Pogled iz stručnog ugla: Mala dobit na kratak rok u zamenu za veliku i trajnu štetu

Pitanje rudarenja litijuma u Jadru postalo je poslednjih godina jedna od glavnih tema u Srbiji. Iako se činilo da je vlast pod pritiskom stručnjaka i ekoloških aktivista odustala od ovog projekta, predsednik Aleksandar Vučić ga je nedavno vratio u žižu rečima da je „litijum naše blago“ i da bismo, što se njega tiče, „sutra ujutru počeli (rudarenje), ali uz najvišu zaštitu životne sredine“. NIN će u narednim brojevima otvoriti na svojim stranicama široku raspravu o litijumu, dajući tako stručnjacima iz različitih oblasti priliku da objasne svoje stavove.

Prema važećim tržišnim cenama, godišnji bruto prihod od prodaje planiranih 58.000 tona litijum-karbonata iznosio bi 754 miliona evra. Srbija bi dobila 1/4 navedene sume (188,5 miliona evra) na ime rudne rente i poreza, što odgovara proceni engleske konsultantske kuće Ergo stratedži (185 miliona), i što je neuporedivo manje od raskošnih obećanja kojima obiluju mediji. Autor ne raspolaže informacijama o uslovljavanju navedenih prihoda države profitom ili uspehom projekta Jadar.

Radi procene svih efekata projekta Jadar, treba sagledati i prekid poljoprivrednih aktivnosti i turizma na delu teritorije, raseljavanje stanovništva i ugrožavanje biljnog i životinjskog sveta.  Postojeći rudnici litijuma nalaze se u nenaseljenim oblastima i pustinjama, daleko od ljudi, njiva, šuma i vodosnabdevanja, i zato nema pouzdanih iskustava o sigurnoj udaljenosti. Jadar je okružen njivama, selima i šumama, zapadna Srbija je pogodna za razvoj poljoprivrede i turizma, dok su vodotokovi i podzemne vode Loznice, Bogatića, Šapca i cele Mačve od neprocenjivog značaja za vodosnabdevanje. Srbija nije bogata vodom, koja će biti dragocenija od nafte, dok ekploatacija litijuma i bora po pravilu troši ili zagađuje značajan deo rezervi vode.

Rudarenje u Nevadi ugrožava živi svet u rekama i do 240 km nizvodno. Zagađenja iz jadarskih istražnih bušotina dovela su do izumiranja biljaka u neposrednoj blizini. Premda će rudarenje imati nesagledivo veće posledice od istraživanja, indikativno je da su na udaljenosti od 20 km niz reku Jadar izmerene 8,9 puta veće koncentracije arsena i 17,1 veće koncentracije bora. U krugu sa uvećanim sadržajem toksičnih materija u zemljištu, vodi ili vazduhu ne može se organizovati profitabilna proizvodnja zdrave hrane. U sličnom krugu biće smanjen interes za razvoj seoskog, sportskog i banjskog turizma, kao i za druge aktivnosti ugrožene zagađenjem.

Premda u velikoj meri zanemarena i neiskorišćena, srpska poljoprivreda je doprinosila domaćem proizvodu preko 3,4 milijarde evra godišnje sa raspoloživih 5.734.000 hektara, uz prosečan doprinos od 593 evra po hektaru. Na osnovu procene kruga u kome bi zagađenje uticalo na proizvodnju zdrave hrane, njen plasman i prihode od prodaje, godišnji gubici u poljoprivredi dostigli bi 165 miliona evra. Doprinos od turizma je blizak 1/4 doprinosa od poljoprivrede, što okvirnu procenu gubitaka uvećava na 206 miliona. Uz navedene pretpostavke i na osnovu procena engleske kuće Ergo stratedži, država ne bi prihodovala od rada rudnika već bi gubila 21 milion evra godišnje.

Uz pomoć države, prihodi od poljoprivrede mogu biti višestruko veći. Jedan hektar poljoprivredne površine u Holandiji doprinosi domaćem proizvodu preko 40 puta više nego u Srbiji, koja ima 4,6 puta veće obradive površine. Uz relativno mala ulaganja, Srbija se može osloboditi prljavih tehnologija i postati značajan proizvođač hrane. Dok se litijumske baterije već zamenjuju natrijumskim a cena litijuma pada, rast potražnje za hranom i vodom neće prestati.

Hoće li rudnik zadovoljiti najviše ekološke standarde

Proizvodnja litijum-karbonata preradom rude emituje značajne količine CO2, podložne ugljeničnim taksama. Tehnologije skladištenje CO2 su još uvek skupe i ne mogu smanjiti troškove. Izdvajanje litijuma iz slanih ili podzemnih voda stvara neuporedivo manje emisije CO2. U gornjem toku Rajne moguće je ostvariti izdvajanje litijuma obradom podzemnih voda koje se potom vraćaju u dubinu zemlje, bez bilo kakvih deponija i bez ispuštanja vode i štetnih gasova u okruženje. U Boliviji i Argentini postoji mogućnost izdvajanja litijuma iz slanih voda, uz zamenu klasičnih procesa novim Direct Lithium Extraction metodom sa znatno manjim emisijama. Niža cena tako dobijenog litijuma dodatno će umanjiti prihode rudnika sa deponijama jalovine i ispuštanjem vode i CO2 u okolinu, na način ponuđen Srbiji.

