Linč zbog tvita

Dežurna tužibaba aktuelnog režima zadužena za disciplinovanje pravosuđa, Transparentnost iz Trstenika (ne Transparentnost Srbija, već naprednjački satelit koji rabi slično ime), ovog puta na dnevni red stavila je zamenika republičkog javnog tužioca Gorana Ilića. I podnela dve prijave protiv njega: disciplinsku, koja je upućena Državnom veću tužilaca i krivičnu o kojoj će, ni manje ni više, odlučivati Tužilaštvo za organizovani kriminal. Logično, imajući u vidu svu težinu „strašnih dela“ koja je počinio Ilić - na Tviteru je objavio poslovicu. I još se usudio da je pojasni: „Jedna, novija tužilačka poslovica kaže ’svaki predmet ima svoje vreme’, što u prevodu znači čekamo da se promene političke prilike u zemlji, pa ćemo da navalimo na predmet.“ Jedini član te Transparentnosti (bar je javnost samo za njega čula) Mario Spasić detaljno je objasnio strašne grehe tužioca: „Apsolutno je jasno da je prijavljeni Goran Ilić, u svojstvu visokog funkcionera javnotužilačke organizacije RS, saopštio da se predmeti čuvaju po fiokama i da se ne procesuiraju, da raspolaže informacijama o tome i da nije prijavio ovakvo kršenje zakona, te da je politički ostrašćen i da je protiv trenutne vlasti u državi“. I da se radi o daleko kompleksnijem „kriminalcu“, nego što je svojim prijavama obuhvatio: „Ilić sve to radi da bi dobijao milionske projekte od nalogodavaca koju mu plaćaju da bi blatio pravosuđe u Srbiji ali i da bi bio reizabran na funkciju u Državnom veću tužilaca“, a dokaz za to vidi u činjenici da je pored 500 tužilaca u ovoj zemlji samo on medijski eksponiran. Pa, da krenemo redom. Možda je Ilić stvarno pogrešio što nije otišao da prijavi kako tužilaštvo drži predmet rušenja u Savamali u fioci i po njemu ne postupa već tri godine, jer izgleda da ni Spasić, ni policija, ni republička javna tužiteljka to nisu sami primetili. I možda je činjenica da je u zemlji Srbiji postalo zabranjeno korišćenje prava na slobodu govora i mišljenja, ali bi bio red da je to neko ozakonio i objavio u Službenom glasniku. I na tome se „možda kriv“ slučaj zaustavlja, a sve dalje je prezentacija pravnog znanja Spasića. A ono je takvo da ne zna da u Srbiji postoji 800, a ne 500 tužilaca, da Ilić ne može da bude reizabran u DVT, jer važeći Ustav propisuje samo jedan mandat, dok po novom Ustavu to telo više neće ni postojati, da on nije samo „jedan od 500“ (valjda ga poneo slogan „jedan od 5 miliona“) već da kao zamenik republičkog javnog tužilaštva, poverenik za samostalnost tužilaca i zamenik predsednika DVT-a ne samo da ima pravo već i obavezu da javno govori, a za medije je i te kako relevantan sagovornik. I, što je najvažnije, da ukoliko ima saznanja da je Ilić milionski plaćen da bi blatio Srbiju, onda se prijava podnosi zbog toga, a ne zbog poslovice na Tviteru. U protivnom i Spasić čini krivično delo prećutkujući dokaze koje ima o Ilićevom kriminalu. Međutim, tužba se odnosi jedino na tvit koji je deo Ilićevog teksta Pohvala darovitosti da se izbegne reč nezavisan, objavljenog na sajtu Evropskog pokreta u Srbiji (kasnije ga je preneo Danas), koji je napisan u okviru projekta Promene Ustava na putu do Evropske unije. Radovan Lazić iz Udruženja tužilaca je javno priznao da je, kao i još nekoliko kolega, retvitovao sporni tekst. I podsetio tužioce u predmetu protiv Ilića da ne zaborave i na njih, jer bi moglo da se radi o „većoj organizovanoj kriminalnoj grupi u okviru tužilaštva“, koja je objavila jednu tako „skandaloznu“ izjavu. A onda je pojasnio da je „poslovicu“ prvi put čuo pre 18 godina, kada je policija opstruirala jedan njegov predmet vezan za tadašnjeg moćnika. Imajući u vidu da je situacija u tužilaštvu nepromenjena, da ono i dalje zavisi od policijske istrage, a da MUP kontroliše Nebojša Stefanović, kao i da su tužioci i dalje