Aleksandar Timofejev: Može

Dinka Gruhonjića ne poznajem dobro. Pričali smo samo jednom, davno, i to ne baš prijatno. Ali to je u ovoj priči nebitno, kao što je nebitan i sam Dinko i njegova ne baš mudra, da ne kažem težu reč, šala, definitivno izvučena iz konteksta, zbog koje se, zanimljivo, baš sad digla prašina. Da me se ne shvati pogrešno, nemam nameru da omalovažavam bilo koga, samo hoću da kažem da je Dinko bio samo povod. Da nije bio on, bio bi neko drugi, ko bi se učinio u datom trenutku pogodnim da mu se nešto „spakuje“ i da onda krene organizovana akcija. Ljupka pokazna vežba. Evo šta možemo jer nam se može. Blokiraćemo šta hoćemo, izbacićemo koga hoćemo. Nepotvrđene ali pouzdane informacije sa lica mesta kažu da je policija kad je ušla na Filozofski fakultet po pozivu zaposlenih koji su tražili zaštitu državne imovine i dokumentacije, sve u rukavicama kako ne bi povredili svetinju autonomije univerziteta, prvo legitimisala dekanku i profesore pa posle, ako već mora, i družinu u karakterističnoj garderobi. Da je nekom palo na pamet da studente identifikuje tako što bi uzviknuo: „Svi studenti podignite indekse“, što je redovna pojava na svim studentskim okupljanjima, plašim se da bi došlo do zabune te bi se u vazduhu pojavili sendviči, novosadski specijalitet karakterističnog imena, Indeks. Neslana šala? Možda, ne znam, mada... 

U svakom slučaju, ono što smo gledali je nacizam, fašizam, kako god hoćete, makar bio i sa „Ali ekspresa“. Upadanje na fakultete, blokada ulaznih vrata lancima i studentskim stolovima. Šta je sledeće? Hoće malo da spaljuju knjige? Uz loše prikrivenu podršku rektora Univerziteta i prećutnu podršku vlasti? I džaba sad što je blokada „privremeno“ prekinuta i što će sve lagano u zaborav.

Mleko je prosuto, ružan ukus je ostao. 

I sve to u divnom Novom Sadu. Mogu stari Novosađani da sa setom govore da njihov grad nije što je nekad bio, verovatno i nije, ali on je i dalje misaona imenica za kulturu, urbanost i pristojnost za ogromnu većinu gradova na ovim prostorima. Ako niste bili, verujte mi na reč. Pa što tamo? Baš zato što je takav. Em idu izbori, em svašta nešto nije potaman, em da se vidi kolika je to moć. Pa vi probajte što god hoćete ili bolje nemojte.

A da ne zaboravimo i podatak da je novi premijer Miloš Vučević takođe iz Novog Sada. Možda mu je ovo prilika da na samom početku mandata učini gest i osudi ovakav upad na Filozofski fakultet. Da se mrdnemo konačno više iz tih rovova i kažemo: „Evo može“.