Kako pomiriti lične i zajedničke interese

Savremeno društvo karakteriše trijumf ekonomije nad humanističkim vrednostima. Tržišna privreda je postala vodeći, pa i jedini model ustrojstva društva. Moćno tržište iznedrilo je homo economicusa koji gradi svet bez milosti, prepušten zadovoljavanju ličnih interesa, sklon razaranju društvenih veza i vrednosti koje počivaju na ljudskom dostojanstvu, spreman za ograničavanje javnog odlučivanja, eksploatišući prirodnu sredinu. Sve zarad „profita iznad ljudi” (Čomski), pohlepe i gramzivosti pojedinaca i kompanija. Ovu, gotovo tradicionalnu kapitalističku praksu, opisao je još Adam Smit u 18. veku, koji u Bogatstvu naroda govori o ljudima (trgovci i fabrikanti) koji „poseduju društvo”. Danas je taj i takav model ekonomije doveo do finansijske krize, rasta stope nezaposlenosti i nejednakosti, ekološkog kraha, klimatskih promena, krize evropskih integracija, geopolitičke nestabilnosti i migrantske krize, rasta populizma i ugroženosti demokratije, deficita svesti o zajedničkom cilju. Polazeći od takvog stava i tih okolnosti, francuski ekonomista Žan Tirol, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2014, u knjizi Ekonomija za opšte dobro (Akademska knjiga, Novi Sad, 2019, prevod s francuskog Goran Prodanović i Marko Božić) postavlja sledeća pitanja: gde je nestala težnja ka opštem dobru i na koji način ekonomija može doprineti njenom postizanju? Da li se opšte dobro ostvaruje nauštrb ličnog, pita se Tirol. Ako bismo tako shvatili koncept opšteg dobra, upozorava on, zanemarili bismo podsticaje, što je u prošlosti (a i u sadašnjosti) dovelo do stvaranja totalitarnih ili osiromašenih formi društvenih organizacija. Knjiga polazi od stanovišta da kakvo god mesto zauzimali u društvu, svi reagujemo na okolnosti s kojima smo suočeni. Te okolnosti, zajedno s ličnim sklonostima određuju naše ponašanje, koje se može kositi sa opštim interesom. Zbog toga u analizi opšte dobrobiti Tirol traga za uspostavljanjem institucija koje bi trebalo da pomire, koliko god je to moguće, lični i zajednički interes. Tako posmatrano, tržišna ekonomija, po Tirolu, nikako nije cilj. Ona je u najboljem slučaju sredstvo - i to vrlo nesavršeno - ako se ima u vidu moguće razmimoilaženje ličnih interesa pojedinaca, društvenih grupa i nacija, s jedne strane, i opšteg interesa, s druge strane. Govoreći o moralnim ograničenjima tržišta, Tirol kaže: „Da – tržišnoj ekonomiji, ne – tržišnom društvu“. On naglašava da podozrenje prema tržištu proističe iz reakcije na mnoge društvene devijacije, a posebno na produbljivanje nejednakosti u društvu. Međutim, stav prema tržištu ne sme da zavisi od postojećeg nivoa nejednakosti i drugih društvenih problema. S tim u vezi navodi primer skandinavskih zemalja, u kojima država u potpunosti prihvata tržišnu ekonomiju, ali pribegava oporezivanju s ciljem ublažavanja nejednakosti. Pored toga, iz analize nejednakosti među državama vidi se da se one smanjuju zahvaljujući dinamičnosti kineske i indijske ekonomije, koje su upravo prešle na tržišni sistem. Tirol podvlači da ekonomija nije (niti bi trebalo da bude) u službi privatnog vlasništva i ličnih interesa, niti pak onih koji bi želeli da koriste državu kako bi nametnuli svoje vrednosti ili postigli prevlast svojih interesa. Ekonomija je (morala bi biti) u službi opšte dobrobiti, a cilj joj je (trebalo bi da bude) da učini svet boljim. Kako bi to postigla, ona treba da prepozna institucije i politike koje će zastupati opšti interes, smatra Tirol. Ekonomija proučava situacije u kojima je individualni interes usklađen s težnjom ka blagostanju zajednice, kao i one situacije u kojima on, naprotiv, predstavlja prepreku. Jedna od prepreka je, svakako, stanje zarobljenih institucija i ugroženih sloboda, gde ekonomija, zajedno sa drugim društvenim naukama, treba da kritički preispituje stanje i nudi rešenja. Polazeći od svega toga, Tirol nam nudi ovu vrednu i poučnu knjigu, koja ne daje gotove odgovore, već podstiče na razmišljanje, preispitivanje i traganje. Knjiga poseduje „slast koja će čitaoca navesti da dublje zagrize u ekonomiju kojom je ovaj svet prožet”, a zanimljivost ekonomije podstaći će čitaoca da „zaviri s one strane ogledala”. Knjiga je pisana jasnim jezikom, razumljivim široj čitalačkoj publici, što je dodatno čini atraktivnom i poželjnom.