Aleksandar Žikić: Oči i uši Glazgova

Kad sam imao šesnaest godina, na prvom samostalnom putovanju preko granice, finalno odredište mi je bio Glazgov. Zapravo, preciznije i važnije za ovu priču, deo Glazgova koji se zove Ist Kilbrajd. Pristojno, porodično malo mesto koje se spojilo sa velikim mestom. Takođe i izvor i uporište The Jesus and Mary Chain, jednog od najvažnijih rokenrol bendova koje su glazgovske i svetske oči ikada videle, a uši čule. U to vreme braća Rid imala su, redom, sedamnaest (Vilijam) i četrnaest (Džim) godina. Mogli smo se sresti. Možda i jesmo.

Džim Rid, kako je rekao u jednom od najnovijih intervjua, ne misli da je novi, osmi, album The Jesus and Mary Chain „Glasgow Eyes“ bolji od svih njihovih prethodnih albuma. On misli da je jednako dobar kao i preostalih sedam. To možda deluje kao ironična opaska u vezi sa floskulom o svakom novom albumu kao najboljem od svih, ali se može posmatrati – rekao bih da je to bliže istini – i kao sjajna demonstracija specifične duhovitosti na kojoj braća Rid već četiri decenije grade jednu od najimpresivnijih i, naizgled, najmističnijih karijera u svetskoj muzici Druga dva slična primera na novom albumu su „The Eagles and The Beatles“ (prvi bend se uopšte ne pominje u tekstu pesme, drugi jednom, a sva petorica originalnih Rolling Stonesa više puta) i završna posveta „Hello Lou Reid“ (primetili ste intervenciju u pisanju prezimena jednog od očiglednih uzora). Nema tu mnogo mistike, u stvari, više je uzdržanost, udaljena asocijativnost, uljudna distanca i čak oblik smernosti – zdrava osnova za trijumf duha.

Pre četrdesetak godina, dok su divovi hodali Zemljom, braća Rid otkrila su šta žele da rade u životu. Posle, ne baš kratkog, perioda u kome su isključivo gledali televiziju (svojevremeno su izjavili da su, kad bi morali da izađu u nabavku, programirali video rikorder za snimanje da ne bi propustili nešto, koliko god glupo i beskorisno bilo), shvatili su da je došlo vreme da svet upozna bend kakav nikada ranije nije postojao. Taj bend će raditi samo ono što misli, veruje i oseća da treba, na način na koji misli, veruje i oseća da treba i ništa drugo, ni na jedan drugi način. Kao i drugi inteligentni i talentovani inovatori pre i posle njih, stvarali su muziku kakvu bi sami želeli da čuju na sceni, a nisu mogli, jer je jednostavno nije bilo. Ramones su drugi sličan primer: pošto nisu umeli da sviraju tuđe pesme počeli su da stvaraju pesme koje mogu da sviraju. Krajnja jednostavnost i odsustvo svake pretencioznosti vremenom se spontano pretvorilo u koncept koji više nije mogao da promaši. Kao i Ramones – čiju formulu su Vilijam i Džim, uzgred, u potpunosti razumeli i sa kojima bi bilo nemoguće da ne osećaju bliskost i povezanost – The Jesus and Mary Chain su izborili pravo da sve vreme izvode varijacije jedne pesme i da to, u finalnom bilansu, uvek zvuči fantastično.

Novi album, kao što reče i Džim, nije u tome nikakav izuzetak. Dobro je, pa je dobro i tu se nema mnogo šta dodati. Opet je tu sve ono što rokenrol i, posebno, pank – za koji Džim, opet uzgred, smatra da postoji i danas, samo pod drugim imenima – čini uzbudljivim, intrigantnim, vrednim slušanja i korisnim za ovaj svet. Šta god ko mislio, dela ljudi poput braće Rid i bendova poput The Jesus and Mary Chain odraz su jasnih i ispravnih stavova bistrih umova i divljenja vredne odlučnosti da se svet učini boljim.