Samo napredno i po nemačkom uzoru

Neobičnu vest da je Srpska napredna stranka, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, osnovala fondaciju, koju je početkom oktobra registrovala pod imenom „Za srpski narod i državu“, naročito su začinile dve okolnosti. Jedna su ciljevi fondacije među kojima je glavni „unapređenje političke kulture“ i „medijska obuka“, a na kojima planira da radi stranka čiji su poslanici u Skupštini Srbiji intenzivno vređali političke neistomišljenike (Marko Atlagić), omalovažavali i označavali medije i novinare (Aleksandar Martinović), otkrivali privatne i zaštićene zdravstvene podatke maloletne dece svojih protivnika, kao što je to učinio Marijan Rističević, inače i član UO Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Mnoštvom postupaka neprimerenih kulturnom političkom dijalogu poslanici vladajuće partije doveli su i do toga da Evropska komisija, strateški najveći partner te stranke, maja ove godine u svom izveštaju o napretku Srbije zabeleži „da je politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja“ i da su „postupci vladajuće koalicije doveli do pogoršavanja rasprave o zakonima i zaključcima, što je podrilo uvid parlamenta u rad izvršne vlasti“. Druga zanimljivost iz prvih vesti o ovoj fondaciji je spisak imena koja će njome upravljati. Predsednik Upravnog odbora tog tela je Dejan Mihajlov, dugo odsutni bivši funkcioner Demokratske stranke Srbije i generalni sekretar vlade Vojislava Koštunice. Iz ilegale se nekadašnji prvi operativac Vlade, kome su mediji pripisivali i odgovornost za loše, a velike privatizacije, branio i od optužbi Vladimira Bebe Popovića za klevetu, što iznenađenje njegovom novom ulogom čini većim. U upravi Fondacije sa Mihajlovim će sedeti i njegov bivši stranački kolega Nebojša Bakarec, jedan od prvih deesesovaca koji su se naprednjacima našli u tranziciji vlasti, ali takođe političar koga je Savet za štampu kaznio zbog uvreda na račun novinara. Osnovao je Samostalni DSS, koji se naprednjacima pridružio tokom promene vlasti u prestonici i danas u odborničkoj klupi beogradske skupštine predstavlja SNS. Iz redova beogradskih odbornika među upravitelje fondacije dolazi i LJiljana Marković, dekanka Filološkog fakulteta u Beogradu, a iz novinarskih krugova Ivan Radovanović, kolumnista nedeljnika Ekspres, koautor knjige 5. oktobar - 24 časa prevrata s Draganom Bujoševićem i autor ratnih sećanja izveštača Dubrovnik. Dugogodišnji novinar trenutno je medijski savetnik i vlasnik firme Internešnel komjunikejšn partners, s matičnom firmom u SAD. Član UO je i Dejan Đurđević, funkcioner SNS-a i bivši predsednik Republičke izborne komisije, funkcije na koju je, u leto 2014, podneo ostavku nakon što je GO SNS odlučio da naprednjaci sa dve ili više funkcija moraju da napuste jednu. Đurđević ih je u to vreme imao šest - bio je istovremeno profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, član ispitnog odbora i komisije pri Ministarstvu pravde, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i član nadzornog odbora JP Službeni glasnik. Konačno, na spisku Upravnog odbora je i nekadašnji visoki funkcioner SPS Uroš Šuvaković, službenik Državne bezbednosti MUP-a, danas profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Fondacijom će rukovoditi Bojana Radaković, članica Glavnog odbora SNS-a i načelnica uprave opštine Voždovac, čiji novi angažman je samo jedan od detalja po kojima ova organizacija, na samom početku, podseća na nemačke pandane, kojima uvek upravljaju dokazani funkcioneri stranaka koje su ih osnovale. Počev od manje uticajnih u Srbiji - Roze Luksemburg (levica), Hajnrih Bel (zeleni), preko Instituta za državnu politiku na koji je u najvećoj meri oslonjen AFD, čiji direktor Gec Kubiček je, doduše, bio toliko ekstreman u svojim stavovima da mu, u prvi mah, ni AFD nije odobrio zahtev za članstvo u toj stranci, do Fridriha Eberta, čiji je osnivač socijaldemokratija (SDP) i konačno, naprednjacima najbliža Fondacija Konrad Adenauer Štiftung (KAS). Poslednja - fondacija Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel, jedne od najvažnijih članica najveće, takozvane narodnjačke grupe partija u Evropskom parlamentu, a čiji je i SNS pridruženi član - pri ruci je naprednjacima od prvih koraka. Redovne, a minimum godišnje posete rukovodstva te fondacije SNS-u završavale su saopštenjima iz kojih se čitala svaki sledeći put sve intenzivnija bliskost. Prilikom posete 2017. sagovornici su u prostorijama SNS (gde je, uzgred, i novoosnovana Fondacija registrovana) ocenili da je saradnja SNS-a i KAS-a