazduhom, i u Evropi i mnogo šire. Kako?

Oko 50 odsto površine grada čine zelene površine. Svake godine sadimo 4.500 novih stabala na području grada. Stare industrijske objekte koristimo za sadnju stabala i otvaranje novih parkova. Cilj nam je da sadašnjih 50 odsto zelenih površina povećamo na 53 odsto. 

Naš cilj je da do 2040. budemo CO2 neutralan grad. Beč ima nepovoljne i povoljne karakteristike koje se tiču vazduha. Prvo, grad je delimično u kotlini i to nije dobro. Ali, zato imamo Bečku šumu, a i vetar duva sa zapada i to su prednosti. Takođe, godinama radimo na poboljšanju mobilnosti građana i to u javnom prevozu, sa ciljem da se što manje koriste automobili. Sada godišnja karta za javni prevoz košta 365 evra ili jedan evro dnevno, i to se pokazalo efikasnim. Takođe, vozila moraju da imaju katalizatore, a sve veću ulogu u javnom prevozu imaju i električna vozila. Tu je i metro. I sada radimo na njegovoj izgradnji. Trenutno imamo najveće gradilište u Evropi, iako to tako ne izgleda, jer je većina radova ispod zemlje. 

Čak 14 odsto teritorije grada koristi se u poljoprivredne svrhe, tu se uzgajaju vinova loza i razno povrće. Primera radi, kao milionski grad, Beč je u situaciji da izvozi krastavac koji se uzgaja na teritoriji grada, jer imamo 260 odsto veću proizvodnju od one koja nam je potrebna.

Dolaze vam često i delegacije iz Beograda sa pitanjima upravljanja otpadom, parkiranja, javnim prevozom? 

Dolaze nam da bi videli kako smo razvijali strategiju mobilnosti u gradu, kako upravljamo mestima za parkiranje, a kako otpadom. Vrlo česta tema su i naši sistemi gradskog prevoza, posebno metroa. Beč ima gustu metro mrežu, ali je naša tramvajska mreža još gušća. Trenutno se ispred naše gradske kuće nalazi veliko gradilište, jer je u toku izgradnja nove metro stanice sa novim linijama. To je ujedno najveće gradilište u Evropi, iako tako ne deluje, jer se sve odigrava ispod zemlje, a iznad zemlje se ništa ne vidi.

Kakva je budućnost povezivanja svih gradova na Dunavu, takozvanom Dunavskom strategijom? 

Strategija EU na povezivanju dunavskog prostora, koja uključuje osam članica EU i ostalih šest zemalja koje nisu članice Unije, bitna je za ekonomsko povezivanje ovog regiona Evrope. Tu se ostvaruje značajna saradnja na području privrede, a sa ciljevima unapređenja i iskorišćenja plovidbenog kapaciteta Dunava. Zbog toga su nastavak i razvijanje te saradnje preko potrebni. Naš cilj mora da bude da Dunav postane bolje prohodan za brodove, i to je od ekonomskog značaja za sve gradove na toj ruti. Zbog toga i podržavam politiku dunavskog regiona.