Priča o dva nosa koji vrede milione

Džejms Frensis Durante rođen je 10. februara 1893. godine, bio je američki komičar, glumac, pevač i pijanista. Bio je karakterističan po hrapavom govoru i nosu koji mu je pomogao da postane jedna od najpoznatijih i najpopularnijih ličnosti Sjedinjenih Država od dvadesetih do sedamdesetih godina 20. veka. Svoj nos često je nazivao šnacola, što znači veliki nos, pa je i ta reč postala njegov nadimak.

Preminuo je 29. januara 1980. godine u Santa Monici, u Kaliforniji, od posledica upale pluća, samo 12 dana pre 87. rođendana.

O njegovom nosu, ali i nosu Alberta Dilingera, pisao je NIN 1955. godine.

Tekst vam prenosimo u celosti.

Priča o dva nosa koji vrede milione

Slava nosa Alberta Dilingera, koji može da razlikuje više od 1.000 mirisa, može da bude zamračena velikim nosom holivudskog komičara Džimija Durantea

Sirano je dospeo u istoriju zahvaljujući izvanrednim dimenzijama njegovog nosa, ali je imao nesreću što je živo u veku u kome ljudi nisu imali ni mašte ni humora, te su njegove ogromne olfaktivne sposobnosti in nesvakidašnje proporcije njegova nosa služile samo kao sprdnja ljudima, a on je svakog trenutka morao da ukršta svoj mač kako bi branio svoju čast.

Međutim, Sirano naših veremena je postao milioner, iako nije imao tako veliki nos, a jedan drugi njegov kolega je sakupio milione služeći se izvanrednim sposobnostima u razlikovanju mirisa. Prvi nos pripada Albertu Dilingeru, prezimenjaku ali ne i rođaku poznatog gangstera, dok drugi pripada holivudskoj zvezdi Džimiju Duranteu.

Prvi je čovek srednjih godina sa lepom sjajnom glavom kao kugla za bilijar, živih očiju iznad nosa koji nije ogroman, ali raspolaže olfaktivnim sposobnostima koje bismo mogli da nazovemo čudesnim. Albert Dilinger je od svoje dvadesete godine „stručnjak za mirise“, tako je napisano u njegovoj posetnici, mada se tu radi o zanimanju koje se ne uči u školama jer ne postoje učitelji koji mogu da nauče kako treba „mirisati“.

Ali, Dilingerova podsetnica obaveštava njegove klijente da on može bez ikakvog šarlatanstva da razlikuje mnogo više mirisa od običnih smrtnika, koji obično znaju za 25, dok on može da odredi preko 1.000 mirisa.

Industrija mirisa često se služi njegovim uslugama, pre kratkog vremena jedna firma je trebalo da kupi neko specijalno tibetansko korenje iz kojega se dobija veoma dragocen miris. Dilinger je dobro pomirisao korenje a zatim dao svoj odgovor. Radilo se o veštom  mistifikatoru koji je pomešao pomenuto korenje sa raznim drugim sličnim, a samo pomne biološke analize su kasnije to mogle da otkriju.

Njegova laboratoriska ispitivanja su ga dovela do senzacionalnih otkrića. On je primetio da, naprimer, miris lavande privlači tigrove i lavove, dok divlje ptice mogu da postanu pitome ako im se u kavez stavi izvesna količina specijalne supstance. Pre kratkog vremena on je u jednoj teksaškoj bolnici izvršio anketu da bi utvrdio kakav uticaj imaju razni mirisi na bolesnika. Tu je došao do zaključka da miris mangolije izaziva apetit kod bolesnika, dok, naprimer, narcisi odmaraju i služe za opuštanje nerava. Ti zaključci sugerirvju naučnicima da imaju na umu ne samo uticaj boja i muzike u bolnicama, već i na poseban način i uticaj mirisa.

Dilinger dobija stotine poziva dnevno od najrazličitijih firmi. Prima preko 100 miliona dinara godišnje i osigurao je svoj nos istom sumom kao i njegov takmac Džimi Durante, naime na milion dolara. Džimi danas nije više mladić kakav je bio u svoje vreme.

Džimi se prvo bavio svim mogućim zanatima, dok nije otkrio da se sa nosem kao što ga on ima mogu napraviti pare. Istini za volju, nije se radilo o nekom izuzetnom nosu, ali ga je trebalo istaći. Nos, dugačak sedam centimetara koji, se odvajao četiri centimetra od lica, nije vredeo ni hiljadu ni milion dolara i agencija za osiguranje, kod koje ga je kasnije osigurao, nasmejala bi mu se u lice da je hteo da ga osigura pre nego što je počeo da zasmejava čitavu Ameriku, vičući: „Evo me, dragi prijatelji, sa mojim lepim nosom, sasvim prirodnim, pravim nosem, nosem koji možete povući a da ne padnete na zemlju, nosem koji nikoga ne ujeda, a tako je veliki da se na njemu može napisati epigram!“

Uspeh prvih turneja i štampa ohrabrili su one koji ga još nisu videli i doprineli stvaranju legende i tipa. (Štampa ga je ozbiljno shvatila i pored toga što je nekoliko novinara koji su otišli da se uvere o dimenzijama Džimijevog nosa, ne videvši ništa izvanredno, izjavilo:  „Ma i nije tako ogroman“.) Nazvali su ga nosonjom i stvorili su od njega komičara koji već 30 godina zasmejava svet, A on je taj svoj nos osigurao na milion dolara.

NIN / Aleksa Anđelić