na najvišem nivou, a da u prilog tome, pored razmena delegacija i poseta nemačkih predstavnika na različitim nivoima, govori i veliki broj mladih članova SNS-a širom Srbije koji su u poslednjih nekoliko godina učestvovali u raznim programima političke edukacije koje organizuje KAS. Godinu dana kasnije poverenica SNS za međunarodne odnose i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović hvali značaj obrazovnog programa Politikas koji realizuje fondacija KAS. „Omladini SNS-a on omogućuje sticanje i primenu dodatnih znanja iz savremene političke teorije i prakse koja će doprineti unapređenju njihovog političkog angažovanja“. Direktor KAS Norbert Bekman pak ocenio je tada da reforme koje se sprovode u procesu pristupanja EU daju pozitivne i ohrabrujuće rezultate i obećao da će KAS i ubuduće, kroz obuke i seminare koje sprovodi, doprineti znatno boljoj i efikasnijoj saradnji SNS i Fondacije. Tek, protekle nedelje predsednik Srbije sastao se sa Gerhardom Valersom, zamenikom generalnog sekretara i direktorom Glavnog odeljenja Evropske i međunarodne saradnje Fondacije Konrad Adenauer i častio ga silnim epitetima: „Veoma smo zadovoljni prisustvom Konrada Adenauera Štiftunga u Srbiji. Mnogo smo od vaše fondacije naučili, KAS je veoma važan deo našeg društva“, kazao je Vučić. Uostalom, u osnivački intervju Bojane Radaković za Informator SNS ulazi da je saradnja baš sa KAS-om jedan od prioriteta ove fondacije. „Rad ove fondacije (KAS) zasnovan je na sličnim principima na kojima smo mi odredili ciljeve i delovanje, pa se nadam da će nam saradnja pomoći da budemo ozbiljni i jedinstveni, ne samo u našoj državi, već i šire“, kazala je ona za Informator SNS. Sve nemačke fondacije se, uzgred, kod kuće aktivno bave visokom politikom i stranački su prepoznatljive čak i široj javnosti, jer uglavnom nose imena prvaka, prvih kancelara iz partija koje su ih osnovale. U Srbiji bi, međutim, takva delatnost bila protivzakonita ili barem na ivici zakona, a fondacija SNS se, iz razumljivih razloga, ipak, neće zvati po Tomislavu Nikoliću. Članom 6 Zakona o zadužbinama i fondacijama pod nedopuštenim ciljevima se definišu „ciljevi i delovanje koji su usmereni na ostvarivanje posebnih interesa političkih stranaka“. Pod posebnim interesima političkih stranaka se smatra neposredno učešće u izbornoj kampanji ili prikupljanje sredstava za izbornu kampanju određene političke stranke, koalicije ili kandidata, kao i finansiranje političke stranke, koalicije ili kandidata. Oslobođene poreza fondacije, koje nisu bile u transparentnim vezama sa strankama, do sada su, sumnja se, povremeno služile za premošćavanje finansijskih dubioza partija. Što nije problem pred kojim bi se SNS, barem u dogledno vreme, mogao naći. Fondacija, po zakonu, mora biti osnovana radi opštekorisnog cilja, a pod njim Bojana Radaković valjda podrazumeva da će ova fondacija, uostalom kao što bi trebalo i svako od nas pojedinačno, doprinositi da se politika predsednika Vučića trajno utemelji kao politika koja će voditi, obnavljati i uspostavljati Srbiju kao modernu, demokratsku, evropsku državu zadovoljnih građana. „Dakle, govorimo o predstavljanju politike sa jednog drugog, naučnog i teorijskog, ne samo praktičnog stanovišta. Fondacija će nastojati da ideološki i naučno utemelji politički pravac koji je danas najmasovnije prihvaćen, a za šta je zaslužan Aleksandar Vučić.“ Sprega partije i fondacije nije nepoznanica ni u srpskom sistemu, koji formalno zabranjuje stranačku aktivnost toj vrsti organizacija. Demokratski centar nastaje kao fondacija, koji se pretvara u stranku 1996, kada Dragoljub Mićunović biva isključen iz DS-a. U potonjim godinama su se dve stranke spojile, a fondacija je nastavila da radi pod imenom Centar za demokratiju, i uz rukovođenje, između ostalih, prvaka DS-a. Nedavno je proslavila 25. godišnjicu postojanja. Nekadašnji funkcioneri DS-a u ulozi ministara su s porodicom ubijenog premijera, takođe, potpisali ugovor o osnivanju Fondacije Zoran Đinđić, a po povratku višestranačkog sistema prvu partijsku fondaciju, doduše humanitarnu, osnovao je SPO. Široka definicija opštekorisnog cilja ostavila je mogućnosti zalaganja za demokratske vrednosti, razvoj političke kulture, promociju mladih lidera i druge forme u kojima se otvara prostor za širenje uticaja partijskih programa. Ali Bojana Radaković je htela da bude jasnija pa nije odolela da u ciljevima navede i promociju putem tradicionalnih medija i društvenih mreža onih političara i društvenih delatnika koji se eksplicitno zalažu „za modernu i naprednu Srbiju”.