NIN / Mitar Mitrović Slobodan N. Vukosavić

Trenutno je nedostupan potpun, detaljan i dobro utemeljen materijalni bilans projekta Jadar. Postoje indicije da bi emisije CO2 bile uvećane zbog veoma značajne potrošnje prirodnog gasa, negašenog kreča, ali i upotrebe velikih količina eksploziva, goriva za rudnički i drumski transport, kao i neplanirane interakcije izlučevina iz jalovine i krečnjačkih stena. Trebalo bi finansirati i hidrološke funkcije u prevenciji erozije zemljišta, zaštitu vodnih tela od zagađenja, uobičajene ekosistemske usluge, kao i druge stavke navedene u analizama stručnjaka AINS, što bi uvećalo troškove investitora za oko 125 miliona evra.

Po izdvajanju troškova prevencije, zaštite, nadoknada, rudne rente i poreza iz bruto prihoda od 754 miliona evra, investitoru bi ostalo 444 miliona evra godišnje da otplati investicije, pokrije troškove finansijskih aranžmana i osiguranja, da plati operativne troškove i usluge i da ostvari profit. Premda zasnovan na oskudnim podacima, prikazani proračun jasno pokazuje da investitor nema prostora da primeni koncept zelenog rudarenja. Na žalost, to podrazumeva formiranje toksičnih deponija jalovine i ispuštanje vode i CO2 u okolinu, što niko ne negira, i što jalovim čini obećanja da će rudnik i postrojenje raditi u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine.

Nepoverenje

Pored neutemeljenih tvrdnji političara, nepoverenje u kontroverzne investitore uvećava i ignorisanje nalaza nezavisnih domaćih stručnjaka. Tvrdi se da je otpor rudarenju politički motivisan, da ekolozi rade za strane službe, te da je rudarenje u najboljem interesu građana. Medijska kampanja podrške i dalje se oslanja na tvrdnje o zelenim električnim automobilima sa litijumskim baterijama, uz prikrivanje namere da se na oltar zelene tranzicije polože šume, njive, sela, seoske škole i igrališta puna oštroumne dece bistrog pogleda. Nije tajna da su litijumske baterije sklone samozapaljenju, da stvaraju neugasive požare sa katastrofalnim posledicama, i da njihova proizvodnja traži značajne količine teško dostupnog kobalta i nikla. Već su raspoloživi automobili sa mnogo pouzdanijim i bezbednijim natrijumskim baterijama, koje ne traže kobalt i nikl već lako dostupne i jevtine natrijum i gvožđe.

Usled pada potražnje, cena litijum-karbonata je višestruko pala, što umanjuje uverljivost medijske promocije rudarenja. Neuverljive su i tvrdnje o zaštiti životne sredine dok se građani svakodnevno suočavaju sa zagađenjem koje im ugrožava zdravlje i život. U zonama planiranih rudnika izostaju odgovarajuće mere zaštite i sanacije, što pogoduje investitorima koji visok zatečeni nivo zagađenja mogu koristiti kao izgovor. Nepoverenje u vlast i institucije može imati trajne i veoma negativne posledice. Ako bi vlasti obradovale javnost odlukom da zabranjuju planiranje i otvaranje rudničkih deponija, da uvode obavezu recikliranja vode i zabranjuju ispuštanje vode iz rudnika u okruženje, deo javnosti bi i dalje sumnjao da će iza reči slediti i dela. Skorašnji događaji u fabrici Magma u Aleksincu ne ulivaju poverenje u sposobnost nadležnih.

Grupa radnika je otrovana na radnom mestu, a potom je fabrika evakuisana. Posle uvida nadležnih i njihovih zaključaka i odluka, nova grupa radnika je ušla u fabriku i nastavila rad. Na užas zaposlenih i stanovništva, usledilo je novo trovanje. Na poverenje javnosti utiču i brojne nesreće sa prevrtanjem, iskliznućem, prosipanjem i curenjem cisterni sa sumpornom kiselinom i amonijakom. Rad postrojenja u Jadru trošio bi oko 1.100 tona sumporne kiseline dnevno, što podrazumeva transport sa vrlo velikim brojem cisterni. Prema dosadašnjim iskustvima, mogu se očekivati veoma česti incidenti duž saobraćajnica, najverovatnije na liniji Prahovo-Loznica. Ogromne količine kiseline uticale bi na sastav deponija jalovine i na sastav drugih izlučevina rudnika. U datim uslovima, obećanja vlasti da će biti primenjeni najviši ekološki standardi i tvrdnje autora afirmativnih studija sačinjenih za račun investitora ne prolaze osnovne provere i nisu uverljive za pažljivijeg čitaoca. 

