Kraj sage o ruskim gasovodima

Po svemu sudeći, kontroverzni ruski gasovod Severni tok 2 blizu je uspešnog završetka, obezbeđujući tako važan energent gladnim zapadnoevropskim zemljama. Poslednji čin drame nastao je krajem prošlog meseca kada je Danska, posle dužeg oklevanja, odlučila da Gaspromu ipak da dozvolu za prolazak cevi kroz njene teritorijalne vode. Time su pokopane poslednje nade protivnika gasovoda. Kontroverza nije nastala zbog ekonomske strane gasovoda: posao kao posao, hoće ga i jedna i druga strana u sopstvenu korist, pa nema potrebe da se neko treći meša. Ne, zbrka je nastala iz političkih razloga. Za neke je problem što će Ukrajina ostati kraćih rukava, pošto će njen stari gasovod biti uglavnom zaobiđen i ona izgubiti par milijardi dolara od tranzitnih taksi. Za druge je problem što Ukrajina gubi mogućnost da ucenjuje Rusiju pretnjom blokade prolaza gasa, jer tako nestaje jedna poluga antiruske politike. Zapadnoevropske zemlje nisu previše ganute finansijskim gubitkom Ukrajine, ali ih brine mogućnost, već doživljavana, da Ukrajina zavrne slavinu usled sukoba sa Rusijom, bilo oko cene gasa ili politički, a da Zapadna Evropa ostane bez grejanja. Posebno je Nemačka osetljiva na ovo. Ni Ukrajina nije bez saveznika: tu je Poljska, koja je uvek naoštrena protiv Rusije, i još više SAD, koje uvek gledaju na naškode Rusiji, svom arhineprijatelju. Evropa tako ne izneverava tradiciju podele oko svakog pitanja, a glavna parola SAD bila je da će naivna Nemačka pasti u rusko energetsko ropstvo, pa će, eto, SAD svojim sankcijama sprečiti izgradnju pogubnog gasovoda. Doduše, nešto će i ućariti, šta je tu je, pošto su spremne da po višim cenama prodaju svoj LNG gas Zapadnoj Evropi. Pretnja američkih sankcija do poslednjeg dana nije dala mira graditeljima, ali je Nemačka ostala hladnokrvna i, podržana od Francuske i nekih drugih, nastavljala posao. Merkelova je verovala da SAD ipak neće ovim povodom ući u ozbiljan sukob ne samo sa Nemačkom, već i sa EU, i da se radi o običnom Trampovom blefu. Tako je i bilo. Danas američka administracija ćuti. Ostaje mala verovatnoća da će Kongres pokušati u poslednji čas da napravi štetu, s tim da Gasprom, sa zapadnim izvođačima, planira da završi izgradnju danske sekcije za nekoliko nedelja. I tako, ova mala geostrateška igra donela je pobedu rusko-zapadnoevropskoj kombinaciji nad američko-istočnoevropskom. Pokazalo se još jednom veoma jasno da je Trampova spoljnopolitička, pa i geostrateška taktika pogrešna i, što je još gore, potpuno neuspešna: on jednostavno pripreti nekoj zemlji najozbiljnijim posledicama ukoliko njeno rukovodstvo ne učini kako on želi, uz očekivanje da će ona brzo kapitulirati, a zbog velike američke vojne, političke, ekonomske i finansijske moći. Ali, svet je ubrzo shvatio da Tramp blefira. Pretio je ratom Iranu i Severnoj Koreji, pa se uzdržao. Pretio je sankcijama Turskoj i Indiji ukoliko kupe ruski S-400, pa opet ništa. Pa i Srbiji je priprećeno zbog malog Pancira. A sa Kinom postoji pat pozicija povodom trgoviniskih pitanja. Nigde rezultata. Osiguranje ruskog gasa donelo je Evropi još jednu korist: opadanje cena gasa na nivoe koji nisu viđeni u poslednjoj deceniji, a zbog sve jače konkurencije na evropskom gasnom tržištu. Istovremeno se završava i Turski tok, ruski gasovod koji preko Turske stiže do Balkana. Cevi se trenutno postavljaju u Srbiji i gotovo su stigle do Mađarske. I ovom gasovodu stavljane su pravne prepreke unutar EU u vreme dok je to činjeno i Severnom toku 2, a pošto je Bugarska članica EU, ali je otpor istovremeno obustavljen. Ostalo je žaljenje regulatorne agencije EU što se Srbija ne pridržava svih pravila EU, a što svakako nije dužna budući da nije članica EU. Svakako da ruski gas neće ovladati Evropom: tu su i Norveška, Holandija, Alžir i mnogi drugi. Sledećih godina stiže i azerbejdžanski gas, takođe preko Turske, a u Albaniji će biti napravljena važna raskrsnica: jedan krak će ići za Italiju, a drugi za Hrvatsku preko Crne Gore i BiH. Za sve ima mesta.