izloženi pritisku, jer ih ne bira struka već politička većina u Skupštini, postavlja se pitanje ima li takva tužba ikakvog smisla ili predstavlja samo još jedan od načina da se pritisnu svi koji u pravosuđu imaju primedbe na „slobode“ koje im je udelio SNS. „Konačni odgovor na to pitanje će dati tužilac i disciplinski tužilac, a dok to čekamo, prijave možemo da komentarišemo sa stanovišta zdravog razuma i elementarnog pravnog znanja. Da bi učinio krivična dela zbog kojih je prijavljen, potrebno je utvrditi da je Ilić postupao očigledno nesavesno u vršenju svoje službe i da je time ili pribavio nekakvu korist ili povredio nečija prava. Mislim da je svakome jasno da ničija prava nisu povređena a da je Ilić umesto koristi dobio samo probleme. Kada je u pitanju prijava za to što Ilić nije prijavio krivično delo, bitno je da se pojasni da on nije govorio o jednom slučaju, već o masovnoj pojavi. Slučajevi koji na bilo koji način zadiru u sistemsku proveru moćnih - bilo da su to javne nabavke, način sprovođenja izbora ili proveravanje poslodavaca u poštovanju radnih prava su gotovo nepostojeća u srpskom pravosuđu. O tome svedoči pravosudna statistika koja je svima javno dostupna i taj problem se ne rešava jednostavnom prijavom, jer ne možete prijaviti nepostupanje u hiljadama predmeta. To je besmisleno i u praktičnom smislu nemoguće“, kaže Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja. Imajući to u vidu, sve pravosudne organizacije koje su uspele da sačuvaju integritet, osudile su ovaj slučaj uz pojašnjenje da se radi o politički motivisanom napadu proisteklom iz činjenice da je Ilić javno izneo stručne primedbe na nacrt ustavnih amandmana. Uostalom, Transparentnost iz Trstenika već je tužakala i druge kritičare ustavnih promena: predsednicu Društva sudija (strukovne organizacije koja je imala brojne primedbe na amandmane) Draganu Boljević, pet tužilaca iz DVT-a i Ilića. Jedino se sudijom Miodragom Majićem nisu bavili, ali je umesto njih to učinila skupštinska većina. Međutim, nejasno je zašto im je odjednom palo na pamet da ponovo aktiviraju napade na borce za nezavisnost pravosuđa, u trenutku kada ustavne promene više nisu glavna tema, a EU prvi put pažljivo motri da li Srbija samo simulira pravnu državu. „Na prste dve ruke mogu se nabrojati sudije i tužioci koji su spremni da otvoreno govore o uslovima u kojima rade, posrednim ili neposrednim pritiscima sa kojima se susreću i načinom na koji je normativno uređen rad pravosuđa. Postupak pripreme ustavnih promena je ovu situaciju samo dodatno razotkrio. Ustavna rešenja koja je Vlada pripremila su takva da samo pogoršavaju već dovoljno loš položaj sudstva i tužilaštva. Oni koji su se glasno tome usprotivili su već mesecima na meti po različitim osnovama i u tom kontekstu treba posmatrati i prijave podnete protiv Gorana Ilića. Suština je u poruci tužiocima - da se ne igraju i da se, ukoliko javno istupe, neće dobro provesti“, kaže Mandić. Dakle, radi se o treniranju pokornosti na još jednom u potpunosti nepokorenom frontu - trećoj grani vlasti. A kada je već Skupština na godišnjem odmoru, pa ne može da uposli svoje udarnike da na sednici upriličenoj, recimo, zbog zakona o traktorima kaže sve što im je na duši povodom Gorana Ilića, onda se koristi - daj šta daš. Transparentnost iz Trstenika ili Udruženja sudija i tužilaca (organizacija koja negira da je gongo, ali joj se sviđaju amandmani, podržava promenu krivičnog zakona i doživotnu robiju i prva je podržala SNS kandidata za poverenika), čiji predsednik Nenad Stefanović, svojom „tužilačkom stručnošću“ podupire Marija Spasića i javno traži od Ilića pojašnjenje za tvit „čiji je smisao razumljiv samo njemu“. A u ovoj zemlji je od postojanja pravne države daleko važnije da li naprednjaci i njihovi sateliti razumeju tvit.