Šta činiti

Srpsko društvo bi trebalo da se osloni na svoju pamet i savet svojih nezavisnih naučnika i stručnjaka. Na žalost, teško je ohrabriti i podstaći izradu analiza i studija koje bi dale kvalifikovan sud u skladu sa društvenim interesima i zarad   sigurnije i zdravije budućnosti. Mnogi vičniji i pozvaniji od pisca ovih redova bave se takvim promišljanjima u svoje slobodno vreme i uz puno entuzijazma, ali oni nemaju blagovremeni pristup svim relevantnim informacijama i nemilosrdno su blaćeni i omalovažavani od vlasti, medija i užih grupa koje rade u svom, a ne u društvenom interesu. Vrsne naučnike nazivaju stranim plaćenicima, uprkos činjenici da su sredstva stranih investitora namenjena promoterima rudarenja.

Država ulaže u nauku sramno mali deo svog budžeta, a čak i ti novci velikim delom odlaze na građevinske poduhvate i finansiranje istraživanja koja prate briselsku listu popularnih akronima. Deo naših profesora, naučnika i stručnjaka angažovan je i plaćen od strane investitora, za čiji račun izrađuju analize i studije o ekološkim i drugim efektima projekta Jadar. Dostupni nalazi, mišljenja i medijski nastupi podržavaju rudarenje. U slučaju gde ishod naručenih studija ne odgovara naručiocu i vlasniku studija, autori nemaju mogućnost da ih saopšte javnosti.

NIN / Đorđe Kojadinović

Promoteri rudarenja pozdravljaju dolazak stranih rudarskih kompanija, ali ne oglašavaju spremnost da sebe i svoje bližnje nasele u zonu rudnika. Oni nastoje da obezbede neophodne strateške procene o uticaju rudnika, očekujući da posle njihovog usvajanja neće postojati mogućnost da se spreči početak rada rudnika. Neutemeljeno i cinički se odbijaju kritike nezavisnih stručnjaka uz pojašnjenje da oni ne uvažavaju procene i studije koje im nisu ni dostupne. Mediji uglavnom nisu od pomoći, jer se ne mogu baviti objektivnim informisanjem javnosti, već moraju kreirati sadržaje koji pogoduju interesima sponzora i pokrovitelja, i zato je javnost zasuta medijskim sadržajima koji afirmišu rudarenje, što pomaže vlastima da odobre početak radova bez značajnijeg pada rejtinga.

Za devastirajuće efekte rudarenja na koje upozoravaju SANU i AINS objektivnu odgovornost snosili bi političari koji garantuju poštovanje najviših standarda zaštite, stručnjaci koji daju afirmativne studije, službenici koji potpisuju rešenja i dozvole, ali i promoteri koji svesno navode netačne informacije. Nije izvesno da bi iko snosio odgovarajuće sankcije, pa preostaje samo da sačuvamo trag o autorima i sadržaju svih sučeljenih stavova, tvrdnji i studija dostupnih javnosti, bez izuzetka. Pomoć neće stići ni od EU, koja ima potrebu za jevtinim, dostupnim i bliskim mineralima, koja po obodu EU instrumentalizuje političare i stručnjake spremne na moralne kompromise, i koja na raseljavanje našeg stanovništva i na druge posledice gleda iz ugla nepromenljive i nenaklone politike koju diktira vodeća zemlja EU.

Da bi se izbavili iz nepovoljnih okolnosti, moramo uočavati, sumnjati, proveravati, promišljati, planirati i delovati. Dok čitamo nečiji projekat, studiju ili predlog, nije zgoreg proveriti ko je naručilac i ko finansijer. U izradi strateških studija i procena treba se osloniti na domaće kvalifikovane stručnjake od integriteta koji rade za račun građana a ne za račun investitora. Potrebno je promeniti i regulativu u delu koji odgovara rudarskim kompanijama nauštrb interesa građana. Ako investitori sami dogovaraju i neposredno plaćaju izradu analiza i studija od kojih zavisi saglasnost države, opravdano je sumnjati u verodostojnost ishoda. Ako se istraživanje srpskih mineralnih resursa poveri strancima i njihovim lokalnim zastupnicima, oni će sticati preča prava eksploatacije i onemogućiće državi da odabere najboljeg partnera i najpovoljniju ponudu, a sve to zarad neznatnih troškova istraživanja. Iznad svega, trebalo bi skupiti pameti, snage i volje da se oslobodimo pogubnog stiska velikih kompanija koje su širom sveta ostavile zastrašujuće tragove.

Autor je profesor ETF i član SANU