Opasna zona

Međunarodni dan tolerancije, kad se svet preslišava koliko je doprineo poštovanju prava i različitosti, Srbija je obeležila kulminacijom političkog ekstremizma i nasilja. Duh tolerancije u Srbiji mogli smo da izmerimo baš tog 16. novembra, na konferenciji za medije predsednika Aleksandra Vučića, upriličenoj nakon otvaranja dela novog Bulevara Vudroa Vilsona i „najlepšeg parka u ovom delu Evrope“ u okviru projekta Beograd na vodi. Ali i u svim događajima u narednih dvadeset i četiri sata, od vesti da je predsednik Srbije, kasno tog popodneva, zbog kardiovaskularnih problema primljen na VMA, do njegove objave, dan kasnije, na društvenim mrežama da će od ponedeljka biti „u punom radnom pogonu“. Taj jedan dan, dijagnoza je stanja u kome se Srbija danas nalazi i predstavlja hroniku galopirajućeg užasa koji očigledno niko ne želi da zaustavi. Navikli smo već na političku instrumentalizaciju vanrednih okolnosti i na uvek spremne specijalne emisije, spinovanja, dobro poznate goste, političare iz vlasti i novinare kao dežurne branitelje nedodirljivosti Aleksandra Vučića. Ovog puta visoko su podigli letvicu tvrdnjom da je Miodrag Sovilj, novinar N1, bukvalno ugrozio život predsednika države! Satima su se ređale tvrdnje koje je trebalo to da potkrepe: te da je Sovilj namerno poslat da izazove incident, da je celu akciju smislila ozbiljna služba, te da se novinar nepristojno, direktno i drsko unosio predsedniku u lice kako bi ga izazvao da instinktivno reaguje, da mu je gurao telefon u nos i usta i pokazao nepoštovanje koje ugrožava fizički integritet Aleksandra Vučića koji je „sipao istinu brzinom munje”. Sve je to garnirano saopštenjima zaprepašćenih uređivačkih kolegijuma Studija B, menadžmenta RTV Pančevo i TV Dunav, dokazanih boraca za slobodu govora, koji osuđuju novinara N1 i žele brzo ozdravljenje predsedniku države. Teze o mržnji i zlonamernosti pojačavane su prebiranjem po društvenim mrežama i čitanjem morbidnih postova u kojima se izražava radost zbog njegove bolesti i, naravno, potenciranjem da dolaze iz Hrvatske, od opozicionih stranaka i, kako su direktno slagali, kroz komentare na objave televizije N1. Sve je zaokruženo frontalnim napadom na glavnog i odgovornog urednika te televizije Jugoslava Ćosića, koji je označen kao šiptarski plaćenik koji „uzima krvavi američki i šiptarski keš“, i to je potkrepljeno lažnim i montiranim fotografijama koje su kao mafijaša i narko-dilera predstavile albanskog biznismena i vlasnika TV A2 CNN Albanija. I na kraju je uporednom analizom zaključeno kako bi takvim novinarima u svetu bilo ne samo zabranjeno da rade, nego bi bili i ustreljeni. Što bi, po svemu sudeći, u budućnosti trebalo da snađe i televiziju N1 jer – radi za interese neprijatelja Srbije, a njeni novinari pokušavaju da ubiju predsednika! Došli smo, dakle, dotle da je novinarsko pitanje koje nije unapred odobreno - ugrožavajuće po život predsednika! I kako onda, u tako zgusnutu obradu jedne konferencije za medije, da stane zrno razuma. Ili bar pitanje: da li je u duhu slobode medija da se predsednik obraća novinaru Sovilju rečima: „Jesi li ti stručnjak, je li se tebi dopada ovaj park?“ Ili, šta ima nepristojno kad novinar Sovilj na pitanje predsednika da li neko zna većeg preletača od Marinike Tepić, odgovori - Maja Gojković. Pa ništa nije slagao. Promenila je šest stranaka i zasluženo nosi tu počasnu zastavicu. I šta ima nepristojno u pitanju o aferi Krušik? Zar nije nepristojnije i neadekvatnije da predsednik pre tužilaštva zaključi da tu nema krivičnog dela? Ili da jezičkim smicalicama i manipulacijama zamagli odgovor na pitanja Insajdera i N1 o ulozi oca ministra Stefanovića u firmi GIM i posredovanju pri kupovini oružja po povlašćenim cenama? Zašto je traženje odgovora o privilegovanim privatnim trgovcima oružja rušenje namenske industrije, i rad u korist „fabrike u Bugarskoj koja ima isti proizvodni program kao Krušik“? I konačno, zašto predsednik svih građana otvara prostor za nasilje nad medijima koji svoj sadržaj ne usaglašavaju sa potrebama i interesima vlasti, a upravo o tome svedoče i napadi na Jugoslava Ćosića posle intervjua sa Aleksandrom Obradovićem. Afera Krušik očigledno prevazilazi mogućnost da je vlast uobičajenim sredstvima zatvori. Zato će se, po svemu sudeći, nasilje vlasti samo pojačavati. Ulazimo tako u opasnu zonu sa neizvesnim epilogom.